Женски покрет

била боје као пепео. На крају једног суда стајала је једна крпа кроз коју се цеди сир, неопрана, од које се осећао страшан задах, јер се никад не искува у врелој води. Наћве за хлеб биле су још страшније: читавом кором од теста биле су обложене. У њима су лежали прљави и зелени бакрени судови које је како рече: опрала и оставила да се оцеде. Више наћви укован је cpг, на коме је обешено и чисто и прљаво рубље, чарапе, гуњеви, тканице и т. д. На неколико мотки висила је сланина већ уцрвана са које је по земљи капала маст од врућине. У вратима од килера забоден је сасвим црвен од рђе, нож и то прободен кроз ч есно белог лука и кроз пупак њеног унучета. To је као домаћа светиња и хвалила нам се да и она не памти колико ту има година и ако је стара 58 година. Стање жене породиље у овим крајевима је очајно. Ретко која жена роди у кући. Обично на дрвљенику, јер је најудаљени]и од куће или иза уџере: срамота је да укућани чују њене муке. Рађа стојећки Одмах после порођаја сместе је у ћошак мрачне прљаве собе на мало сламе прекривене неком крпом. Обично је покривена старим и исцепаним покровцем, којим се врло често инфицира и умре. Затим јој дају да попије око пола литре ракије „да добије снагу и да јој се „рода смири“ (материца). Други дан сама породиља мора да опере нечисто рубље, а четврти дан ради све по кући. Ако је једина у кући, онда иде одмах и на њиву. Крај ње је у колевци новорођенче окупано водом из уста сеоске бабице, увијено у неке крпе и утегнуто као мумија. Колевка је прекривена костретним ћебетом. Јадно дете, кад смо открили, изгледало је као кувано. У опште деца до три године сва су жута и кржљава док се не одупру на своје ноге да излете на чист ваздух који их једино и одржава. Смртност деце је врло велика. Главни узрок је незнање и непросвећеност мајке. У селу Бијаковићу умрло је од шарлаха 67 деце за три недеље. Главна храна босанског сељака је пура (качамак). Иначе једу кромпир и грах; и то знају да га скувају са мало меса и зацвркну са мало масти. За запршку и незнају. Месе и питу, коју после полију врелом водом, па се често направи, нарочито ако је непечена и од црног брашна, нешто слично блату. У богатој задрузи Нике Сукаре, срез Гор. Вакуф, село Дуге, гледале смо како стопаница кува чорбу од кромпира. Прво је кромпир опрала у мало воде и онако каљав, неољуш-

346

Женски Покрет

9. и 10.