Женски покрет

Грађански рат у Кини и ентузијазам жене за нову владу

Све наше новине пишу о великим догађајима који се одигравају на далеком истоку и чији се одјек осјећа с једне на другу страну нашег континента, те штампа читавог свијета с интересом прати велики нацијоналистички покрет Кине, и ванредне успехе кинеских нацијоналиста, организованих у Куоминтангу странци Кантонских нацијоналиста, који су центром Кантонске владе учинили Вуханг. У нацијоналистичком покрету, који је у Кини изазвао сада крвави грађански рат, јесу реализоване тежње паназијатског покрета, који је у августу 1926 дошао био до изражаја у паназијатској конференцији држаној у Нагасаки, где су се сакупили били представници Јапана, Кине, Филипина, Индије, Анама, Афганистана, Малезије и Кореје да нагласе потребу кооперације азијских народа у осигурању свога благостања и читавог човјечанства. У говору представника Кине, против енглеског империјализма, већ се на конференцији испољила била ксенофобска политика Кине, која последњем грађанском рату у Кини даје тако јасан колорит у протуенглеским демонстрацијама и бојкоту енглеске робе са стране Кинеза. И ако сама конференца није онда била толико алармирала државнике западних велевласти, јер ни по људима који су заступали поједине земље, ни по духу који је владао на конференцији, није се могло рећи, да је она репрезентирала ефективну снагу Азије, ипак је од великог значаја био сам факт, што се је на конференцији нагласило да Азија прима на себе право да на бази своје властите културе и цивилизације на законски начин поради на великом дјелу конструкције новог свијета у сврху бољег мира и боље будућности. Овим је другим речима дошло до изражаја начело: Азија Азијатима. Захтијеви, који имају да реализују ово начело за Кинезе, обухваћени су у програму Куоминтанга. Куоминтанг је нацијонална странка. Основана је у Кантону од Сун Јат Сена, који је четрдесет година водио револуцијонарну пропаганду. Његова три принципа: „Једнакост народа, право народа и воља народа" сачињавају језгру нацијоналистичког програма. Из ових основних принципа излазе и сви даљи демократски постулати кинеских нацијоналиста: народна скупштина, слобода говора, против милитаризма, борба против империјализма итд. Протумилитаристичка натруха Куоминтанга изазвана је понашањем појединих генерала, који су одмах послије свргнућа задње владарске куће владали сваки према својима амбицијама и личним прохтјевима, а борба против империјализма схваћена је у првом реду као борба против Енглеске за коју је Кина постала врело великог дохотка, јер градећи Енглези Кинезима, жељезнице, организујући пошту, телеграф, саобраћај, заузели су у кинеском животу доминантан положај. Да експлоатацију : Енглеза Кинези најтеже осјећају видјети је из демонстрације у Канкову, која је особито била наперена против британске концесије. Овакове концесије, т. ј. посебне четврти, имају у главним градовима Кине иностранци још према уговорима, закљученим у прошлом столећу. У тим се градовима управљају својом властитом иностраном управом. Концесије на тај начин постају неке државе у држави и могуће су, док ефективна снага урођеника спава, па је разумљиво, што се пробуђени национа-

