Женски покрет

Интернационална Алианса за Жекско Право Гласа.

Од 25—29 маја тек. год. у Прагу је седница управе Инт. Ал. за женско право гласа. Из наше земље присуствоваће седници г-ђица Милена Атанацковић, која је била лањске године на конгресу Инт. Ал. у Паризу изабрана у управу. Дневни ред седнице: 1. Извињење чланова који нису дошли. 2. Кратак извештај са седнице ексекутивног одбора у септембру 1926. 3. Извештаји: а) одсека за примање нових чланова; б) за женски часописни рад; в) за женско право гласа у пракси. 4. Друштво Народа; а) извештај секретара; б) извештај о циркуларима и одговорима. 5. Сталне интернационалне комисије: а) једнаки услови рада за мушкарца и жену; б) националитет удате жене; в) породични додатци; г) Једнак морал и против трговине белим робљем; д) неудата мајка и њено дете; е) мир и Друшво Народа; ж) женска полиција, з) једнаке одредбе за жене у законима; и) право гласа. 6. Финанце. 7. Извештај управних чланова. 8. Афилација професионалних удружења. 9. Интернационална комисија. 19. Идући конгрес. 11. Идућа седница (датум и место). 12. Разно.

Мобилизација француских жена. 1 )

Посланичка Комора примила је закон, који допушта влади, да у случају рата мобилише жене исто као и мушкарце. Жене се упућују на службу иза фронта у строгој војничкој организацији. За примање овог закона да ступи у важност био је потребан вотум Сената. Ово је деловало на жене као гром из ведрог неба. Ништа јавност о овој ствари није знала и може се мислити и изненађење жена. Ако Сенат овај законски предлог прими, што је више него вероватно, тада мора свака жена оставити своју кућу, породицу, позив свој и по одређењу похитати и на најдаља места, где је по мишљењу власти женска помоћ потребна. Узбуна у редовима жена је велика. Оне питају: „Јесмо ли ми робови, да се с нама располаже? Питају ли нас да ли ми хоћемо уопште рат? Није ли доста да плаћамо порезе а да не бирамо оне који нам исте прописују? Нека нам се да право гласа, па онда нека говоре с нама. Онда ћемо се организовати за рад и у миру“. Друге се буне: зашто је овај законски предлог без питања жена донет. Оне желе да министар војни, пре коначног решења, саслуша компетентне жене. Надамо се да ће француске жене употребити ову прилику да добију право гласа. Са гласачком цедуљом у руци мора се успети да се обори закон о мобилизацији и тиме учини прави корак к миру. Панчево.

Ј. Познанова.

1) Напомена уредништва. Одсек за народну одбрану у Сенату већ је одбио члан 1 нацрта закона о организацији француског народа за случај рата, који мобилише све Французе без разлике пола и старости за време рата.

Заштита младежи у Немачкој (Крај чланка из 7 броја „Ж. П.“)

Како су на селу хигиенски задатци на првоме месту, тако су у варошима, где постоје одавно институције за неговање здравља, социално-педагошки задатци на првоме месту. Због специфичних варошких прилика тражи варош нарочити рад. Кад се појављује н. пр. беда, много матера мора на рад ван куће и тиме се указује потреба да се за њихову децу установљавају колевке, забавишта, а за школску децу обданишта. По варошима је и јаче развијено неговање здравља по школама, затим заштита за физички слабије, институције за просвећивање као читаонице и слично, нарочита заштита за младеж која путује, за психопате, незапослену младеж, саветодавнице за позиве и т. д. Са законом установљена организација уреда за младеж је иста за сељачке округе као за вароши. Фактичка разлика за велике и средње велике вароши је у томе да њихови уреди за младеж нису делови општих добротворних

