Женски покрет

времена око домаћих послова, око деце, не доспевамо да се посветимо своме усавршавању; а увек нам се приговара: шта радите ви жене, ваш посао није ништа. Зар је мука кувати, прати, крпити, и т. д. и осим тога, многа наша жена нарочито из средњег и нижег сталежа, која сама ништа не приређује није господар ни једног динара. Има људи који траже тачан рачун о издацима, а појма немају о кући и о њеним потребама, ако му затражиш новаца, као да му вучеш зуб из главе. Многа мора да украде од мужа или да га превари код обрачуна да може имати свој динар, за своју потребу. Истина, ја се не могу потужити, мој је муж у томе узор и ја сам слободна, али колико их има такових. Пропратила сам са симпатијом њезине речи; запамтила сам их. Данас их износим и обраћам се женама домаћицама, с молбом нека о њима размисле. Не каже се бадава: „кућа не стоји на земљи, него на жени“. И када та кућа зависи од жене која нема ни толико права да се бар економски (а за тим и политички) изједначи са мушкарцем, онда кућа није дом слободан и напредан, није краљевина где жена краљује, где она данас обавља беспримерним пожртвовањем све своје дужности, за онај насушни хлеб, који многој жени приседне. Многе примере видела сам и чула; посматрајте жене у маси. Женски Покрет и ваш је, домаћице! Он не тражи да ви оставите и забаталите своје огњиште, да се одречете дужности. Женски Покрет хоће да вас у животу и раду подупре и охрабри. Хоће да ви које немате ни времена ни начина да се социално уздигнете, да о себи мислите, хоће да осетите један ослонац, који ће бити јак и моћан, ако га разумете као и споменута госпођа. Из дана у даи јављају се нове чланице, Ж. П. постаје жариште око кога се скупљају жене из свих слојева, па и ви све наћи ћете овде признање и потстицаја за ваш рад и тешке дужности које се често потцењују. Не заборавите да сте ви, домаћице, чуварке огњишта, средишта породице, и стубови слободног народа, па је то доста да ваш позив буде и признат и награђен. Уписујте се у чланице и читајте наш лист. Сарајево

Јела В. Остојић

Жене у парламенту.

Говор г-ђе Пламинкове, сенатора у Чешкој У јесењем заседању чешкога парламента одржано је неколико интересантних говора, међу којима се налази и говор г-ђе Пламинкове. Колико ради упознавања наше јавности, а нарочито наших жена са активношћу жене у парламентима земаља у којима оне имају право гласа, толико и због саме садржине говора, желимо да га у кратко изнесемо. Ова интелигентна сенаторка, одличан говорник, почела је свој говор критиком начина на који се доносе закони у чешком парламенту. Сенаторка сматра да хитно доношење закона онемогућава свестрану и озбиљну студију законских пројеката, као консултовање заинтересованих корпорација, што би било- неопходно потребно ако се жели да закони одговарају најбоље стварним потребама и жељама народа. Додирујући затим унутрашњу политику своје земље, г-ђа Пламинкова прелази на ревизију грађанског закона, хвалећи начин на који Министарство Правде припрема овај законски пројекат; чим је пројекат био израђен објављен је у циљу - свестране критике, која је била веома погребна.

Породично право, вели г-ђа Пламинкова, не разликује се много у принципу од старог Аустро-Угарског закона. Изгледа да се заборавило да су се прилике од 1811 год. јако измениле. Поред свесног и слободног човека, данас налазимо и на потпуно свесну и слободну жену. Стога више закон не сме базирати само на вољи човека, и на послушности жене, већ на заједничкој сарадњи оба супруга. Рад који врши жена у своме дому мора се сматрати потпуно раван лукративном раду мужа ван куће. Породично право мора водити такође рачуна о неспособности жене за рад, која често долази као последица брака или порођаја, мора водити рачуна о великом проценту напуштене жене и деце, о незаконитој деци и хаосу у плаћању њихове, алимантације. Срећни бракови немају потребе да буду законом регулисани, већ се ауторитет законски у главном има применити на оне, код којих љубав и добра воља више не постоји. Парламенат чешки ће ускоро имати прилике да дискутује о пројекту породичног права, који је израдио Н. Ж. С. у сарадњи са правницима. Пошто се закони доносе за дуг период година, морају се у закон унети реферме, које одговарају не само данашњем стању, већ које ће задовољити потребе и будуће породице. Г-ђа Пламинкова препоручује установљење судова, одређених за регулисавање неслоге у породичном животу, који одлично функционишу у Америци. Она је сигурна да би такви судови имали добрих резултата у Чехословачкој, где удата жена није ни мало заштићена ако јој је муж пијаница или блудник, где је број развода брака врло велики и где није довољно загарантовано исплаћивање одређене суме разведеној или одвојено живећој жени. Жалостан положај разведених жена јавних чиновника заслужује такође да се и тим питањем позабавимо. Неправде нанешене разведеним женама приморале су их да се групишу и заједнички да захтевају, да се одреди стална пензија развојеним женама ако су 10 година живеле у браку, или женама које имају децу. Г-ђа Пламинкова на крају протестује против сметње, које се у Чехословачкој праве женама правницима да ступе у судску полициску службу. На крају узвикује да Чехословачка, која се хвали да је демократска земља, не сме бранити женама да ступају у разне јавне службе, и да сам Министар Правде вређа Чехословачки Устав, одузимајући женама она права и ону слободу, коју им сам Устав гарантује. Овај језгровит говор у сенату, у коме г-ђа Пламинкова устаје у одбрану права жене, имао је јаког одјека у широким слојевима народа. Верујемо да ће имати добрих резултата за положај Чехословачке жене и трудимо се свим силама да омогућимо ускоро и нашој жени да преко својих заступница дигну глас у одбрану својих права и у нашем парламенту. М. А.