лизам кинеских маса дигао и притив тих концесија у првом реду против Енглеске. Грађански се рат и у Кини води у главноме између двију различитих војсака. Једно је националистичко-револуцијонарна војска Куомитанга која иде за рушењем и ослобођењем од иностраног туторства. Међу члановима Куомиитанга има консервативаца и либералаца, екстремиста и комуниста. Ови су се последњи организовали у своју посебну комунистичку фракцију и воде читаву акцију Куоминтанга. За комунистичкореволуционарном акцијом Кантонске владе скривају се и под водством Кинеза, совјетски официри, који воде бригу о одржавању и оборужавању војске. Национализам сјеверне Кине, долази до изражаја у Ангочун-у. Ту се боре савезне војске генерала под врховном командом Chang-Tso-Linka. Они неће да се прекида са тисућљетном прокушаном кинеском културом и виде главног непријатеља Кине у комунистичким идејама. Циљ је овог нацијонализма систематско и постепено ослобођење од иностраног туторства. Њихову акцију прате симпатије Јапана а ваљда и помоћ западних велесила. Трећа група војске, у којој су заступани лични интереси појединих шефова и сепаратних група није толико важна јер њихове вође могу сваки час да пређу или једном или другом нацијоналистичком блоку. У протуенглеском покрету Куоминтанга Совјети имаду доминантну акцију, па је посве природно, што је Велика Британија, у настојању да одржи своје велике трговачке интересе и престиж у Кини, дошла у сукоб са Совјетом и тако грађански рат, који воде Кинези, за господарску и политичку своју независност јест уједно и борба између Велике Британије и Совјета. Тешко је предвидети коначни резултат те по Кинезе опасне и тешке борбе али је јасно да се националистички вал у Кини не да зауставити и да Кинези ступају у ранг нације. Да се Кина рапидно трансфомира у једну самосвесну нацију видјет је особито по томе што су најновији догађаји у Китају изазвали интерес и китајских жена. Све групе жена говоре о новој влади са разумијевањем и ентузијазмом. Ни мушкарци нијесу тако ентузијазмирани према новом центруму Кантонске владе Вуханг-у и према националистичком Куоминтангу као жене. Разлог је тог њиховог ентузијазма, што међу својим демократским принципима Куомиитанг носи у програму и слободу и једнакоправност жена са мушкарцем. Кад је Кантонска војска заузела Вуханг на тисуће се је летака раздавало по граду. Летак Женског Покрета Хупеха гласио је овако: „Жене Хупеха, сносиле смо за неколико тисућа година политички, економски и законски притисак. Везују нас закони, посједа, етике и све врсте социјалних навика и обичаја. Одакле та трпња? Била је могућа, јер нијесмо знале искористити прилику, нијесмо се знале ујединити и борити се за своја хумана права. Кроз неколико тисућа година биле смо некорисне ствари у људском друштву. „Сада кад се је револуција раширила до Хупех-а и кад се је основало Народно Вијеће ми га одушевљено поздрављамо, јер су његови чланови народни чиновници, јер су они ослободили народ од патња и јер они желе благостање народа. Наше су патње биле толико

јаке, да имамо безграничну наду у ове чиновнике, вјерујемо да ће нам они дати економску и политичку једнакост са мушкарцима да ће они укинути све законе, који су на штету жена, и да ће бранити права жена, да ће оне обрачунати са етиком и са свим оним што везује слободу жене. Према плану Куоминтанга вјерујемо, да ова влада може помоћи, да жене добију економску, политичку и законску једнакост са мушкарцима. У прогласу се надаље позивљу жене Хупеха, да искористе ову пригоду а да постигну своју слободу и једнакост. Позивају се да учврсте своје редове. Лозинка им је: »Доле са старим законима Одлука жене у праву њезиног посједа Ојачање Покрета за наобразбу жене Закон против везивања ногу Слобода у склапању брака и развода." Овај проглас значи јамачно велики напредак у развоју самосвијести Китајске жене. Значи да се један у већини неписмени народ трансформира у просвијетљену нацију, и то рапидно, јер знамо н.пр. за жене, да је Женски Покрет почео у Китају тек пред неколико година и то у Пекингу и у једном или два већа града. Чланови су били већином учитељице и старије ученице државних и приватних школа, јер као другде, тако је и у Китају највећи број жена раденица заступан ка подручју одгоја: Велики је број жена забављен у пољоделству и домаћој индустрији, а тисуће жена раде по факторијама. Већина њих су удате младе жене, које уз своје домаће бриге раде по 12 и више сати на дан у творници. За побољшање положаја жене у индустрији Женски Покрети имаду у програму аболицију рада дјеце, и једнаку плату за једнаки рад. Осим тога је међу женама у заштиту њихових интереса положен и заметак обртних унија. Позитивни успјеси дакако неће бити тако нагли, јер су жене у великом дијелу народа неписмене као што је и народ у маси. По селима наиме три четвртине неписмених жена живи животом, којим се живило назад хиљаду или пет хиљада година, док наображене жене живе животом, који ни мало не заостаје за оним најнапреднијих жена на западу. То су већином жене, које су свршиле школе на страни или у Китају. Овде је данас много жена из свих слојева, које похађају високе школе, јер виша наобразба није у ниједној земљи таки дсмократска као у Китају. Тако је на „Универзитету китајских радника." Сујатсен међу 600 ђака и 50 девојака. И дјечаци и дјевојке, које похађају средње и високе школе живо се занимају за политику и имају великог утицаја на њу. Штрајковима (обуставом предавања) знаду да стварају јавно мнијење у ријешењу разних политичких питања. Студентска удружења заслужују ту особиту пажњу. Од год. 1925. студенти су и студентице узимале велика удјела у свим догађајима, које читамо по новинама а односе се на интернацијоналне потешкоће у Китају. Студенти су у државним школама и факултетима били вође протустране пропаганде и протустране акције. Интерес за политику, коју жене добивају у студентским организацијама, преносе затим на женска удружења, у којима иступају са замјерном самосвијешћу и уравнотеженошћу, какова се ријетко срета, код људи, који су дуго живили приватним инаједанпут ушли у јаван живот. Како се наобразба у Китају раширила великим дијелом утицањем странаца, то су и у женским у-

