Женски покрет

признавање чињеница живота јесте дужност свакога. Он је имао намере у томе да је упути, али само до извесних гpaница. Обим, који је она обухватила, изненадио би гa. Њен ум је био наклоњен да врши опит на свакој новој ствари на коју би наишла, да би тако сазнала практичну вредност исте. Ако би резултат био повољан, она би је примила са одулевљењем; у противном случају одбацила би је, не обзирући се на лице које ју је са том ствари довело у додир. Она није била свесна тог свог поступка, то је код ње била потпуно унутарња потреба, која није смањивала њено поверење у своје пријатеље. То је поглавито била заслуга њеног оца, кога је једном чула да говори њеном млађем брату: „Сам изналази и стварај своја мишљења,“ једна поука, коју је она свесрдно прихватила. Њен отац није желео да се све његове поуке увек и примењују. Он је био од оних, који чврсто веРУЈУ Д а жена не сме имати мишљење које није мушког порекла, и правила која је имао за своје мушкарце, разлико вала су се у многоме од сних које је имао за своје девојчице. За све време Евадна је примала и ове друге, не њој намењене, али које су јој служиле као шибице којима би осветљавала читава поља мисли, и доводила до закључака сасвим различитих од оних до којих би он сам долазио. И овде је опет отац био њен најглавнији учитељ. Још из најранијег детињства она је била уза њ и из разговора с њиме упознала је праву вредност доследности мушких мисли. И ако тврђења њеног оца нису била увек доследна, то није било стога што он није познавао вредност чињеница, јер је он у том био врло јак, и често je тврдио да чак и из најобичнијег предмета може да се извуче један принцип или макаква поука за живот. Али је ипак зато, једног дана кад је Евадна поменувши догађај, који се пред њеним очима одиграо, и из истог хтела по своме личном нахођењу да изведе закључачк викнуо: „Жене не могу саме за себе решавати социјалне проблеме, треба мени да оставиш да ја за тебе те ствари решим, или их мораш поверити своме мужу кад будеш дошла под његов надзор.“ Евадна се није много на то обзирала, јер се сетила друге једне његове примедбе која се са овом није слагала. Та примедба је била: мисли жена су збрка и заплетеност. Од жена се никад није тражило да мисле, према томе, сме не могу мислити и не треба то ни да покушавају. Али како је и су-

74

Женски Покрет

1 и 2