Женски покрет

Махинације трговаца белим робљем

Борба против трговине девојкама. Анкета Друштва Народа. Још много пре ослобођења, бавили су се меродавни кругови веома важним проблемом, око сузбијања трговине децом и девојкама, до сада је изашло неколико публикација од разних комитета и друштава, која су основана у сврху сузбијања одвратне трговине децом и женама. То је питање, уједно, сачињавало главни предмет већања на неколико засебних ннтернационалних Конгреса, од којих је први био 18. маја 1904. г., а други 4. маја 1910. г. После ослобођења, као што је већ познато, друштво народа у Женеви одлучило је да оснује нарочити комитет, који ће се бавити тим проблемом. Сад се већ годинама одржавају у Женеви међународна испитивања свих социалних појава, које се односе на изчезавање деце, девојака и жена, а уједно, и на све срамне манипулације међународних трговаца белим робљем. Да би обавестили нашу јавност о правом поступку трговине девојкама, морамо нагласити, да је, у главном, циљ трговаца белим робљем, да снабдевају јавне куће „свежим материалом“. У опште је познато, да проститутке могу провести само извесно време живота при том позиву. Једна трећина проститутки, услед полних болести, пада као превремена жртва туберкулозе; једна трећина одаје се злочинима, и на тај начин доспева у казнионе; и само једна трећина има срећу да се спасе помоћу удаје, тог жалосног позива. Ради таквих околности морају се јавне куће непрестано пунити свежим људским материалом. А то је дакле задаћа трговаца белим робљем. Поступак је следећи: на пример, у једном листу изађе оглас, да се ту и ту нуде добра места младим девојкама и госпођама. Оне, које рефлектирају на та места, треба да се обрате на ову, или ону адресу, ако је могуће, да приложе фотографију и друге документе или, изађе следећа анонса: „весео господин намерава да се жени, па стога позива девојке и удовице да му се писмено јаве“ Трећи случај: Млад господин намерава путовати на Исток, или у какву светску бању, па тражи лепу даму, која би пошла с њим да му прави друштво. Све оне, које рефлектирају на то нека се обрате у поверењу на њега и нека му пошаљу фотографије И тако, из многих писама писаних наивном искреношћу, дознају трговци белим робљем животне прилике многих девојака и жена, па их варајући на разне начине одвлаче у страну земљу, чији им је језик потпуно непознат. Просте девојке из народа потпуно губе присебност у таквим околностима, падају у неку врсту обамрлости и у таквом стању веома су мало отпорне према разним наговарањима, лукавству и насиљу. Осим тога, поменути трговци искоришћују моментане новчане неприлике заведених девојака. Уз то нм још прете, да ће их предати полицији и извргнути јавном руглу. Све те разне сплетке присиљавају те бедне жртве да попусте у свом отпору. Има још једна метода лова на девојке: за време путовања, или на станици при самом доласку у већа места, нарочито у приморске вароши. Девојке које саме путују врло се радо придружују ономе, ко зна да стече њихово поверење. Бојажљиве, стидљиве и неискусне, као што су већином, а уз то још ради непознавања језика, лако се поверавају, примају савете и потпору људи, за које се доцније испостави, да су трговци белим робљем. Често се дешава, да они дадну девојкама намерно лоше упуте о правцу путовања, тако да оне доспеју у сасма други крај, и ту се понавља све оно, што смо још раније казали.

