Женски покрет

штвеном раду и енергично радила на његовом успеху У великим тренутцима заборављала је себе, и умела је да се сва без резерве преда своме друштву. И имала је необичну моћ да утиче на слогу у друштву, да мири завађене, утишава бујне, крепи клонуле, подстиче споре, улива веру и умерава претерано самопоуздање, које би могло бити од штете по друштво. Није дала, да се уКолу, „Нашем Колу“, како га је она звала, развију интриге, поникну сплетке, да се дође до сукоба због суревњивости. Све је она блажила, стишавала, каналисала и дискретно је удаљавала све што би сметало да друштво буде као један човек, једног духа, једног расположења, једне снаге, једне воље. Она сама давала је сјајан пример вршења дужности. Није се разметала својим радом, није се жалила због терета посла, сносила је трпљиво и без роптања мучну улогу вође у једном друштву, чији су се циљеви проширивали, снага расла, послови умножавали и дужности повећавале. Није очекивала похвале од савременика, а једва да је и помишљала на захвалност познијих генерација. Осећала је само да њен живот припада, преко њеног друштва, целом народу, да она не може бити ни спокојна ни срећна ако не посвети сву снагу општем добру и да је само смрт може ослободити од напорног рада на бољој будућности свога народа. Она није тражила ту смрт, али није ни бежала од ње. Умрла је на дужности, управо погинула је, као војник у рову, на бојном пољу своје отаџбине. Својом смрћу запечатила је свој живот. И над њеним гробом и при њеном спомену, и ми њене скромне сараднице, и сва млађа поколења, морају се дубоко поклонити и узвикнути: Слава Љубици Луковић!

Перса Продановић

ЖЕНА КАО ИСТРАЖИВАЧ

Госпођа Александра Давид Нел провела је тринајест година у срцу Азије, студирајући ове тешко приступачне кутове земље и њене становнике. Још у Колеж де Франс, кад је почела да учи санскрит и тибетски, будистичке доктрине су је силно примамљивале, и она је 1911. године пошла у Тибет и Кину с циљем да на извору схвати и проучи душу Азијата.

3

Жена као истраживач

91