Женски покрет

је страшно заболела наша мизерија. Помислио сам на наше Позориште, које је тада имало само 4000 дин. годишње државне помоћи и свега 15 свирача у своме оркестру. Али време лети, руши и ствара. И само зато што зуб времена не мирује, ми већ данас имамо оперу са 43 члана у оркестру. Да ли ће наша оперска импортирана култура ухватити дубљег корена, да ли ће се она пренети и у колико оплодити и нашу расу у томе правцу, или ће оставити трага само на површини, то је питање, које ће решити време, а о коме данас и на овом месту не може бити говора. Али зато је потребно да данас утврдимо у каквом односу стоји двадесетпетогодишњи рад наше слављенице, према тако великој промени музичких прилика у опште и у Народном Позоришту. Он се у главноме може поделити у два дела; на певање националног репертоара и страног. Већ самим својим особинама и тим што је г-ђа Спасић Српкиња, одарена певачица, сопранискиња, упућена је на певање националног репертоара било уметничког („Задужбина“, „Врачара“, „Суђаје", и т. д.) било са чистим народним песмама, као „Ђидо“, „Наши сељани", „Коштана" и т. д, Сем тих особина, г-ђа Спасић има за певање народних песама и ту лепу и ретку особину, што савршено влада маниром за певање наша народне песме, у чему често не могу да се снађу иначе врло добри певачи. А како је при певању народних песама важан начин музичког израза, хоћу да наведем само толико, да се на пр. талијанска народна песма, француска, париска, бечка и т. д. свака пева по нарочитом маниру, који их чини карактеристичним и интересантним. То исто важи и за српску народну песму, коју је г-ђа Спасић увек умела да осети и да у правом и пуном њеном изразу. Колико је пак њен певачки таленат био велики, доказ је то, што се она у току времена, тако рећи аутодидактички усавршава, и са општим музичким прогресом у нас корача и прелази из скученог националног и страног репертоара у оперски, који пева са успехом, благодарећи поглавито своме органу и музичком дару. Она је у своме двадесетпетогодишњем раду била неуморан пионир своје уметности. И само с тога што је увек тежила за вишом, за правом уметношћу, она је била у стању и имала у себи довољно снаге, када се дошло на прелом између комада с певањем и опере, да се стави као вођа на чело трупе и с успехом пређе на ову другу страну, на оперски репертоар.

234

Женски Покрет