Женски покрет
познатим обликом оваквог брака, при коме један човек држи више жена. Али постоји још и један други, ређи брак, који је за суђење о браку група од највећега значаја: то је брак, код којега, обрнуто, једна жена има више мужева. Оба ова облика брака можемо згодно означити полигинијом и полиандријом, називи који би се за тачно означавање полигамијских облика брака управо и требали употребљавати. Полигинија је данас још увек врло распрострањена; на њу наилазимо пре свега у мухамеданском свету, али и код незнабожачких афричких народа, као и народа других неких области. Исто тако постојала је она и код старих Израиљаца, као и Грка, ма да су се индоевропска племена join за рана претежно придржавала моногамије. Несразмерно је ограниченија појава полиандрије, која се уопште може наћи само код релативно примитивних народа. Тако у Аустралији, затим у јужном делу предње Индије, код Дравида, једног од индијских усељеника до крајњега врха континента потиснутог племена, даље, високо на северу, код Ескима Берингова мореуза, као и код сибирских Чукча и Гиљака, и, напослетку, овде онде код острвљана Јужнога мора. Хоћемо ли сада да о односу, који постоји између ових двају облика полигамије добијемо известан суд, морамо пре свега покушати, да уочимо мотиве, који овакве облике брака условљавају. Код полигиније је сексуални нагон човека, који се држањем више жена потпуније задовољава но држањем само једне, очигледно најглавнији мотив. Али се он овде не појављује сам, већ уз њега по правилу долазе још и друге околности, које овом облику брака иду на руку. Особито су пак, поред сексуалног нагона, право поседа и однос старешинства два битна момента. Полигинија цвета поглавито тамо, где су појмови о својини и старешинству уопште, а са овим последњим и представа о господарству мужа у породици, дошли до изражаја, Под утицајем ових мотива жена постаје потпуна својина мужевљева, те отуда код варварских народа, код којих влада полихинија, жена може бити поклоњена или размењена. С тиме даље стоји у вези и то, да са све већим диференцирањем поседа и сталежа богатији и отменији почињу држати више жена. Обичан човек исламскога света задовољава се обично само једном женом: тако је за најнижи друштвени слој моногамија и овде једини облик брака.
16
Женски Покрет
1