Женски покрет

+ Анђелија Л. Лазаревић

Да је Др. Лаза Лазаревић био писац од великога талента познато је и најширим круговима; али да његов таленат није умро с њим, мање је познато: то је знао само један ужи круг. Све до пре неколико дана, тај је таленат живео У његовој кћери, Анђелији. Али 25. фебруара умрла је и Анђелија Лазаревић, баш кад се спремала да изда својих „Шест приповедака." Од најраније младости волела је уметност. Учила је сликарску школу, још док је она била у рукама оснивача. Ту озбиљно ради, час сумњајући, час верујући у своје способности, као и све сложеније природе. Али никад не схвата сликарство само као занат: њено интересовање је било много шире, и она је стручно образовање стално допуњавала многим читањем. По свршеној школи постаје наставница гимназије у Београду. 1914. г. добила је годишње осуство, и, пуна лепих планова одлази у Минхен, да се после месец дана, по објави рата, врати кући. За време рата остала је у земљи. И ако изнурена тешким животом под окупацијом, у то доба показује необичну енергију. Треба нарочито поменути нешто што изгледа да је заборављено, а што је уопште било мало познато; она је тада прва почела радити народне мотиве на нашој керамици. У излогу Цвијановићеве књижаре, почеле су се биле виђати вазе (катрањаче) са пиротским шарама, које би странци одмах покуповали и наручивали друге. То су били њелни радови. Ускоро, кад се видело колика им је тражиња, почели су их и други радити, вазе су се виђале и по другим излозима. Сад се оне раде по целој земљи, у свима школама. Рад није тежак, али је требало доћи до идеје, а идеја је - не треба заборавити - Анђелије Лазаревићеве. После рата одлази у Париз, на академију. Тамо с успехом ради и тражи свој жанр; неко време мисли да је то акварел, али се у последње време опредељује за туш с акварелом, За ту технику је најрадије бирала мотиве из приморја; тесне улице, сводове, степенице, мистичну полутаму цркава као и ентериере, и постизавала ефект светлости и таме. По повратку из Париза тешко подноси Београдску климу, и тражи премештај у приморје, надајући се да ћe се тамо лакше одупрети болести, У јесен 1924. г.одлази у Сплит. Ту, у античком.

f Анl)е.лнја Л. . laaapcmtti