Женски покрет
Она je чула да богови траже жртву једне девојке, па да осигурају спас Херкулове деце и победу Грчке у борби против непријатељског Еуристија, и вољно хоће да она буде жртва, као Антигона, Поликсена и Ифигенија. Племенито узвикује; „Овај живот припада вама, ја вам ra својевољно дајем, неприсиљена на то... Није ми стало до живота; нашла сам најбољи начин да из њега часно изађем.“ Моли само једно: наиме дозволу од краља „да умре далеко од погледа људи, међу женама". Атички краљ Демофан назива је „најхрабријом рд свих жена.“ Друга жена у овој трагедији, неустрашива Херкулова мати Алкмена, предано чува унуке, али показује неублажљиву свирепост према побеђеном Еуристију. Један атински закон забрањује да се убије непријатељ ухваћен жив у борби. Али Алкмена зна начин да непријатеља убије, а да при томе не дође у конфликт са законом. „Ништа простије; ja ћy га убити, па ћу после дати његов леш пријатељима, кад дођу да гa траже. Тако, у односу на његово тело, нећу се огрешити о закон, а убићу га, и осветићу му се,“ каже неумољива старица. У својој савршеној трагедији, Ифигенија у Аулиди (Ιφιγένεια ή ευ Ανλίδι) Еурипид je од Ифигеније начинио херојску девојку што драговољно иде у смрт, ради спаса и славе Грчке. Агамемнон је у незнању убио Артемидину кошуту. Богиња се због тога разгњевила, и не допушта да се флота крене. Умилостивиће се тек кад јој буде принета на жртву Агамемнонова кћи Ифигенија. И Агамемнон шаље жену да доведе кћер, тобож да се уда за Ахила. Клитемнестра дознаје од старога слуге шта чека њену кћер; поражена, захтева она од Агамемнона да одустане од своје одлуке. И Ифигенији се не умире. „Не терај ме пре времена у смрт: светлост је тако пријатна! Не приморавај ме да видим подземну таму... Какве везе имам ја са љубављу Париса и Јелене? И зар зато што је Парис дошао у Грчку да умрем ја, оче мој?...“ Али у Ифгенији најзад преовлађује свест да ћe бити спаситељка Грчке над жељом за животом: преображена религиским и патриотским ентузизмом, пристаје она да се потчини вољи богиње. „У мене сва моћна Грчка упире поглед у овоме тренутку: од мене зависи да флота пође, да Троја буде разрушена... Играјте око храма, око олтара, у част подземне и срећне Артемиде: пошто је то потребно, ја се жртвујем, ја дајем своју крв, да збришем пророштво." Аристотелу се није допала та несталност карактера, али моменат колебања Ифи- генијиног значи да је она била људска фигура.
6
Женски Покрет
1 и 2