Женски покрет

сваки добије припадајући му део, било би нечасно и бестидно да из тањира твога суседа узмеш парче, које њему припада. И позориште je, такође, заједничко; али чим свако себи место заузме, ти не би-могао a ни смео натерати суседа да ce премести, да би ти на његово место сео. Тако je и са женама. Испрва су заједничке; али, чим свака себи изабере мужа, она само њему припада и он треба са њом да ce задовољи.“ Може ce с поузданошћу закључити, да ce на ванбрачност није y прехришћанско доба тако нерадо гледало, али да je, с друге стране, и брак био прилично цењен и да му ce придавала доста велика, нарочито етичка, важност. Појава хришћанства ствара и нове етичке погледе о брачности и ванбрачности. Оно указује на брак, наравно који његова црква благослови, као на свету тајну и јсдино дозвољену форму мешања полова; ванбрачношћу ce вређа не само врлина човека, коју црпе из религије, него и сам Бог. За то друга од десет божјих заповести и каже: Не учини прељубе! — па je нашла одјека и y законодавствима према §-у 196нашег каз. зак. који каже : „Ко с туђом женом блуд учини, да ce казни затвором до дванаест месеци. Исто тако да ce казни и жена“. У томе je нарочито католицизам ишао у кpajност. Ои je прогласио апсолутну забрану развода брака. И док католички попови-нежење задовољавају сво]е полне страсти на све могуће начине дотле ce њихова мајка, црква, гнуша ванбрачности. Под утицајем те исте цркве оријентише ce и етика. У француској ce за ванбрачну децу уобичаји нарочити погрдан назив, bâtard копиДан, који прво и законодавство прими, те га доцније y револуцији напусти. Ванбрачно дете би означено као појава бешчашћа и све гнушање према њему изражено y формули: Nec genus, nec gentem habet. Ha супрот томе Лутер, творац протестанизма, каже: „Нека je дозвољено једном супружнику да свој сексуални апетит задовољи и ван брака, na и онда кад би овај постојао, само да би ce задовољила природа ако јој ce не може дати oтпора" И наше православље упорно je бранило (то чини и данас) брак као божију установу. Сетимо ce само крвавог прогона Богомила из доба Немање, који су, поред осталог, тражили и укидање брака. И православље je гледало на ванбрачно мешање полова као на велики грех и преступ, који онемогућава бесмртност и рајско насеље. На супрот томе, код нас ce ка-

Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета

157