Женски покрет

partisanship of one race" 1 , па чак и европске канцеларије, са сличним расположењем, много допринели заплетености балканских питања; да је у Македонији, нарочито са стране Бугара, чињена „она нескрупулозна употреба цркве и школе као агената национализације" (стр. 131.); да „несретна Македонија није мање патила од супарништва суседних држава него од самих Турака" (стр. 110.); да Арбанаси нису ни онолико дивљи, ни онолико витешки, као што су представљани према разним политичким укусима. Гђа Њубигин је одлучно противна арбанашкој аутономији, коју је предлагала Лондонска Конференција 1913. год. Писцу вредности и знања гђе Њубигинове не може се одрицати право да даје свој суд о садашњој политици Србије, „which has not yet displayed great political capacity though she has shown what almost amounts to military genius" 2 (стр. 235.) Србија je претрпела јединствену катастрофу. Све што је за сто година слободног живота стечено, опустошено је и опљачкано, нарочито са стране Бугара. Скоро четвртина становништва је пропала у току рата због болести и других зала, која су пратила српско повлачење кроз Арбанију. Патње становништва, које је остало у Србији и Црној Гори, страховите су и не могу се описати, а моралне патње избегличког становништва су скоро исто тако тешке. Многи од најпросвећенијих људи Западне Европе: Lord Gurzon, Carson, Seton-Watson, A. Gauvain, Humbert, Finot и други, веровали cy да ce могла избећи ова катастрофа. Доказано је да су са свих страна прављене погрешке. Ми смо с тога пуни бола и горчине. Али је веома тешко судити о српској политици и политици савезника, а да се то дубље не мотивише. Томе није данас време. При свем том, ја се не слажем са писцем да је српска политика, коју је она осудила, морала неминовно потицати од наше „peasantry" (сељаштва), од једног народа „of land-cultivating peasants" (ратарских сељака). Српски народ се ослободио скоро без туђе помоћи; он је створио

1 „странци, који су се често сами показивали као ватрене присталице једне расе“ 3 „која још није показала велику политичку способност, мада је показала нешто, што скоро одговара војничком генију“.

Женски Покрет