Женски покрет

дићевог, из села Буковског које се налази у Купрешком Пољу. Саградио је велику и споља лепу кућу, покрио је нарочитим руским кровом за који му је требало 160.000 малих дрвених квадратића пола сантиметра дебљине. Међутим штедњак није сазидао, него опет огњиште. И његова чељад спавају на земљи и пуна су ушију На наше чуђење да је он као човек, који је пропутовао и видео како сељак у другим крајевима боље живи и то са много мање имања него што он има, одговорио је: „Не море се боље госпоја кад нам жене не умију". Други пример је једна сељанка, из села Дивичана, удаљеног 9 км. од Јајца до кога смо пешачили једним козјим путем. Поред остале земље купила је пре кратког времена једну њиву за 50.000 динара што значи да је врло бо ата. Од осморо деце жив јој је само један син стар 18 година, који је ожењен и од кога има унука. Затекла сам је на прагу куће где седи и нешто чупа у страшно нечистом крилу кошуље. Назвавши јој Помоз Бог, Упитах шта ради? „Ето сичем лук“, и показа ми зарђалу плехану кашику. Изненађена рекох: „Па зар немаш нож?“ „Не могу бона да се навикнем, овако ми је и мајка сикла“. Крај ње у дупку унуче, старо 6 месеци, на глави има читаву кору темењачу, која се према веровању народа не сме скинути док му кост не отврдне, јер може му се про бити мозак. Иза ушију исто тако читав слој прљавштине. трбушић надувен, ноге танке. Имало је кратку кошуљицу која му је мало покривала груди. Између ногица је било црвено као рак, јер никад није ни прано. Упитах је: „Кад гa купа?“ „Бижи бона, какво купање! И иксан, као и кукуруз, боље из блата расте“. Објасниле смо јој зашто смо дошле и умолиле је, да нам покаже унутрашњост куће. Врло љубазно се одазвала нашој молби и увела нас у кућу. To је мрачан простор у коме су се једва назирали предмети при светлуцању ватре на огњишту. Зидови су изгледали као да су црним лаком премазани. На огњишту у лонцу откривеном и о вериге окаченом, кувао се зелени грах. У тепсији бакреној некалаисаној био је неочишћен овчији дроб сав зелен, прекривен ројем мува; од њега he спремити чорбу косцима за вечеру. По земљи разбацане коре од лубенице, парчад леба, неке крпе, издерани опанци, плехане зарђале кутије и т. д Увела нас је у килер. У једном крају на земљи лежало је неколико карлица дрвених са разливеним млеком, на коме је дебели скоруп био прекpивен прашином, ситним длакама и ројем мува. Та маса је

9. и 10,

Упр Дви Краљевог Фонда

345