уреда него су самостални уреди због њихових разгранатих послова. У следећем наводим као пример за делатност немачког уреда за младеж неколико података из извештаја вароши Либек за год. 1924/1925. Либек није превелика варош, али има велики број добро изграђених институција за заштиту деце и младежи. Један између најважнијих задатака варошке депутације (у којој има много чланова са добровољним радом) је брига за осигурање буџетских средстава и одговорност да се та средства правилно употребе. Та средства се троше у главноме: за борбу против туберкулозе, за исхрану деце, за јевтино млеко, за опорављење физички слабих, за неговање зуба школске деце, купатила, премије за дојење; затим за социално педагошке циљеве као поука за хигиенски живот, борба против неморалне рекламе по новинама и литературе без вредности, помоћ за посећење народних университета, и на крају још социално-политички задатци: рад за отпуштене притворенике, за беспослену младеж, борба против трговине по улицама, коју врше деца, надзор младежи која се исељава и т. д. Поред свих тих задатака уред за младеж се брине за сталну даљу спрему свих, који раде на заштити деце и младежи. Уред за младеж има особље за административне послове, старатељске, нарочите одборе у којима су мушки и женски стручњаци, и чиновништво за извођење заштитног рада. Компетенција тих одбора се растеже на одлуке за поједине гране рада, на предлоге за нове институције и надзор постојећих. У састав уреда спада и „Савет Родитеља“, у коме су мајке и очеви из свих слојева становништва. Права тога Савета су да из искуства саветује и даје критику. Из појединих грана рада наводим следеће: одељење за трудне жене, породиље и одојчад има стални надзор лекара, издаје млеко по јевтиној цени, много пута и сасвим безплатно. Млеко добијају мајке од петог месеца трудноће надаље, одојчад и мала деца до 6 година. Диспанзери тог одељења раде с обзиром на радништво пред вече и на вече. Да би се мајке предобиле за то да доје дуже време дају им се ако су редовно посећивале диспанзер први пут после 6 месеци, а други пут после 9 месеци веће количине животних намирница. У г. 1924/25 је било на тај начин заштићених 2300 одојчади у 6 диспанзера. Посећивање диспанзера је облигатно за оне који имају туђу децу на чувању. Болесна деца се не лече него се одмах упућују или у болницу или специалном лекару. У г. 1924/25 добило је 7000 деце 330.000 карата за јевтино млеко, порција од пола литра. Под надзором су такође деца од 2—6 године. Овом одељењу је прикључен нарочити одсек, који посредује адоптирање деце и давање деце на чување. У вези са прегледом деце су и нарочита предавања за родитеље, где се говори о хигиенским и васпитним питањима. Предавању су увек веома добро посећена. Пошто ради велики број мајки ван куће, обраћа уред нарочиту пажњу обдаништима. Већи број обданишта узела је општина у своју управу, јер приватна средства нису била довољна за издржавање. У свима управама обданишта имају и родитељи своје заступнике. За управитеља или управитељицу је од велике користи да чују из круга родитеља критику, добију инициативу и да узајамно дискутују о свима тешкоћама које се појављују. Управитељице посећују родитеље својих штићеника и у њиховим домовима. Ове везе, које доносе упознавање породичних прилика, много олакшавају педагошки рад. Обданишта која немају своја игралишта, изводе децу на игралишта по месним парковима. Лекарски прегледи се врше редовно. Деци, која из ма каквог узрока нису „зрела“ за школу, посвећује се нарочита пажња; слабуњава деца добијају рибљи зејтин; особита пажња се обраћа на то да свако дете има своју четку за зубе, сунђер за умивање, пешкир и чешаљ. Посете код породица показале су да баш ови предмети скоро свуда недостају. Обданишта такође приређују вечерња предавања за родитеље, која држе или лекар или управитељица. Особиту пажњу посвећује општина

раду школских лекара. Они прилажу тромесечне извештаје о извршеним прегледима. У г. 1924/25 је било прегледано 13.000 деце. За свако дете се води најтачнији попис о свему, што је од нарочите важности за доцније кад треба детету изабрати позив. За безплатни преглед зуба школској деци јавило се 12 зубних лекара. Ако родитељи нису у стању да сами плате поправку зуба, трошкове плати уред за младеж. У борби против туберколозе добро служе шумске школе и једна између њих може примити 48 деце. Поред тих школа има општина оправилишта у шуми чији је успех одличан. Лекар који лечи туберколозну децу одржи редовно сваког месеца конзултацију са школским лекаром. Овај међусобни рад дао је врло добре успехе. Општина има такође сунчана и ваздушна купатила у која се примају и деца испод 6 година. За пријем у опоравалишта јавило се уреду 4000 деце поред оне коју шаљу приватна друштва. У г. 1924/25 добило је од општине 1600 школске деце доручак са млеком, а деци, која немају код куће топлог ручка, даван је и ручак. Уред као тутор ванбрачне деце водио је 250 процеса против ванбрачних очева. Од тих процеса свршио је до краја године 200 са повољним успехом, што значи за ту децу осигуравање живота. Наводим само још ове гране рада: надзор деце која су на чувању код туђих породица, посредовање рада за младеж, заштита посрнулих девојака, коју врши женска полиција. Нарочити одсек се брине за богаљасту децу. Тај одсек има стално под заштитом око 200 деце која добијају ортопедско лечење, потребне апарате и масажу, а највећа пажња обраћа се томе да постану способна за привредни живот. За психопатичну децу има уред такође нарочити одсек. Заштита деце и младежи није у свима варошима тако добро уређена као што је у Либеку и беда деце постоји још у свима формама и степенима. Али факт, да стално и чврсто продире уверење да је спречавати зло боље него после лечити, даје храбрости. Спречавање зла није боље само због тога што је јевтиније, него због тога што је блаже и етички достојније. Берлин.

Др. К. Менде.

Правни положај ванбрачне деце у Грчкој.

