Женски покрет
кад наш прост човек, у Србији, преставља своју жену, он каже „ моја домаћица".) Иначе се за просту нашу жену зна да је живела јако повучена, чак да се је крила од мушкараца туђих. И то нам је, наравно, утицај истока. И народна песма нам казује о „дувку“ на младином лицу. Ово мало повољнога у закону не може да уклони општи неповољан утисак по жену, било што нам указује на неправде и понижења од којих је кушано законом да буде штићена, било што ни ти закони нису били поштовани, или су уопште врло мало жену заштићавали. Ево зато још неки пример: по босанском старом закону о баштинама кћи не може наследити земљу оца „покојника“ (кмета, подложника) осим ако је он ову стекао својим трудом, трошком и крчевином, и то само ако је потражи, а онда плаћа тапију, десетак и господарско, по процјени добрих људи муслимана". Даље је забрањено уступати пусту земљу жени, ако би пак којим случајем која дошла до ње а уредно плаћа, да јој се остави. Затим, за удају се плаћа „свадбарина". Ова свадбарина, коју нам такође и народне песме помињу, н. пр. „Марко Краљевић укида свадбарину“ и др., подсећа нас на феудално право прве ноћи на западу, иначе му код нас нисам могла наћи података. Према свему видимо, да средњи век и код нас није оскудевао незаштићеним женама. И на тај начин што је развод долазио врло лако, по угледу на Византију и на Турке, чим је то муж хтео. Најпре, дакле, брачна веза није чврста, јер нема законске подлоге те је жена остављена на милост и немилост мушкарцу, а после, по увођењу законског црквеног брака, видели смо опет да није било много боље, јер су гa газили баш они који су га прописивали и који су давали пример уопште својим положајем. Жена се отпуштала, или јој се друга доводила, продавана је, а наложништво је цветало. Осим тога, то је општи дух времена и општи културни степен средњег века, коме се је наша жена, у оним сталним ратовима за опстанак, најмање могла отети. Па ипак ми видимо у време византијских и турских харема онакве жене какве су књегиња Милица и Јефимија. * Толико о жени средњег века. По пропасти Србије, Херцего вине и Босне под Турке, и унеколико Црне Горе, доцније и Хрватске и Приморја делимично губи се глас у опште о каквом раду и истицању наших људи, осим локалних и појединачних покушаја у земљи и иностранству, да се побољша њихов положај под Турцима
5
О нашој жени
189