Женски покрет
Ја хоћу да поменем још само једну ствар. Љубав ка раду задржала је г-ца Глишићева и до данас. Ма шта да ради, па било то на патриотском, хуманом, школском или књижевном пољу, даје нам увек пример крајње савесности и преданости послу. Стара Виша Женска Школа, сада Друга Женска Гимназија,; у којој је г-ца Глишићева радила преко тридесет година, не може се замислити без њене личности. Кад год се помене та школа, нама најближом асоцијацијом идеја излази пред очи слика наше добре г-це Станке како лагано, мирно и одмерено корача великим ходником, смешећи се благо на децу. Ретко се код које наставнице може видети тај израз задовољства кад с каталогом испод руке полази на час и то душевно блаженство кад је међу ученицама, као што се то видело код г-це Глишићеве. Шта је за њу значио рад у школи показало се најбоље онда кад је пензионисана. Нико ваљда није теже примио растанак са школском децом од ње. Па и сада, мада у пензији, она се још живо интересује за своје бивше ученице и прати њихов рад. С времена на време баци поглед и на њихове писмене задатке. По некад уђе у који разред, разговара са децом, даје им савете; а некад присуствује и коме часу. Сви се радујемо кад нам она дође. Уједначена и пуна такта, то је једна од оних ретких личности према којима и ученице и колегинице и сви који је познају осећају неподељену љубав и поштовање. Присуство њено и осталих данашњих представница старије генерације даје ону лепу атмосферу нашем школском животу, оно нешто специфично што инспирише, што даје иницијативе и а то не могу увек дати ни универзитетске дипломе, ни највеће титуле. Ми бисмо желеле да оле, наши узори, поживе још дуго и дуго. Ова је жеља још јача кад нам на нашим ретким професорским седељкама или на каквом школском излету г-ца Глишићева отпева, предњачећи нам и тиме, својим сетним алтом коју црквену песму или ону: „Возила се шајка, мала барка“. песму која и код млађих генерација може да изазове носталгију за старим, добрим временима. Овом жељом ја завршавам свој говор: Живела г-ца Станка Глишићева! Живеле све данашње представнице наших првих културних радница!
Љубица С. Јанковић,
професор
5
Наше најсгарије културне раднице
179