Женски покрет
Неоспорна је чињеница да рад и штедња јачају породицу имовно и морално, а породица државу. Како је наша жена увек била главни чинилац домаће привреде и индустрије, то се јасно долази до закључка који је, ето, и један министар финансија утврдио. Господин је истакао том приликом да је женина улога као привредника врло велика и важна. Не смемо заборавити: то је већином била наша сељанка. Она је стварала и за свој ужи дом и за свој народ. Па ипак, поред свих тих огромних заслуга, положај наше жене, нарочито сељанке, није завидан. Већином неписмена, неука у домаћинству кривицом мужа то она вуче као теглећа стока посао од ране зоре до ноћи, а као награду за све то има грубе и погане речи, не ретко и батине. Код наше сељанке ни данас није редак случај да рађа у пољу, њиви или шуми, било што мора да ради до последњег часа и даха, било што јој муж прети да ћe је убити, ако му роди женско или мртво! Она је запостављена и у томе што се појам обавезне основне наставе не протеже строго и на њу, т. ј. мушка деца се присиљавају да полазе школу, док се женска једноставно примају ако се пријаве. Излази, да женском детету на селу ни најобичнија писменост није потребна, међутим ако и не сме сељанка имати новце код себе, јер је то привилегија не само мужа већ и сина, она ипак мора с њом рачунати свакога дана. Колико је њих само за време рата настрадало од варалица усљед незнања основних рачунских радњи и читања! Да не би било сумњи да овако говорим као жена и феминисткиња, позивам се на речи мушкарца, научника, испитивача народних обичаја из живота, који вели о сељанки: „Сматрана као имовина свога мужа жена се насилно одводи, отима, граби, вуче као плен, или се купује и продаје као роба. Као имовина она припада само ономе чија је са пуним ограничењем и у најмањим ситницама. Слобода кретања је преступ". Исти научник, госп. Тихомир Ђорђевић даље вели: „Није боље ни са нашом полупатријархалном женом која живи у вароши... и она је бесправан створ, који нема ничега свога, па чак ни располагања својом децом, коју отац упућује, кажњава, удаје и жени по својој. вољи. И та жена ради многобројне и врло тешке домаће послове, без помоћи и сажаљења. Ита жена двори свога мужа као слуга. Њу муж истина ретко туче, али ни она не сме да води рачуна о његовим пословима, јер добије одговор: „јесили ти гладна, или ти је чега мало?“. —"Затворена у четири
5
О нашој жени
199