Женски покрет
изради и развије у европском смислу. Да се г-ђа Спасићка родила у великом свету, њене природне способности биле би не само одмах запажене, већ сасвим друкчије прихваћене и школоване. Она би се у том великом сесту несумњиво истакла као угледна оперско-драмска певачица. Овако, у нашој средини, она постаје певачица првакиња наше средине. Све до 1911. г. пева као природна певачица. Она је једанаест година примадона Новосадског Позоришта, љубимац публике, у свима оним војвођанским местима, у којима је новосадска група играла. Од 1908 она постаје првакиња београдског позоришта. Она је најистакнутији члан при оснивању београдске опере, у којој са великом љубављу, преданошћу и успехом пева „Марженку“, „Сантуцу“, „Неду“ и т. д. Улазећи све више у оперски репертоар, она oceћa да за певање те озбиљне музике нису довољни само орган, музикалност и темперамент, већ да ваља знати и извесне певачке мајсторије, које се морају изучити као и сваки други занат. С тога одлази у Беч на једногодишњу певачку студију код проф. Форстена, како би своме задатку могла што савесније да одговори. А када се 1912 г. вратила у Београд, онда почиње циклус ратова, и „док су топови грмели, музе су ћутале“. Ако све те године проведене и у Новом Саду и у Београду и ратне саберемо, њихов збир је већи од 213. То је време пролетело муњевитом брзином, оно јури, носи. А када једна певачица пева на позорници 25 година без прекида, онда је она у погледу времена и трајања гласа дала пуну меру. Изузеци у томе погледу су веома ретки. За тих 25 година наше музичке прилике и музичка средина знатно се изменила. На то су утицале у првом реду музичке школе, које су у том времену поглавито подигле укус публике, дале релативно врло мали број професионалних музичара и по готову ни једног певача или певачицу нашем Позоришту. А одмах после ратова појављује се најезда руских певача, са школованом певачком културом, који су омогућили неговање опере на широј основи, а у исто време домаће снаге, и старије и млађе, ставили у засенак. Ето примера за један случај у животу народа, који је моћан да преокрене стање ствари у читавој једној културној средини. Када је 1896—1897 сезоне бечка опера имала дефицит од 300.00D фор. који је, наравно, дворска каса попунила, мене
5
Позоришни Преглед
233