Женски покрет

Заштита деце. 1) Утицати да се у законодавству обезбеди најшира заштита деце, и да се у буџетима држава М. Ж. А. уносе што веће суме за издржавање деце која се налазе у материјалној или моралној беди. 2) Да се извојује законска заштита деце узимајући за основ следеће тачке: а) да се истраживање оца законом олакша; б) једнака одговорност родитеља према деци рођеној у браку или ван брака; в) једнакост пред законом деце рођене у браку или ван брака: г) да би се осигурала егзистенција деце рођене ван брака, да се утиче на стварање једне касе, која ће се издржавати прогресивним порезом очева ванбрачне деце; из те касе ће се издавати подједнако издржавање свој ванбрачној деци, издржавање матерама за време трудноће, наиме трошкова за порођај, и издржавање за најмање 6 недеља после порођаја; д) да се међународним уговорима натера отац, који је напустио отаџбину, да одговара својим обавезама; ђ) да се на крштеницама укине ознака „незаконито" или „непознат" отац. Друштвени морал Друштвени морал мора бити једнак за човека и за жену. Проституција мора бити законом забрањена. Сви закони и одредбе, које праве у погледу морала разлику између мушкарца и жене, морају бити укинути, и све одредбе односно друштвеног морала морају се строго односити како на жену тако и на мушкарце. Пацифистички програм. Мала Женска Антанта желећи живо да се у југоисточном делу Европе постигне дефинитиван и сталан мир. и сматрајући да ће се тиме припремити пут да се осигура мир у целој Европи па и у целоме свету, усваја за програм свога рада следеће принципе: A) Сматрајући да се може постићи сталан мир само систематском припремом за мир, противиће се свакој политици, која би имала за циљ да подстиче империал истички и милитаристички дух. B) Противи се сваком тајном савезу, споразуму или уговору закљученом у циљу да створи сметњу за стварање економског или политичког савеза који би јаче приближио наше земље. C) Сматра да би се најпре допринело политичком и економском зближењу мећу нашим земљама пропагирањем: 1) Царинске уније и укидања пасоша; 2) Да се усвоји политика, која би имала за циљ унификацију, разграњавање и побољшање комуникационих средстава, да би се олакшао промет и створиле што тешње везе међу нашим државама. 3) Да се тежи остварењу организације морских пристаништа на тај начин, да она послуже интересима свих земаља. ј) Да све земље, мале или велике, имају подједнаке обавезе према националним мањинама. Ефективна заштита мањина тако изведена, да би им се осигурао културни, економски и социјални развитак. С друге стране, свака пропаганда званична или приватна, која би се водила у циљу да пробуди националистички дух мањина у другој земљи, мора се искрено избегавати. 5) Васпитање омладине у искреном мирољубивом духу. тако да код нових генерација подижемо осећање солидарности и симпатија према свима народима, и да се избаци из наставе све, што би могло проузроковати осећање мржње и презирања. 6) М. Ж. А. сматра да је Друштво Народа једна институција, каја би била у могућности да стварно осигура светски мир, и изражава жељу да Друштво Народа усвоји следеће

принципе: 1) да се престане са привилегијом великих сила; 2) да се изврши кодификација права и дужности националних мањина; 3) да народи буду боље заступани у Лиги Народа преко својих делегација. Е) М. Ж. А. жели да Друштво Народа оствари жељени принцип облигатне арбитраже и општег разоружања, који сматра као један од пар сигурнијих средстава да се постигне општи мир. Резолуције Економске Комисије М. Ж. А. 1) Организације, чланови М. Ж. А. стараће се да сви трговачки уговори буду закључени на бази што је мо гуће већих царинских олакшица. 2) Сваки члан М. Ж. А. ће се старати да се пропагира и утиче на стварање жељезничке линије и осталих комуникационих средстава, у циљу олакшања и побољшања економских односа међу земљама М.Ж.А. 3) Чланови М. Ж. А. се обавезују да заинтересују трговачке коморе и компетенте организације у својим земљама да се у погледу куповина обраћају нарочито тржиштима земаља М. Ж. А. У томе циљу пропагираће се један саваз трговачких комора земаља М. Ж. А. 4) Чланови М.Ж.А. интервенисаће код својих влада у циљу да се учине олакшице у правном регулисању економских односа међу земљама М.Ж.А. 5) М.Ж.А. желећи да се постигну што јачи економски односи међу нашим земљама, изражава жељу да се оснује једна Банка земаља М.Ж.А. У томе циљу постараће се да за ово питање заинтересује Владе и финансиске кругове наших земаља. О резултату ове своје акције обавестиће Управу најдаље после шест месеци. 6) М.Ж.А. изражава жељу да се организују сајмови за земље М. Ж. А. и да се за те сајмове заинтересују широки кругови произвођача и потрошача. 7) Да би се оснажила домаћа женска индустрија, М.Ж.А. ће се постарати да се још у току ове године учини измена узора женске израђевине, да би се олакшала продаја. 8) Сматрајући да свако регулисање економских односа мора бити базирано на моралу, М.Ж.А. ће се старати да се у свима економским односима спроводе највиши морални принцип.

