Женски покрет
Ето то је у главном била позоришна музичка атмосфера, када се, 1896. г. појавила г-ђа Спасић. Рођена у Ваљеву, од родитеља сељака, она се школује, свршава у Београду учитељску школу и постаје учитељица основке школе у Тамнићу, у Крајинском округу. Затим напушта учитељски позив, да се једног дона јави управи Народног Позоришта. По тадањем правилу и реду, сваки млад глумац и глумица, морали су да певају у хору, што је сваком глумцу врло корисно и с тога потпуно и оправдано. Зато и г-ђа Спасић буде упућена Јенку на пробу гласа и слуха, и буде одмах примљена. Несумњиво да је она дошла у Позориште са ванредно добрим гласом, какав се код нас ретко налази, а тако исто и са великом дозом музикалности од природе, Данас би свака позоришна управа такав орган, са обзиром на оперу, одмах упутила на школовање, а затим искористила за оперски репертоар. Капелник Малата је запазио да г-ђз Спасић издваја од осталих у хору, и одмах почиње да јој даје мање соло партије. Тако она одмах по ступању у Позириште, пева његову композицију за комад „Мачем“ од Жана Ришпена, затим соло партију у водвиљу „Тата-Томо“, чију је премијеру Малата спремио, затим „Сти овића“ у „Сељ ку милионару“, „Зулејку“ у „Краљевићу Марку и Арапину“, и „Илонку“, у , Лонежи“. Како је, музика у Нар. Позоришту у то вр .ме негована у малом обиму а београдско је позориште имало своју певачицу првакињу чије су глумачке спосособности знатно стајале изнад почетнице Спасић, то није било ни изгледа ни могуће, да г-ђа Спасић дође до нарочитог свог репертоара. А она је желела да пева, што више да пева. С тога она у јесен 1896. г. напушта београдску позорницу и одлази на новосадску. Ну ни у Новом Саду нису ствари друкчије стајале. И новосадска је трупа у то време, исто тако као и београдска, била патријархална, као међусобна родбина, породица, чији су чланови у погледу репертоара имали извесне стечене заслуге, које им се нису могле оспорити, и права, која им се нису могла крњити ради почетника, ма и талентованих, али без репертоара, без бинске рутине, без уметничке репутације и код трупе и код публике. Али г-ђа Спасићка својим гласом и певачким талентом у Новом Саду ипак успева. Ангажована 1897. год. за редовног члана новосадског позоришта, она за кратко време својим радом успева да заузме место првакиње у певачком
5
Позоришни Преглед
231