Женски покрет

II Сребрна ноћ. Улице саме пусте дуге тону y витак пут. Град. Асфалд. Чудно. Кораци моји вичу. Станем. Мир. Тишина. Месец сија жут. 111 Мала соба. Ја с Мадоном. Сами. Са иконе тих ми шаље смех. Косу плаву милују њени прсти танани ко волење меки слатки грех. Мала соба. Ја с Мадоном. Сами, IV Зима. Голи платани пут неба криче. Зима веје песмом. Јаблан je страсти моје разнео. Косе и сузе витлају зимски сметови. Ладно je. Празно je.

Звонко Томић

ИДИ

Занета душом својом, опчарана лепотом снова својих, скретох за часак поглед са огледала које je тако јасно оцртавало број година мојих и дубоки бол који je испуњавао највећи део живота мога. Моје очи биле су упрте y врт, y цвеће душе. моје који je покренуо поглед твој једног лепог пролећа. Иди, остави ме... Занесена музиком твога гласа, и опијена погледом твојим, ја заборавих да je мај живота мога давно прошао. И y пркос мразу који je хладном руком миловао косу моју, душа ми je песму и цвеће хтела... Иди... иди!

5 и 6

И д и

253