Женски покрет

КЊИЖЕВНИ РАД Г-ЂИЦЕ СТАНКЕ ГЛИШИЋ

ГОСПОЂЕ И ГОСПОДО, Госпођица Станка Глишић је књижевна личност. Знање народнога језика и љубав да се њиме што потпуније изрази, чини се да су били јак повод да г-ђица Станка Глишић преводи. Наклоњена природном животу, логична и кратка у изразу, г-ђица Станка Глишић према тим својим особинама бира дела: „Прочитам, па ми се допадне, па преведем да и други прочита и да му се допадне. Волим да се насмејем здравим смехом, и волим да учиним да и други може да се насмеје," вели г-ђица Станка Глишић. Први њен превод била је мала хумористична ствар: Сан од Лудвика Алевиа, штампана 1890 године у Отаџбини. Прве радове штампала је у часописима и дневним листовима: у Отаџбини, Звезди, Искри, Делу, Српском Књижевном Гласнику, Венцу; у Штампи, Трибуни, Србији, Борби. „Ни потписивано, ни наплаћивано“. Први пут потписује Пана у издању књижаре Цвијановића, а први пут јој преводе хоноришу Жика Протић и г. Dr. Ђока Николић. Највише је преводила руске писце: Тургењева, Гогоља, Чехова, Потапенка и Корољенка, и француске: Мопасана и Додеа. Од већих превода изишао је Пан од Кнута Хамсуна, који је прво излазио у листу Борби, затим одштампан у књигу 1912 године. Прва љубав и Фауст од Тургењева, и Заветрина од Тургењева у Забавнику, Српске Књижевне Задруге, и Дописивање од Тургењева у Српском Књижевном Гласнику 1923 године, Мртве душе од Гогоља (превели Милован и Станка Ђ. Глишић) у Забавнику Српске Књижевне Задруге, Студентски живот, приповетке од Потапенка у Венцу. Сада су у штампи Приаоветке Владимира Корољенка за Забавник Српске Књижевне Задруге. Г-ђица Станка Глишић је преводила из француске и руске дечје књижевности монологе, диалоге и кратке позоришне комаде: Моја сесшра Клара од Фернана Бесје, комад у једном чину, за одраслије девојчице; Злокобна нула од Мориса Енкена, комедија у једном чину, за одрасле. Оба преведена с фрацуског и извођена, штампала Женска Учитељска Школа у Београду) 1908 године. Ко је победно? од Лаврентијеве, фантастична комедија у два чина, превод с руског; Пропаст света, један чин од Вадија, превод с француског; Бадње вече, комад у једном

180

Женски Покрет