дружењима на водећим мјестима биле у почетку већином странкиње, али је китајски карактер појединих жен. друштава сваке године то јачи, тако прама годишњем извештају Удружења кршчанских жена Ј. W. C. А. знамо, да су чланови појединих одбора тога Удружења данас готово саме Китајке. Госпођица Лиу је генерална тајница тога удружења. Она је у контакту са свим вођама женских организација, које стоје у вези са револуцијонарном странком. Главни је циљ жеНских организација у задњем нацијоналистичком покрету проповиједати принципе револуције ин настојати да жене добију удијела у реформама, које се буду провађале. Течајем револуцијонарних дана поједина су друштва постигла и неких позитивних успеха па је оправдана нада, да ће ова револуција подигнути и самосвијест Китајске жене уопће и допринијети тако напретку читаве нације. То је револуција народне мисли, И она има ексцеса као и свака револуција, али сви у Китају и људи и жене имаду вјере у велику промјену, која се догађа и која значи почетак једне нове периоде у хисторији најстарије живуће цивилизације. Сплит.

Д-р Јелка Перић.

Одликовања знаменитих жена.

За све присташе феминизма утјешљив је број одликовања, која су се у ово задње вријеме удијелила женама за њихов лијепи и успјешан рад у знаности и умјетности. Свеучилиште је Оксфордско удјелило наслов »Doctor honoris causa« војвоткињи Katarini od Atholl - државној секретарици у енглеском министарству просвете, писцу једног важног војничког хисторичког дјела. Наслов почасног доктора подијелило је исто свеучилиште и надареној компонистици Ethel Smyth, која посједујући орден британског царства има право на титул „Даме“. Свеучилиште у Минхену подијелило је наслов Doktor honoris causa гласовитој енглеској списатељици, која се бави нацијоналном економијом Beatrici Webb, Она је у друштву са својим мужем Lydny писала о повијести енглеског Традиунионизма, о теорији и пракси енглеских обртничких удружења о „Проблему сиромаштва". Од свеучилишта у Кенисбергу добила је наслов почасног доктора грофица од Groebena, предсједница Народног Женског Савеза Црвеног Крста ради њезиног хуманитарног рада. и Американско је свеучилиште Геневе одликовало насловом! почасног доктора тајницу Савеза Народа госпођу Rahel Crowdy, која је у Америци радила на пропаганди за Лигу Народа и мировне идеје. У Америци су жене биле по први пут такођер именоване чланицама „Националног Института за умјетност и знаност “ То су списатељице Edith Wharton, Margareta Deland, Agnes Repplier i Mary Wilhins Freeman. И гласовита списатељица Ricarda Buch’, као прва жена именована је чланом „Академије пјесништва". Одликовање особите врсти постигла је Mme Curie. Пољска је наиме дала израдити марке са њезином сликом. Шведска академија знаности одликовала је пјесникињу Selmu Lagerlöf великом златном медаљом.

Страна 3.

Број 6.

Шаљите одмах претплату бар за три месеца и употребите поштанске шкове.