Женски покрет

КАО БАКИН ГОСТ

Стојим замишљена крај прозора y суморној једној варошици, a капље кише фебруарске y стакло прозорско ударају ; вода потоком тече по узаној улици, док y пријатној соби скупљени дријемају љубимци, пас и мачка, ујака и баке моје. Тмурно ; слушам шум воде и шуштање новина што их преврће бака тамо крај прозора другог ; чују ce кораци неки не, ни сад није нико, a мени уморна душа од овог дана дугог ; и да чим не нарушим домаћу атмосферу, да не бих била туђа бакином удобном стану, замрлој варошици и кишном прољетном дану, одлазим од прозора, посљедњу склањајућ брану, да и ја спокојно заспим на старинском дивану.

Јованка Хрваћанин

ЛУТ A Њ A

Густаву Крклецу. I Мртви висе црни тешки облаци. Сва су светла мутне воде попиле. Око мене црних боја крик. Усне мале руке беле свеле. Празни чардаци.