Женски покрет
лике, карактери, моменти, сви узроци и кривице које су довеле до кривичног дела и створиле кривца а које често пред суд и не излазе нити се у оцену узимају, било услед велике посредности с делом било услед немања значаја с правног гледишта. Заседање поротника у засебном колегијуму има и својих добрих страна, јер на тај начин судије лајици су у могућности да своју одлуку доносе слободно без устручавања и утицаја судија стручњака. Уз све ове разлоге долази и тај, да ћe народ у крајевима где пороте има ово укидање нерадо примити, бојећи се да му се тиме право његово ускраћује и сувереност крњи. Овако супротна гледишта заступана су и у дискусији те зато ни резолуција није могла дати одговор по овом питању, већ је иста стилизована савршено обазриво и тактично констатујући: да се по овом питању и није могла донети на пречац одлука, јер је то питање и на западу Европе где порота постоји више од 100 година још увек спорно. Ипак се правницима скреће пажња да о овом питању мисле и да бар на идућем конгресу даду једно претежније гледиште. мада само њина одлука по овом питању не може бити дефинитивна, пошто је ово питање исто толико политичко колико и правно. Референт по другом питању: треба ли у грађанском поступку неограничено допустити употребу сведока, био је Г. Др. Драг. Аранђеловић, професор београдског универзитета, а кореференти Г.Г. Др. Срећко Зугља, професор загребачког Универзитета и Др. Владимир Гоља, саветник Дежелног Седишта у Љубљани. И ово је питање, може се слободно рећи, прошло на конгресу као и прво. Мишљења су и у рефератима и у дискусији била јако подељена. Г. Аранђеловић је противан неограниченој употреби сведока и своје разлоге је веома рељефно изнео. Прво, сведоци су најчешће непоуздани. Друго, свет треба навикавати да саставља исправе, јер кад се један правни посао закључује путем писмене исправе обазривије се поступа, дуже се мисли, него кад се такав исти посао закључује усмено. Противно мишљење, да треба допустити у грађанском поступку неограничену употребу сведока; имало је своје одлучне бранитеље и у референтима и у учесницима у дискусији а образложавано је: да парничним странкама треба дати сву могућност да своје право докажу, а на судији је да оцени, који су докази поуздани и којима као таквим треба поклонити веру.
296
Женски Покрет
8