Женски покрет

И на олтару остаје Ифигенија храбра; забрањује да се ставља на њу рука, јер ће храбро „у тишини пружити своје грло.“ Али у тренутку кад је требала да буде убијена, Артемида ју је у облаку однела у свој храм у Тауриди, а на место ње на олтару оставила кошуту. Трагедија Ифигенија у Тауриди (Ιφιγένεια ή έν Ταυροις) говори о даљој судбини Ифигенијиној. Артемида је начинила грчку девојку свештеницом свога варваоског култа. Смео дух Ифигенија оштро критикује тај крвави култ. Она је имала једну чудну визију, коју казује сунцу; по њој верује да јој је умро брат Орест. Улази у храм, да принесе Оресту погребне жртве, а баш у том искрцава се на обалу Орест, који је са Пиладом дошао у Тауриду да украде статуу Артемидину, јер ћe се, према пророштву, на тај начин очистити од греха што је убио мајку. Ифигенија, са хором робиња, јадикује за братом, и залива земљу водом, млеком, вином и медом. Заједно са братовљевом, оплакује она и своју судбину. „Гост овог негостољубивог мора, ја живим на његовим обалама без мужа и деце, без отаџбине и без пријатеља, ја коју су некад просиоци из целе Грчке долазили да траже за жену. Не певам више Хери, богињи Аргоса, не везем више на платну слике атинске Паладе и титана, него просипам по олтарима, и авај! не при звуцима лире, крв странаца, што буде у мени сажалење сузама и крицима." Међутим Оресга и Пилада ухвате, и краљ их шаље свештеници, да буду заклани и принети на жртву. Посечена слутњом да је Орест умро, Ифигенија више нема милости ни спрам кога. „О јадно моје срце, до овога тренутка ти си било благо и милосрдно према странцима... Али сад, кад је сан у мени изазвао бол и стрепњу да Орест више није жив, ви што долазите на ову обалу, ма ко да сте, наћи ћете у мени само мржњу.“ Али и поред свирепе одлуке, у њој се буди сажалење. У једној врло драматичној сцени Ифигенија дознаје од Ореста за смрт Агамемнона и за убиство Клитемнестре. Она га журно пита о Оресту, и кад чује да је он жив, узвикује: „Збогом, збогом, варљиви снови! Ви сте само илузија!" Хоће да пошље по Пиладу писмо брату у Грчку, а Орест ћe остати да буде принет на жртву. Ради сваке евентуалности, Ифигенија казује Пиладу садржину писма; на тај начин му открива ко је она. Драмско упознавање брата и сестре сматра Аристотело као првокласно. Неспособна да толику срећу прими, Ифигенија говори: „Како да верујем у толику срећу, драге другарице? Страх ме је да се

1 н 2

Жене у Еурипидовим трагсдијама