Женски покрет

репертоару тога позоришта. Она пева у „Врачари", „Пани циганки“, „Царевом гласнику“, „Мајчином благослову“, „Јованчиним сватовима“, „Лепој Галатеи“, „Крајишкињи“, „Задужбини“, „Риђокоси“, „Сеоском лоли“, „Распикући“ и т. д. Од 1899. год. певачки репертоар новосадског позоришта проширује се на оперу и оперету, и она пева у „Женидби при фењерима“', „Мамзел Нитушу“, „Стрелцу вилењаку 11 „Слепом мишу“, „Виларовим драгонима“ и т. д. Год. 1907. гостује у београдском позоришту у „Слепом мишу“ и , Риђокоси", а 1908. г. буде ангажована за члана београдског позоришта, у коме је и почела своју певачко-глумачку каријеру. У тој сезони пева у операма: „У Бунару“, „Ксенији“, „Кавалерији рустикани“, „Пајацима“ и „Проданој невести“. Друге половине 1908. г. буде укинута опера у Београду и г-ђа Спасићка остане да пева у народним и страним комадима с певањем. Одмах по доношењу позоришног закона 1911. год., у коме се предвиђа увођење опере у Нар. Позориште, г-ђа Спасић одлази у Беч, ради певачких студија. По повратку из Беча 1912. г. поново се уводи опера у Нар. Позориште, и она пева у; „Трубадуру“, „Фрајшицу", „Ђамиле“, „Вертеру“, „Тоски“ и т. д. Наступају ратови, и у њима наша опера губи седам година. Познато је да од прилика и средине зависи и умно и уметничко развиће појединаца у њој, па ма они од природе имали и генијалних способности. За свако физичко и интелектуално развиће потребна је погодна средина, поднебље. Зар би на пример Вук Караџић постао то што је био, да није 1813 г. избегао у Беч и дошао у додир са Копитарем, који је његовог ђенија оплодио? Зар је мало генија у нашем народу пропало и пропада, идући за воловима и козама? Пуно ствари у животу зависе од прилика и случаја, често од једног јединог. А то је оно што се зове, имати или немати срећу. За Г-ђу Спасић не може се рећи, да је имала среће да свој певачки таленат и орган развије и уздигне на ону уметничку висину, на коју би се он, по својим природним диспозицијама без сваке сумње уздигао. Узроци томе нису ни најмање лежали у њеном таленту, нити у њеном сонорном и великог обима органу, већ у општој, а нарочито музичкој култури средине, у којој се тај таленат и орган појавио. Он у тој средини, мерен апсолутном мером, није могао да се

232

Женски Покрет