Женски покрет

Како je и по овом питању било јаче подељености у мишљењу то ни на ово питање није одговорено. У једноме су се само сложили сви: да у нови грађански поступак треба увести принцип слободне судијске оцене доказа под условом, да се судијама створи могућност да остану на висини свога позива не само независношћу у погледу некретности већ и у погледу материјалне обезбеђености и непретрпаности послом. По трећем питању: питање наслеђа у задрузи, референт је био Г. Михајло Јовановић, председник Касационог Суда у Београду, а кореференти Г.Г. Др. Драгутин Тончић, бански саветник у Загребу, и Др. Франце Горшић, начелник Одељка за Социјалну Политику у Љубљани. По овом питању референти су се сложили у једном: да је задруга најпогоднија установа за правилан развитак и кондензацију снаге наше у главном агрикултурне земље и да је као такву треба заштитити, омогућити јој што дуже трајање и обезбедити развитак. У погледу наслеђа у задрузи референти су се битно разишли, што је резултат различитог схватања задруге. Г. Јовановић је имао у виду задругу овакву каква у Србији постоји, у којој се појединац не губи већ задржава своју индивидуалност уз извесна ограничења у корист целине; у којој наслеђа има исто као и ван задруге са том само разликом, што сродство у задрузи ужива по закону приоритет над сродством ван задруге и кад је ово ближе. Г. Тончић изнео је тип задруге у Хрватској праве задруге у којој наслеђа нема, јер задруга представља правно лице а имовина задружну колективну својину; код које о делу појединог задругара може бити речи само при ликвидацији задруге њеној деоби. У задрузи хрватског типа и жена је задругар и при деоби добија део као и мушки чланови њени. Појединац напуштањем задруге, па било то кћи удајом или син изласком из задруге, нема права ни на какав део. Ово питање изгледа да је најмање интересовало правнике бар у сравњењу са осталим истакнутим на овом конгресу, јер је ова секција имала нијмање чланова, у почетку рада свега девет, од којих само једну жену правника. Жена правник истакла је назадност србијанских задруга и бедан положај жене у истој, што је у осталом резултат одлике нашег грађанског закона у погледу интестатског наслеђивања. Истакла је тако исто нелогичност и противуречност одлука Касационог Суда које тумаче положај жена у задрузи. Та не-

s

Први Конгрес Правника С. X. С,

297