Женски покрет

знате изреке: „То њима чини тако мало зла, а нама толико задовољство“! Али нису само ова неморална начела Констанова и његова неспособност да воли дубоко и трајно били узрок бурним сценама које су се јавиле убрзо после срећних дана. Г-ђа де Стал која је у ову љубав унела сав жар и безграничну оданост коју није осећала у браку, допринела је од своје стране да та веза постане претешка. Она је волела сувише плахо, безобзирно, деспотски, и желела је да располаже сваким тренутком свог љубавника, што је опет вређало његову мушку сујету. Њено пожртвовање је било неизмерно, а све у њему се бунило да га прими. Он, пак, сваког дана је премеравао везе које су га спутавале, пребрајао тренутак који је за њу жртвовао, и убеђивао себе да тај продужени боравак крај ње штети његовој будућности. Колебљив као што је био, он је мењао планове и одлуке код своје куће, решавао се да прекине везу, али чим би изашао пред њу, и чим би на њеном лицу спазио израз бола, њена воља постајала би и његова, и он би опет остављао да све тече по старом. Али, његова побеђена сујета није јој то праштала. Несугласице међу њима бивале су све чешће, и ма да су свршавале обично сузама, преклињањима, порицањима и поновним уве равањима у љубав, оне су им тровале живот, и учиниле да им десет година прођу у сталним трзавицама и огорчењу. „Ви сте с горели мој живот, писала му је доцније, 1813, кад је већ криза била прошла. За десет година није било ни дана кад нисам патила због вас.“ Они су себи задавали бол, и опет се враћали једно другом, не зато што је веза њихових срдаца била тако јака, него зато што су им се духови толико слагали и допуњавали, да нису могли бити једно без другог. Они су заједно у Копеу, у Паризу, и путују заједно по Немачкој, растајући се за неколико месеца, и налазећи се поново. У међувремену барон де Стал умире, 1802, и његова жена, која је и иначе последњих година живела одвојено од њега, могла је несметано да ступи у други брак. Али, било зато што г-ђа де Стал није хтела да одбаци своје име већ прослављено у Европи, било зато што Бенжамен Констан није одвећ наваљивао да дође до брака после седмогодишње везе, њихови односи нису се променили. У тренутцима кад је Констан претио прекидом, она је узвикивала усплахнрено да ћe га гонити до краја света, да ћe се убити ако побегне од ње, и једном чак писала је у поверењу својој пријатељици да ћe за тог несталног и вероломног љубавника учи-

Женски Покрет