За време Конференције Мале Женске Антанте у Прагу.

Као што има сваки интернационални скуп свој неофициелни део, тако га је имала и конференција М. Ж. А., који је био исто толико занимљив као што је била конференција сама. „Ustredni Spolek Českich Žen“ позвао нас је на ручак, који је био интересантан по месту на којем нам је био даван. Био је то „Дом за осамљене жене«. Дом је лепа, велика зграда, довршена пре две године за удовице, самице и у опште за жене без дома. Оне су гу га нашле овде у пуној мери. Кад смо после ручка разгледале унутрашњост зграде, отварала су се врата соба и љубазна, задовољна лица су нас звала да уђемо. Изненадио нас је индивидуалан намештај појединих соба: у некојима лепа старинска опрема, у другима сасвим бела све намештено по властитом укусу, а на свакоме прозору цвеће. Удобност се запажа и по свима осталим просторијама: лепа трпезарија, библиотека с богатим избором белетристичких и научних књига, соба за пријатељско састајање, соба за различите приредбе, (позоришни комади и друго) и, најзад, лепа, сасвим модерно опремљена кухиња. Све могуће удобности су у дому; становнице располажу електричним лифтом, гасом, централним грејањем, ординацијском собом. Све то за месечно 600 Кч. (ако има само једну собу). Ако помислимо да је пенсија некојих 1000 Кч, по новом повећању 1200 Кч, видимо да могу те жене

безбрижно да живе. Сада је у дому 113 особа, међу њима 10 мушкараца. Дом је саградило »Осредње Друштво Чешких Жена«, чија је председница госпођа Пуркинова. Друштво се задужило са гаранцијом државе, која даје јемство уопште за све нове зграде. Друштво има намеру да подигне још три куће, две за жене, једну за мале породице. Нацрт за овај дом израдила је жена, архитекта Милада Петрикова. Нарочито је унутрашњост дома симпатична, није ни најмање шаблонска и не потсећа на завод. „Женску Клуб Ческу« позвао нас је на ручак на Небожижеку. Овде ме је дубоко потресао овај догађај: Госпођа Пламинкова је позвала и господина Бакуло, учитеља, који је дошао са својом децом. Овај учитељ је већ сам по себи занимљива личност. Он пропагује такозвану слободну школу, а не слободну у културноборбеном смислу, него с обзиром на методу наставе: настава се врши потпуно природно, неприсиљено, нарочита се пажња обраћа индивидуализацији тако да се најјаче способности интелекта гаје најинтенсивније и развијају до највишег степена. Бакула је заступао ово своје мишљење до крајности и уредио је наставу сасвим по својим принципима зато су га отклонили са свих школа. После је радио дуго време у заједници са славним лекаром Д-ром Једличком, који има завод за сакату децу. На том заводу имао је Бакула прилику да примени своју методу, која је баш за ту врсту деце најприкладнија. Како се то много пута дешава, дошло је између педагога и лекара до несугласица и Бакула је напустио завод. Затим је узео под закуп локале у Смихову, скупља сакату и занемарену децу и увео је неку врсту обданишта и вечерњег забавишта. Деца раде нарочито ручни рад. Он има тако велике успехе да се његова школа издржава сама од продатих производа. Исто тако гаји и певање. Кад су били пре неколико година у Прагу Американци, њих је певање те деце толико гануло да су позвали цео мали хор у Америку где је имао велике успехе. И нама су запевали неколико песама које су нас потресле до суза. Дубоки утисак певања те деце је без сумње у искреном унутрашњем доживљају којим певају. Израз очију и потези лица сведочили су да је тужна мелодија одјек њиховог властитог душевног живота. Њихово дубоко осећање сугестивно делује па слушаоца, и писмо се чудиле њиховом успеху у Америци. Уопште је заштита деце у Чехословачкој веома развијена, јер не раде у тој грани социалног рада само идеалии појединци, него је и држава потпуно свесна своје дужности. Мало је држава које могу показивати тако добре заводе и тако узорно школство. По изјави инспектора школа за непотпуно чулно развијену децу г. Земанека, долази у Чешку много странаца да проучавају школство. Тако су на пр. изабрали Турци између много држава, где су слали своје стручњаке на проучавање, баш Чешку као узор за реформу свога школства. Имали смо прилику да разгледамо некоје школе. Мене су пре свега интересовале школе за мање обдарену децу. Присуствовала сам настави и видела лепе успехе, које су постигли учитељи с крајњом индивидуализацијом деце. Из разговора са инспектором Земанском видела сам да је организација тих школа иста као код нас у Словеначкој, само да имају тамо више тих школа (у целој држави 155 разреда, у Словеначкој само 11) и да се њихов рад много више цени него код нас. Нешто сасвим ново за нас је била вртарска школа за девојке у Крчу поред Прага. То је тип више школе, која тражи средње школску спрему или најмање нижу гимназију. У школи је теоријска и практична настава вртарства и осталих предмета који су у вези са вртарством као кухање воћа, поврћа и т. д. Девојке добијају спрему за самостаане управитељице великих имања, за вртарске

