Женски покрет

луђери сматрају као сексуално незајажљиве немани, као највећа опасност по друштвени морал; о њима постоје y народу чак и врло смешне и сатиричне приче. Ово верско гледиште о брачности и ванбрачности било je потребно објаснити за то, што ce и етичко са њим готово поклапа. Јер, поред религије, и етика сматра, да жена по правилу треба да буде трајно верна своме мужу, ако je удата; или, ако je неудата, да буде чиста и непорочна до своје удаје, како би свом будућем мужу могла пружити сву своју чедност и нетакнуту невиност. Али, пошто смо joш y почетку закључили, да je полно општење један чисто природан и живим бићима својствен закон, то Ce често деси, да женска не могадне испунити све те услове које етика захтева, и да учини „грех“. И ако њен грех постане јаван тиме, што би створио један plus y броју друштвених чланова, етика, исто као и црква, признајући брак као једино дозвољену форму полног општења, изриче свој неповољан суд о таквом поступку, налазећи да je противан и вери и друштвеној свести о разликовању добра од зла. A пошто je та осуда општа и једнодушна, дотична женска изложена je често презирању и малтретирању и од стране целог друштва и од стране своје најближе околине, те ce на њу указује као на непослушног и друштвене заједнице недостојног члана. Њу друштво изолира и апстрахује y духовном и материјалном смислу; оставља ce сама себи, да на тај начин испашта и искупљује своје пренебрегавање етичко - верских захтева. И таква женска почиње полако бивати свесна свога чина. Услед тако опште и једнодушне друштвене осуде, код ње ce јавља прво осећај стида, затим кајање и најзад грижа савести. Не могући, пак, да ce бори против целог друштва, она често појми да свом животу учини крај, како не би доживотно носила терет свога кајања и печат моралне осуде друштва. Услед таквог њеног етичког положаја, нису ретки случајеви самоубиства ванбрачних матера, побачаја или чедоморства ванбрачне деце; покушаја оправдања на тај начин, што би ванбрачна мати сама изрекла и сама извршила најоштрију и највећу казну над својим заводником; или што би ce, под осећајем опште осуде, cамa повукла из друштва и тражила тихо и мирно уточиште. Овом приликом сетимо ce само

158

Женски Покрет

4