Женски покрет

И најзад, при крају Расткових пергамената, он схвата суштину: „Ја сам далека птица из једног другога краја, жудна незнана лета и Новог Вечнога света... A смрт јс то широко крило мога жељеног лета, a иза ње je Мета... Смрт je та тамна наша Чекаш са мрком птицом на челу, са мрком птицом свих Слутњи, са широким крилом баршунским, широким крилом свих Чежњи, и понеће нас дрхтаво y своје краје далеке, где све je јасно ко звезде, и све je чисто ко пламен, и све je светло ко сунца, где вечна светлост ce шири, тамо ће душа наша о, најзад, да ce смири... Кад дође уморних људских душа тај велики светли Саббат, тај далеки, блистави врт... Блажени, који y миру . И без страха чекају Смрт... Тиме ce, ето, бави ова књига, мистични спев. Мисао je врло узвишена, несумњиво. Али да ли je та мисао и дана y узвишеним стиховима? Горњи веран о смрти, које сам навела, врло су добри, али ce мора нагласити да су они са техничке странке, као форма, ваљада најбољи стихови y овој књизи и да врло често налазимо чисто либретне пасусе, натегнуте и прављене, a не изливане стихове. („...Славуј [пева ко луд.] Надима ce његова мала груд...“). Без инспирације. Неекстатични... Често испод прозаичности, тако да би онај, који не би држао y себи континуитет, на много места учинио гримасу. Али крај свих прекора које учиних (чак неправедно можда) свуда ce врло добро oceћa да Госпођа Савић није какав asinus ad lyram, и ако јој није могуће било ла бо-

186

Жвнски Покрет

4