Женски покрет

Oko мене кипи живот. Кола звече. Пиљарице вичу, људи су заузети собом. Жене пролазе поред мене са упадљивим шеширима и лажним осмејком. Осећање мржње ce пење y мојој души... Овакве су биле вероватно.. овакве... Људи ме посматрају дрским, бестидним погледом. Ја то осећам као телесно испаштање. Пре сам корачала улицама као облаком увијена, слепа за гадости и свакидашњости... a сад... Све добија за мене лично значење... Све ми пружа свирепости. Живот триумфује нада мном a ja сам сама... сасвим сама. 11 децембар. Данас сам одгурнула Георга кад ме je хтео помиловати. Чинило ми ce као да сам на једанпут дубоко загледала y његове душевне канале y којима je створена сва она прљавштина прошлих година У мени искрсну са ужасном јасношћу као визија представа о миловањима која je он себи за новац куповао. Готово пластички видела сам гa пред собом... са истим зажареним очима... истим страсним уснама... са истом пожудом у загрљају других. Представа ce уврте y мој мозак. Осећала сам насладу да га тиме упрљам, профанишем... пред својим сопственим осећањима... да гa свучем са постамента који му je начинила моја љубав. Било ми je као да ме je оскрнавио истим оним нечистим пољупцима, којима je своју младост расипао. Осећала сам ce упрљана његовим мислима и његовим често употребљаваним изразима нежности које je тепао и његовим извежбаним загрљајима. Његова страст ми je изгледала одвратна, груба, сирова и обична... Он je отишао од мене најдубље увређен. Осећала сам да су попуцали сви конци између наших живота... да су све могућности за заједничку будућност уништене да je убијена моја вера. Ја не могу више да верујем његовој љубави, његовој верности. Светилиште и чистилиште брака после помамне младости... то су фразе на којима ce сунча... празне, лажне фразе.

9 uho

Једна за многе

445