Женски покрет

у све оне тамне и невеселе боје и облике, до шара које играју и певају и онима, што их посматрају, као што су и својој радиљи играле и певале. И као год што је народни певач одушевљавао тужно робље песмом о слободној и славној будућности која ћe никнути на гробу слободне и славне прошлости; и као год што нам је Раде Неимаре певао ту исту песму зидајући и уклесавајући у наше средњевековне грађевине, тако исто наша жена стварала је осветнике Косова, стварала хероје 19. и 20. века, хероје Тополе, Рудника, Нагоричана, Куманова, Цера и Битоља, певајући им о својим успоменама и својим народним сновима, о божанству слободе и паклу ропства. Тако је исто тд наша жена, проста жена, сељанка, варошанка, учитељица и домаћица мајка певала ту исту песму уплићући шаре у плетива и ткање и везујући симболе љубави, наде и живота. То је уметност. Наша жена је уметник у ручном раду, а била је и песник народне поезије, као што је тим истим радом била и један од главних стубова домаће привреде и индустрије. Њен рад у кући није био само обично мало домаћинство, непризнато што је нагнало две домаћице да непосредно докажу својим мужевима колико је то „лак и ништаван“ посао. Једна је привезала мужа за кецељу па га водала мало за собом по кући и око куће, док је друга отишла на њиву да оре, без икакве друге бриге, а мужу оставила да кува, меси, чисти, пере музе, пази и храни децу, па је било све испретурано. Док би она иначе сав тај посао свршавала и још понела мужу готов ручак на њиву, носећи љуљку на леђима а плетиво или кудељу у рукама, а на њиви би заменила мужа у послу док би он ручао и одмарао се. И тако из дана у дан. Наравно да су се ова два примерка мужева опробаних на послу једне домаћице „ратосиљали“ тога, док жена све то свршава, и опет ради и „мушки посао“. Не само ситно, невидљиво и убиствено трчање за ручком и вечером. Један наш министар финансија израчунао је, да наша домаћица, жена која је све сама израђивала за своју кућу и обично многобројну породицу већ и услед система задругарства на селу почев од сејања и жетве лана и конопље, па до предива, ткања и шивења од тога, даје силну зараду нашој индустриски неразвијеној земљи. То ће нам бити потпуно јасно и разумљиво кад се сетимо народне „У радише свега бише, у штедише још и више“ а наша је жена до скора свака била и једно и друго. Она је сама производила и у кући и на њиви и у занату, па ипак је била главни елеменат чувања, штедње.

198

Женски Покрет