Женски покрет

„Ја нисам рђава, Георг!“ рекох ја. „То знам, драга моја! Зар бих те иначе могао волети?“ „У шта, дакле, сумњаш?“ „Плашим се да те једнога дана не изгубим!" „Али, Георг, то је немогућно!" Ја му обавих своје руке око врата и пољубих га. То је било први пут. А он ме притисну тако чврсто к себи, тако дивље и силно... као да ме неће више никад пустити из загрљаја. Његов загрљај је био као излив очајања. Иза његове ватре видела сам ја једну силну грозничаву пожуду. Загонетно ми је, да сам у том тренутку тако јасно, оштро и хладно могла мислити. Он је хтео да ме има; да би ме чвршће везао за се, како се не бих могла њега ослободити. То ме је болело. Највише што сам могла дати да видим понижено у његовим мислима ! Али нисам имала храбрости да му то кажем и да савладам стид. Како смо ипак ми сви мали, плашљиви и слаби да изразимо оно у чему се разликујемо. Ми затварамо очи пред истином као плашљива деца пред строгим погледом.

26 септембар. Има једна велика гомила лажи, која спада у рубрику „Стидљивости“. Осећање стида само по себи није, кад се све неистините, лепо обојене дефиниције с њега свуку, у основу узев ништа друго, него један пут ка лажи. Тешко је одредити у колико је ова лаж оправдана. Има скривених истина, субјективних истина које око масе профанише. Али према појединцима, према онима које поштујемо, према познатима, не облачимо ми само наше тело, него и нашу душу у шарене хаљине. Ми смо према човеку нашег избора заклоњене бедемом тајанствености. Ми се опиремо да му са нашом љубављу откријемо и наше тело. А често му целог живота сакривамо голотињу своје душе... као и он нама... Осећање стида је однегована лаж. Први људи нису знали за стид. Њима је нагота била природна. И код деце нећете наћи осећање стида. Али ми мудри, цивилизовани људи, ми зеленашимо нашом голотињом. Ја верујем да је неморал тек са хаљинама дошао у свет.

360

Листак

Бр. 11 и 12