Женски покрет

сцена о заузећу и пропасти Троје, о ужасима рата, свирепости победника и очајању побеђених, опет се Еурипид враћа на познате јунакиње. Троја је у пламену. У једном логору скупљене су све заробљениде, намењене вођама; са њима је затворена и Хекаба. Она лежи на земљи, пред логором, косу је исекла, и нариче. „Ми нисмо више у Троји, ми не владамо више Тројом..." Гласник Талтхибиос јавља јој да је она додељена Улису, да ће Андромаха пратити Неоптолема, а да ћe Касандра припасти Агамемнону, али не сме да јој призна како је Поликсена принета на жртву на Ахиловоме гробу. Наилази Касандра, и прориче да ћe и она и Агамемнон бити убијени, чим се врате у Грчку. И Еурипидова Касандра је божанством надахнута сибила; у пророчкој екстази она говори: „Дигните, приближите буктињу, осветлите ми пут! Посматрам свети обред, и осветљавам овај божји храм. Химене, о краљу Хименеју! Здраво! Здраво! Нека је срећан супруг, нека сам срећна и ја, супруга, што ћy се у Аргосу сјединити са крви краљева... Да, бедниче, ти ћеш бити бедно сахрањен у сред ноћне таме, а не при дневној светЛости, ти који сп уживао тако сјајну судбину, ти заповедниче Грка! А моје мртво тело, бачено наго у долине заливене водом бујица, остаће да лежи крај брачнога гроба, и дивље животиње растрзаће леш свештенице Аполонове..." Андромаха долази на колима; на грудима носи свога и Хекторовога сина Астианакса. Саопштава Хекаби да је Поликсена жртвована. „Видела сам је својим очима, и сишла сам са ових кола да је покријем велом, и да оплачем њено мртво тело.“ У томе Талтхибиос јавља Андромахи да је скуп Грка решио да се принесе на жртву њен син; он ћe бити бачен са кула тројанских. У пароксизму бола виче Андромаха: „Нека си проклета ти, чије лепе очи, о срамоте! —■ посејаше пропаст у племенитим пољима Фригије! Па лепо, узмите ово дете! Носите га, баците гa, ако вам се тако прохтело, нахраните се његовим месом!... Сакрите мене, несрећницу, баците ме на дно лађе.“ А хор додаје „Несрећна Троја! Колико је жртава изазвала једна жена и њена гнусна љубав." Док Хекабу одводе у ропство, Пергам се руши. А хор завршава: „Ах, несрећна вароши! Хајдемо! управимо кораке према грчким лађама.“ И поворка сломљених матера и угучених жена губи се. Трагедија Хераклиде (Ήρακλεΐδαι) садржи две израђене женске личности. Прва је Макарија, кћи Херкулова и Дејанирина.

1 и 2

Жене у Еурипидовим трагедијама