Женски покрет

нападне сваку тенденцију еволуције ако би се она појавила у облику какве измене на боље, нарочито ако би та промена претила да уведе побољшање женског друштвеног положаја, или да увећа значај њиховог утицаја за добро у свету. При самом помињању тог предмета долазио би изван себе, и размишљање о данашњим чудноватим претензијама тога пола чинило би га бесним. Али највише би га наљутило и озлоједило кад би се која жена усудила да се буни против установљеног закона неправде и покварености. Признавао је да се један број жена мора по потреби пустити да живи рђавим животом, томе се он није противио, али би зато сваки покушај жена да се дигну против тога понижења свога пола, најстрожије осудио. Он је тај њихов покушај сматрао за разврат. Преводи с енглеског Леко, Аџемовић

Capa Гранд

ИЗ ГЛАДНЕ ДАЛМАЦИЈЕ

Пиште ми кроз мозак сигнали, црвене се лампе на прекретницама, смеши се у сећању мила девојчица туберкулозна Ивица, и звони њена мека песма Богородици у сутон: Здраво Маријо. А кроз таму беласају се шачице малог Ива да ме обгрле, и као да чујем благ прекор његовог старатеља жупника: „Иве мој, мируј!“. Трне тело измучено у одвратним вагонима брзога воза југословенске железнице, прска глава од бола и једва чекам да почнем да дишем и београдску прашину. Само не ово мучење више. А у мени бол и прекор, чежња, и више од ње савест: да прекинем пут, да се вратим тамо, да скупим бриге и распустим радости, да плачем и да волим љубављу и тугом, дечицу саму и остављену белом камењару и врелом сунцу, празној колеби и пустом огњишту. Па ме опет као прекор затресе вагон у кривини, или изненади тама тунела. И све у мени мрачно и болно. Бунтовно и кивно. О драга, напуштена Далмацијо! Чини ми се да сам једном пријатељу пре поласка за Корчулу писала: Оставићу нервозу и тмурност Београду. Мека поред свих богатстава сноси и моју луду несрећу. Хоћу да будем тамо проста и пространа. Да упијам лепоту и сунце.

76

Женскп Покрет

I π 2