Наравно, проституција пружа нарочито поље рада трговцима белог робља. Кад се једанпут девојка ода том животу, лако ју је онда преводити из једног краја у други. Примају јој о силним приходима девојака у туђој земљи, заваравају је лепим обећањима, и на тај начин настоје да је привуку у извесну јавну кућу. Само се по себи разуме, да трговци белим робљем не разапињу своје мреже само око одраслих, већ и око девојчица и деце, која су много згоднији објекат за њихову подлу трговину, јер су неспособнија да се географски тачно ориентишу. Много пута, и девојке из бољих кућа падну у канџе таквог трговца белим робљем. Шта више, често се догађа, да се трговац белим робљем вери са једном таквом девојком, и да је на свадбеном путу одведе негде, већином на Исток, у јавну кућу и тамо је остави. И у Чехословачкој ишчезава сваке године по неколико стотина девојака и жена. Колико их од тог броја пропада као жртва трговине белим робљем не може се установити, јер званични извештаји о том не говоре. Треба нагласити, да често пута и друштво, а и саме власти нехотице гурају девојке у руке трговцима белог робља. То се дешава услед безобзирног понашања према тако званим „палим девојкама“ или проституткама, од стране власти, па, на жалост, и од самог друштва. Те, т. зв. „декласиране", као што их Лудвиг Тома узбудљиво приказује у својој драми „Марија Магдалена", свугде се одбацују и готово су приморане, да и даље траже уточишта у проституцији. И тако се дешава, да се, и поред најбоље намере меродавних власти, али из непознавања извесних психолошких, правних, социјалних и хигијенских прилика, те жене гурају и одасвуд одбацују, и тако, оставши без сваке помоћи и заштите, постају погодним пленом за трговце белим робљем, Тим се околностима бавио комите, основан нарочито од Друштва Народа, и закључио је, да замоли поменуто друшто, да се озбиљно позабави тим питањем. Главни секретар Друштва Народа упутио је молбу, на темељу резолуције свих држава које припадају Друштву Народа, да се побележе сва друштва и установе, које пружају социјалну помоћ проституткама протераним из страних држава. Тако састављене молбе упућене су свим општинама и властима наше републике (Чехословачке). Било би нам драго, кад би Друштво Народа добило одговор, да меродавни кругови у Чехословачкој републици поклањају довољно пажње томе важном питању. Превела с немачког Тузла.

Зора Др. Нешковића.

Савети жени.

Да је наша жена често неопрезна кад је у питању њено здравље, о томе лекари имају примера у изобиљу. Док жену-мајку баца у бригу сваки знак поремећаја здравља њеног детета, што је свакако за похвалу, дотле она себе саму занемарује и толико пута чека велико зло, те да се обрати лекару за помоћ. Ово долази колико из немарности, самозаборава, предрасуда, страха од лекарске интервенције, толико и из необавештености; стога и мислим да је од користи упутити јој савет и предочити јој опасност, којима може себе да наложи. Циљам искључиво на женске болести, јер релативно мало је жена, које су у томе правцу биле поштеђене у живот/. а колико их је видело горких часова и кајања, што су се доцкан обратиле га помоћ. Да узмем најочевиднији пример: Рак на материци. Нема жене која са страхом није пожелела да је то зло мимоиђе у животу, па ипак зато при већим амбулантама за женске болести скоро свако-

дневно буде примера да се жени више не може ефикасно помоћи. На лекарево питање зашто није раније дошла, она има пуно правдајућих одговора: није осећала болове, има само два месеца или још мање времена, како је приметила извесне неправилности, разболео јој се неко у кући па је на себе заборавила, била је на путу.. и пуно других још неозбиљнијих разлога да себе доведе у судбоносан положај. Или, зар је мало ванматеричних зачећа оперисано у последњем моменту да и не помињем мрачнији исход. Жена тражи помоћи кад је већ тако рећи без пулса, у несвестици, не може да дише због ослабелог срца и јаког излива крви у трбух, а пре тога на неколико дана осећала је болове у трбуху, што је већ била опомена, или јој менструација није била правилна у последње време. Не кажем да овде има и таквих случајева, који жену правдају, али и то, да она ипак не чека увек баш последњи моменат, али зато не могу да заборавим следећи предисторијат:

Пада у очи да је вањматерично зачеће релативно код нас много чешћи случај но н. пр. у Француској: Лекар, који је имао прилике да се о томе увери, пита се одакле то долази. Међутим теорички а и практично разлог може да се нађе. По другим земљама жена је веома педантна на лечењу. Нека јој је оболео јајник, јајни спроводннк, нек јој лекар каже да има раницу на грлићу од материце, она неће жалити труда да се лечи докле јој лекар саветује да је потребно. Наша жена тражи лекара кад јој досаде болови или крвављење, а колико их има што обнављају то крвављење сваких петнаест дана и чешће па чекају по годину-две, и више, да дођу у болницу. Разуме се да је ипак ова крајна нехатност нарочито запажена код сељанке. Или пошто се обратиле лекару и почеле лечење, после недељу дана, те и после првог похађања, нестане је, или је после једног лекара обишла још двојицу, да се на томе заврши њена метода лечења. Зато су честа хронична запалења јајних спроводника, који добију неправилан облик, савију се и направе углове због којих семе из јајника не стиже до материце, већ се учвршћује на своме путу, у самоме јајноме каналу, а овај опет толернра развијање плода само до своје крајње разтегливости, или док плод у опнима нађе сам излазе у трбух, кад настаје моменат, где само може операција томе спасти живот. А колико је невољница кроз цео живот оставила неизлечена гонореа! О томе би се тек имало писати. Ту на жену утичу још и социјални обзири, заблуда у коју је увлачи несавесан муж да би прикрио зло, па и сам лекар, јер често не сме да каже од чега је лечи, а жена, не схватајући опасност, престане са лечењем кад она нађе за сходно У маси случајева жена стрепи шта ће се са њом догодити, па нема храбрости да погледа истини у очи. Код нас се свет плаши операције и колико не би било оправдано. Није ретко да жена каже како јој је милије умрети но дати се оперисати. Са тим принципом она свесно пушта тумор да се развија, осећа и сама „тврдину" како јој расте у трбуху, и са крајњом резигнацијом долази иа операцију кад је ова компликованија и много озбиљнија, но да је на време урађена. 0 опасности, којој жена себе излаже насилним абортусима, не слушајући лекарске савете и опомене, било би и сувише материјала да се посебно пише. Такође би било корисно задржати се више на питању о компликацијама при порођају; док жене често нису свесне озбиљности свога положаја, и до последњег момента се опиру жељи бабице да се позове лекар.

Из свега овога закључак није тешко извести. Све, што би се жени учинило необично у њеном животу, требало би да пробуди њену пажњу. Ако би се неправилност обновила, тражити одмах савета, јер све што се обнавља, не може се назвати случајношћу. Водити првенствено рачуна о уредној менструацији. Ако би изостала тражити разлога и не помишљати једино на могућност зачећа. Ако би и други симптоми ишли овоме тумачењу у прилог, проверити је ли нормално. Бити опрезан на локализованом болу, ако би је пекло при мокрењу или ако би јој пало у очи повећано лучење слузи гениталних органа. Бити истрајна у лечењу и придржавати се у свему лекарског савета. У случају трудноће тражити лекарски преглед с времена на време уз анализу мокраће, а последњих два три месеца и двапут месечно у најмању руку. При порођају чим бабица примети какву направилност, позвати лекара. Само тако жене ће добити на време помоћи и моћи себи да заштеде прекор и кајање. Београд.

Д-р Каја Марковић.

Прогрес феминизма на Истоку

У Турској управа Хигијенског Бироа поверена је Бедрие Ханум, која има највиши положај који је досад турска влада поверила жени. Д-р Сафие Алие, Туркиња, прва жена доктора медецине, која је студирала у Немачкој, а врши праксу у Цариграду од 1923, организовала јс, са Друштвом за заштиту деце саветодавницу за мајке. Сваког дана све више мајки долазе да траже савета и да науче основне принципе хигијене, Ипак, поред очевидног прогреса, жене су турске још доста равнодушне према овим новинама. Требаће још много времена па да се жене ослободе свих предрасуда у којима вековима живеше.

Најновији успех жена у Китају.

Како је нова влада у Китају склона равноправности жене у јавном животу доказује то, што је за председника националистичког трибунала у Шангају именована мис Loume Seng, која је доктрирала на париском свеучилишту. Она је већ као 17. годишња девојка активно суделовала у кинеском националистичком покрету и с великим ентузијазмом. радила на нацијоналистичкој пропаганди. Сама је активно судјеловалау револуционарној акцији нацијоналистичке тајне организације тако даје постала један од најистакнутијих чланова Куоминтанга. Како је у Китају била под непрекидним надзором шпијуна—отпутовала је у Париз и уписала се је на права. За ври јеме својих наука боравила је и у Америци а год. 1925. докторирала је у Паризу. Иза тога се је настанила у Кантону где је отворила и одвјетничку писарну, те је први женски одвјетник у Кини.

Страна 4.

,ЖЕКС.ЧИ НОКРЕТ'

Број 6.

Шталшарија Јовановић Београд Балканска 21.

Фонд листа За фонд листа приложили су: Пренос 9119 дин. Женски Покрет Шибеник за успомену на пред. своју гђу Јелу Охмучевић ... 20 Ђурђина Павловић уч. Охрнд . 30 Коло Срп. Сестара Зајечар . 100 Подружнна Обреновачка . .100 Љубица Мићић пр. Жен. Подр. Обреновац . . . .100 Марија Розенвај Травник . .100 Барица Чалдаревић Загреб . 20 Анђа Хрнстић Бсоград . .100 Свега . 9689