Грчка је добила нов закон који регулише односе међу ванбрачном децом и родитељима. Најважније одредбе тога закона су: истраживање оца се врши на два начина, или да отац сам призна, или судским путем. Кад се утврди отац ванбрачнога детета, он је дужан да материално осигура детету живот и васпитање. Алиментација одмери се према социалном положају ванбрачне мајке, и отац је плаћа за мушко дете до испуњене 18 године, за женско дете до њенога пунолетства. Ако се уда пре пунолетства, алиментације престану. Суд има право да продужи и преко тих одређених рокова плаћање алиментације у овим случајевима: ако има дете такве физичке или душевне мане да није способно за самосталну егзистенцију; ако му његов позив, без властите кривице, не осигурава егзистенцију иако то тражи његово школовање. Право наследства ванбрачне деце је потпуно изједначено с брачном децом. Ванбрачни отац може се поставити тутором своме детету, ако он сам моли за то. Ванбрачни отац има алиментацијску обавезу и према ванбрачној мајци на основи њеног социалног положаја. Ванбрачна мајка има право на алиментацију за време трудноће и још годину дана после порођаја без обзира на то да ли је родила живо или мртво дете, да ли је умрло дете пре признања оца. Ако мајка намерно наводи неправог оца, она се казни затвором од једне године или новчаном казном до 10.000 драхми, или затвором и новчаном казном. Одредбе новог закона важе и за већ рођену ванбрачну децу, ако се отац тужи у року од две године од дана ступања на снагу новога закона.

Живот жена у Совјетској Русији. Неколико опажања Јелене Госе.

Русија је сада земља у којој је проблем феминизма решен. У клаузулама новог Устава примљеног од Совјетске Владе, слободна жена, постала је равноправна човеку у његовим правима и дужностима. Била сам неколико месеци у Москви, садашњој престоници, да нарочито изучавам промену коју је претрпео живот жена од Револуције у октобру 1917, и посветила сам све своје време и све своје напоре да посматрам положај који заузима женска делатност на пољу рада што јој је сада широм отворено. Овај положај је врло важан: пошто је жена имала свуда приступа, она је то у велико искористила; на њу наилазите свуда, и нема ни једне кариере овог доба (изузев војске) које она није заузела. У стварању Нове Русије, женин рад је од великог утицаја, распростире се и осећа се у свима друштвеним слојевима. Женина надмоћност у васпитању је јасно обележена, на пример у раденичкој средини где делегати (жене), изабране од раденица и сељанака, врше посао уједно материалан и моралан; прво заузимајући се о унутрашњем уређивању фабрика и раденичких организација, о баштама за радничку децу, о болницама за породиље, о одмору и пенсијама раденица; брину се о ресторанима, кујнама и раденичким заједницама; затим уче своје неписмене другарице држећи бесплатне курсеве и пазе на живот и понашање раденица које припадају њиховој секцији, да би се помоћу моралног утицаја бориле против проституције. У Русији је још и сада већина неписмена. Регрути долазе у војску просечно 80 од сто неписмених а жене су такође ако не и више неписмене. Посао раденичких и сељачких делегата је, дакле, да школују младе женске генерације. Као и у другим земљама, тако и у Русији има много учитељица и жена професора; у Комесариату Министарства Просвете једна жена заузима највиши положај у управи, а г-ђа Јаковљевак Луначарска уверавала ме је да управља својим министарством много боље него што би и човек радио. Госпођа Крупскаја је на челу Раденичког Одсека и Више Наставе. Одавна већ руска жена је ушла у лекарски позив; сада на свима руским медицинским факултетима студенткиња има више од студената и не специализирају се само за гинекологе и за дечије лекаре, већ изучавају све гране медицине, па чак и хирургију. У Министарству Здравља др Лебедова управља одсеком за „Мајку и Дете“, то је једна од најважнијих дужности од које зависи здравље младих генерација. Цео живот у Русији почива на личном раду, на раду сваког појединца; жене су дакле приморане да раде, да изаберу једну кариеру, а то је још и потребно због новог закона о браку. Ова важна промена у закону омогућила је добити развод брака простим захтевом једног од супружника, без потребе доказа о превари или ма које грешке. Ова је мера предузета да би се омогућило женама из раденичке класе или сељанкама да се одмах ослободе грубих мужева, који не би пристали да им даду слободу. Милиони жена муслиманске вере, који живе у Републикама Јужне Русије у потпуном ропству, које нису имале никакво право као жене и мајке, добиле су овим законом слободу; оне уживају сада све социалне користи и привилегије. Ова слобода је развила у свакој жени свест и осећај дужности, нема ни једне младе девојке која не жели да сврши ма који занат; да буде независна и способна да заради свој хлеб, ако јој то устреба. Пошто не добија никакво издржавање од мужа по разводу брака, изузев да је прешла 50 година и да је рђавог здравља па не може сама да заради, жена је приморана да осигура свој опстанак. У случају да има деце из тог брака, отац мора по закону да даје издржавање за њих до њиховог пунолетства. Споменућу још неколико жена које заузимају званичне положаје и то: г-ђа Николајева, председница Совјета Раденица и Сељанака, најмоћнијег феминистичког удружења у целом свету; г-ђа Олга Каменева на челу Просветне Сек-

Број 9.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 3.

Оглашујте у „Женском Покрету"!