Женски покрет

раду, улази у симпатичну средину и једну сасвим модерну школу, ради с новом вољом, док сеу пролеће 1925. не разболи овога пута неизлечиво. Последње месеце провела је опет у Београду. Сав тај леп уметнички живот био је испресецан прекидима, путовањем, мењањем климе, јер је Анђелија била од детињства слабога здравља. Али то за њу није било изгубљено време. Сва та путовања су дубоког утиска на њену упечатљиву душу. Где год би отишла, уживела би се у природу и склопила по које Али море је остало њена велика симпатија. И, са својим урођеним способностима, а под утицајем разних лепих предела, почела је писати. Имала је покушаја још из прве младости, у којима се већ види леп дар, спонтаност и финоћа, али се тек последњих година решила да понешто штампа („Мисао“). Што је даље радила, а у последње време радила је све више, свака јој је прича била све израђенија. Највећа и најсложенија од довршених ствари остала јој је нештампана, а њена последња жеља била је да њу изда. Велика је штета што су остала недовршена два рада почета на ширем основу, у којима је израдила главне моменте, али није стигла да их повеже. . . У свему што је радила показује дубоко осећање природе истиче се сликар, али она залази и у фине анализе духа. Према правцу којим је ишао, њен таленат би тек имао да дође до своје потпуне развијености, и нама остаје да жалимо што је она много лепога, још неизраженог, однела са собом. Али где се њена личност нарочито испољава, то су њена писма, безбројна, јер се, вечити путник, са својим пријатељима стално дописивала, писма увек занимљива, увек духовита у којима је она сва, са својим хумором, опсервацијама, анализом и мистицизном. Да је живела у друштву XVII века, њена би писма ишла из руке у руку и читала се по салонима. Ма да се очекивала, вест о њеној смрти тешко је пала свима њеним пријатељима, А њих је било много. Ретка су лица која имају толико оданих пријатеља. Анђелија је имала неке нарочите привлачности : у својим паметним очима, у природком понашању, лепој интелигенцији, неисцрпној духовитости и срдачности. Увек готова на шалу, с мером и укусом, уносила је веселост у свако друштво у коме би се нашла... Њен је хумор био познат. Уз то је постигла једно ретко самосавла-

Женски Покрет