архитекте, вртарске инспекторе у санаторијима и великим заводима и т. д. Поред тога се труди школа да реформише чешку кухињу у том правцу да се више спрема воће и поврће, а мање месо. Школу води копзорциј „Чешко Друштво за подизање вртарства у Прагу“. Министарство Пољопривреде га много потпомаже, даје субвенције и учитељство плаћа држава. Школа траје две године. а има и летње курсеве, које посећују већином ћерке велепоседника. Кад смо се враћале из школе причала ми је једна између наших пратитељки још о другим нарочитим школама за девојке у Прагу које због недостајања времена на жалост нисмо обишле. Имају домаћичке, породичне, више социалне школе и т. д. Интересовало ме је да ли имају абсолвентке тих школа после могућност за посао. Пратитељка је призна ла да добивају тешко одговарајућа места из два разлога: прва препрека је консерватизам, а друга је у данашњој економској кризи јер је број оних који могу да. плате тако спремљене жене врло мали. Од свега што смо видели била је најзанимљивија насеобина у Крчу код Прага. Ово је несумњиво највећа социална институција у Чехословачкој. Саграђена је у павиљонском систему и има 2O павиљона, који могу да приме 3000 особа. Поједини павиљони служе за најразличитије сврхе: за сиромашне брачне парове без деце, за слабуњаву децу из Прага која остају цео дан на свежем ваздуху а у вече враћају се кућама, за сакату децу, слепу, глувонему, инвалиде, за душевно мање обдарену, рековалесценте и т. д. Насеобина је уређена најмодерније: има централну кухињу, грејање, електрику, гас, купатило, базен, библиотеку, салу за телесне вежбе одвојену за деце и одрасле нарочиту салу за ортопедску гимнастику. За зградом је огроман врт који прелази у шуму. И шума припада насеобини. Ово је институција Прашке општине за успомену десетогодишњице ослобођења. Због тога биће свечано отварање идуће године кад се напуни 10 година Чехословачке државне самосталности. Општина је дала сто милиона Кч., нешто и новчани заводи међу којима Општинска Штедионица сама 45 милиона као успомену на ослобођење. Са поносом показивале су нам чешке жене изложбу »Почетци чешког националног пробуђења«, где су изложени рукописи првих списатеља, песника и журналиста, даље њихов намештај, одело, декрети аустријанских власти о прогањању, оригинали првих чешких сликара и вајара. Изложба је давала снажан утисак жилаве истрајности чешког народа. Све што смо виделе и упознале у Чешкој довољно нам је сведочило да се тамо такмиче мушкарци и жене у искреном раду за добро народа и да тај рад дубоко разумевају, што није чудо учитељ им је Масарик. Љубљана.

Ангела Воде.

Из предавања г-ђе Ashby, председнице Инт. Алиансе за Женско Право Гласа.

30 маја, за време седнице управе Инт. Алиансе за Женско Право Гласа, одржала је њена председница, г-ђа M. C. Ashby у Прагу предавање, из којега доносимо неколико података с обзиром на феминистички покрет у различитим државама. Г-ћа Ashby је мећу осталим казала: Као што је познато врло је развијен феминистички покрет у Скандинавским земљама особито што се тиче сексуално-етичких проблема, дочим је парламентарно-политички рад ондашњих жена релативно слабији, и ако имају већ дуже времена право

Страна 2.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 11

Скупљајте претплату за „Женски Покрет“!