„Хрватска Жена" у Сарајеву

Пошто се 23. пр. м. одржала редовна годишња скупштина Хрватске Жене, имамо њене тачне податке, из којих се види како жене кад имају смисла за рад могу да дају много за општу ствар. .Хрватска Жена“ данас има 420 чланица у самом Сарајеву. У прошлој години основала је у унутрашности 4 подружнице и повереништва; добила 2 члана са улогом по 1000 и 2 члана са по 500 Дим. Од чланарине приход је био 17.800 Дин., а цео годишњи промет износио је Дин. 133.000. Имовина је за 1926. г. порасла за 60%. Друштво организује течајеве китничанства и ручног рада од којих црпе своје приходе; а уједно оспособљава девојке за занат и обрт. Даље, приређује чајанке и предавања од којих такође има неки приход. Тако ,је позвало г-ђу Др. Зденку Смрекар, проф из Загреба, која је у децембру одржала исцрпно предавање „О жени и култури човечанства". Присутне су биле многе одборкиње из свих женских удружења у Сарајеву. „Хрватска Жена" ради!

Ј. О.

Промене у изборном закону у Енглеској

По постојећем изборном закону жене у Енглеској имају право гласа после навршене 30. године, док мушкарци уживају то право од 21. год. Министар преседник Балдвин у последњој изборној борби обећао је да ће предложити реформи изборног закона по коме би и жене имале право гласа од 21. године. На тај начин број бирача у Енглеској порастао би за 5 милиона. Али у јавности чују се гласови против те изборне реформе. Стога је министар председник Балдвин предложио да се одржи једна конференција од заступника свих политичких странака. Конзервативна партија предлаже компромисно решење: да се право гласа да и људима и женама по навршеној 25. години, и на тај начин да се дође до равноправности за све грађане.

Курсеви у Женском Клубу

У Женском Клубу одржавају се: I. Шестомесечни курс за прављење шешира, после положеног испита стиче се право за отварање самосталне радње. II. Двомесечни курсеви за прављење шешира. III. Тромесечни курсеви кројења и шивења хаљина, настава је теориска и практична. Упис се врши сваког дана сем празника у Женском Клубу: Кн. Михајлова 46. I.

Забрана посећивања јавних локала

У којима се игра, наредила је лозанска полиција деци и младежи оба пола до 18. године. Рушење забране казни се. Казна предвиђена за младеж је, за њихове пратиоце и власнике локала. За јавне локале сматра лозанска полиција све оне, који су свакоме слободно приступни. Успеси забране алкохола

Године 1919. забраниле су Сјед. државе сев. Америке алкохол. За пет година забране тако каже статистика попили су Америчани за 108 милиона хектолитара више млека него у г. 1913. За исто време порасло је становништво за 8 %. а консум млека за 30 %. На сваког становника Америке у г. 1924. дошло је по 207 литара млека, док у Енглеској у истој години само по 64 литара.

КРАТКЕ ВЕСТИ

Објашњење. Многи питају да ли ће поред овог листа излазити и даље Женски Покрет као часопис... Неће. Претплатницима. Ушли смо у 27. год. а има много претплатника који нису измирили претплату ни за 1925 г. Неуредном излажењу листа криве су само неуредне платише јер Женски Покрет живи само од претплате. Ко неће да прима лист ред је да врати, а ко га прима дужан је да плати. Добротвор Женског Покрета. Г-ђа Аспазија Аџемовић-Леко уписала је своју пок. пријатељицу г-ђу Злату Бабић за члана добротвора Жен. Покрета са улогом од 500 дин. Управа Покрета јој топло благодари, Саучешће. Наша п.председница, власник нашега листа, г-ђа Дедијер, изгубила је своју милу и добру сестру Златку Наше искрено саучешће.

Страна 4.

,ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Штампарија „Рад“ Балканска ул. 21, Београд.

Број 2.

Добротворна лутрија Женског Покрета Цена 5 динара по ко.маду. Вучење 1. јуна 1927. г. Жене! У интересу је свију нас да се наше лозови продају! Ми имамр искуства да се могу продавати, да агилне и свесне жене могу доста учинити за своје слабије сестре, само кад хоће. Растурајте наше лозове! Помажите наше друштво. да и оно може радити на постављенил; циљевима: да жену заштити, цомогне, просвети. Обратите се ■ 1 дописницом на Женски Покрет Сарајево, Корошчева улица 15-И. Свака од вас може продатк 10—50 комада. Свака која само хоће.

У Женском Клубу Кнез Михаг лова ул. 46 има само још 5 места за цео пансион, такође кревета за преноћишта као и добра домаћа храна цео пансион ..... 1000 дин. преноћиште с дојжНком 25 ч . ручак месечно . ;". . 450 „ ручак и вечера месеЧно 650 „

ПЛIН Добротварне Лутријв Жвнсиог Поирето у Соројвву Одобрењем Министарства Пољопривреде и Вода оделење за Пољопривреду под бројем 8658-1 од 5. марта 1926. г. дозволило је горњу лутрију. Чист приход лутрије намијењен је на отварање школа за сеоске домаћице, потпору сиромашним жеиама и отварање хигијенских и аналфабетских течајева. Ова ,је лутрија под државним надзором. ЗГОДИТЦИ: Вучење је 1. јуна 1927. годиие. Извучени згодитци исплаћиваће се од I. јула до 1. августа 1927. г. ЦИЈЕНА ЈЕ СРЕЋНИ 5 ДИНАРА Одбор Жбнског Покрета у Сарајеву Корошчева ул. 15/11.