Женски покрет

Томић, рад који се не може описати, рад који само треба видети и осетити његову благодет. Тако исто морам да одам достојну. хвалу и г-ци Лацковић главном покретачу и шефу секције за Домаћичке Школе. Г-ца Лацковић са својим учитељицама заслужује најлепше похвале, а морам да изразим и своју жалост, што оваквих раденица немамо много. Отишле смо из села радосне, што се један зрак светлости убацио у таму непросвећености, Колики би напредак био у нашем народу, кад би бар свако десето село имало овакву школу, мислим да је илузорно и говорити. На све стране слушамо разне говоре, у којима се непрестано помиње да је наша држава сељачка држава, али се мало који ceћajy тога, да основ те државе сељаке треба просветити, јер кад нам сељак буде просвећен, a пре свега сељанка жена, као стуб породице и задруге, онда ћe нам и држава бити просвећена и јача како у економском тако и у социјалном погледу. Желети би било, да се наши народни посланици, заваљени у удобне клубске фотеље, ceћajy села, које их је послало као своје представнике и да свесрдно потпомогну рад на просвећивању сеоске жене, а када жена буде просвећена, онда ћe и људи бити просвећени, јер ћe их жена као мати упутити на пут светлости, знања, правде и поштења. Народ чека, народ је жељан поука и знања, он радо дочекује свакога ко му долази са искреним намерама, доноси му оно, што је њему тако потребно. Оставимо празну демагогију у клупским фотељама, презримо супериорност, коју себи придају над сељацима неки синови ове земље, заборављајући да су им, ако не очеви а оно дедови насигурно носили опанке, па пођимо у народ и пружимо му братске и сестринске руке, извуцимо га из мрака, у коме вековима чами, не својом кривицом, унесимо светлост у мрачне кровињаре и тесне колибе, а већ најближа поколења осетиће благодети тога рада.

Јулијана Ј. Савићева студ. фил.

96

Жснски Покрет

3.