Женски покрет

да она неће да уопшти своју тезу, према којој би народи морали бити тачно ограничени на крајеве, који одговарају њиховом начину живота и њиховом главном начину производње. Србо-Хрвати Далмације и далматинских острва су се потпуно прилагодили медитеранској производњи и животу. Међутим, ја не верујем да је начин живота српско-хрватских Далматинаца озбиљна препрека њиховом сједињењу са земљорадничким Србима у унутрашњости. Шта више, они су сједињени и могу то бити и из других познатих и много јачих разлога. Напротив, случај Кавале, са грчко-турским становништвом и медитеранском културом, није у складу са тезом писца, који би био склон да ову варош придода Бугарској. Писац се, исто тако, бави и утицајем климе на распрострањеност шума и на култивисање хранљивих биљака на • полуострву. Континентална клима северног дела потпомаже жита; кукуруз и пшеница су главне хранљиве биљке. Кукурузу су потребне издашне летње кише; он је у Србији обилнији него у Бугарској, чији источни део има понтијску климу, као Јужна Русија. Из истог разлога је пшеница распрострањенија у Бугарској, нарочито у источном делу. Али су жетве у Бугарској у много већој опасности због летњих суш , него што је случај у Србији; оне су, осим тога изложене врло великим годишњим колебањима. Предели са модифицираном медитеранском климом, као марички басен на Истоку и мале равнице Скадра (Задрим и Забојана) на Западу, одликују се мешавином медитеранских биљака и жита; у последњим двема равницама се гаје жита, винова лоза, маслине и т. д. У Бугарској свиње и шљиве немају толико велики економски значај као у Србији; с друге стране је извоз оваца у Турску много већи него извоз из Србије. Према Fischer- овом делу писац је описао живот српског сељака; при своме цитирању он га исправља и сумња у његову тачност. Тај опис је заиста погрешан и требало би га, при новом издању, избацити из ове добре књиге. На крају могу навести неколико тачних примедаба о балканским народима. Писац с правом каже, да је српскобугарски антагонизам био „већи између културнијих особа оба ова народа, него међу сељацима“ (стр. 139.); да су „the outsiders which has often expressed himself as an eager

1

O једном научном делу г-ђе Маријон Њубигин

7