Женски покрет

вардарску долину. Са географског и економског гледишта моравско-вардарска долина је најпотпунија целина Балканског Полуострва; она је одређена да буде област српске државе, чврсте и снажне. Опис климатских утицаја на балканске народе и њихов начин живота је један од најинтересантнијих делова књиге коју анализирамо. Разликује се континенталан и медитерански део, који су у главном одељени линијом од залива Арте до Волоског Залива; осим тога, медитеранска клима превлађује на егејском приморју и на уској зони јадранских обала, нешто промењена продире и у долину Марице. Опис тих климатских зона је дат на основу познатих извора. Он је основа следећих закључака; Сваки народ мора имати друштвену или националну политику, која је основана на климатским, физиографским и економским карактерима области у којој станује, то јест, области, која одговара његовом начину живота. Словенски народи, који станују на Северу полуострва, су ратарски народи („ploughing peasants"); они су супротност Грцима, који су трговци, рибари, морнари, одани медитеранском начину рада, и неговању маслињака и винове лозе, а мало погодни за пољопривреду, у правом смислу речи. Средњевековни Словени који су продрли у Грчку и поново је населили, већином су се јелинизирали; арбанашки усељеници су имали исту судбину. Географска средина не одговара начину живота ових усељеника: они су се морали прилагодити сасвим другим начинима производње; то је узрок што су се јелинизирали насупрот њиховом великом броју. Обрнут случај је код Грка. За њих је веома опасно што су од 1913 год. заузели словенске ратарске крајеве; грчки усељеници се неће прилагодити географској средини ових нових предела. Арбанаси, који у својој земљи имају доста пространу медитеранску зону, скоро и не станују у њој и не живе медитеранским животом. Повучени у брежуљке и планине залеђа, они се баве гајењем стоке и помало ратарством; својом економском структуром они се не разликују од пограничног српског становништва. По Гђи Њубигин, та економска сродност Србији ће олакшати да се утврди у арбанским вратницама код Скадра. Из закључака Гђе Њубигин о Арбанасима може се видети

Женски Покрет