Женски покрет

командом. Девојке не знајући језика, не познавајући законе, без сваког ослонца, изручене су му на милост и немилост. Посредник обично врши, форме ради, неки лак посао који га крије пред полицијом. Распрострањеност трговине девојкама није могуће изразити у бројевима, али велики број страних проститутки каже да је врло опсежна. Статистика здравственог уреда у Вuenos Aires утврдила је, да је било тамо у год. 1921-1924 регистровано годишње 300-400 нових проститутки, међу њима 75% странкиња. Год. 1924 је било њих 1200 под контролом. Број тајних проститутки у тој вароши цени се на 5 до 10.000, од којих је опет велики део странкиња. Статистике из других држава, нарочто из Јужне и Средње Америке, Египта и т. д. дају исту слику. Код трговине са девојкама има извозне и увозне државе. У прве спадају државе Источне Европе, у друге Средња и Јужна Америка, Леванита, Северна Африка. Узроци потраживања у увозним државама су различити. У државама које имају велики број мушких усељеника, проузрукује потраживање вишак мушкарца. А у државама, где су бордељи и бордељу слични локали официелно дозвољени, постоји потреба да се тим забавним локалима доводе увек атракције свежих девојака. Потраживање порасте, ако се на којем месту скупи велики број мушкараца. Неки посредник из Панаме каже: «Био сам лањске године у Панами; кад је била тамо флотиља, и за неколико месеци зарадио сам 4000 долара». Карактеристичан је пример мале вароши Tia Juana у Мексици, у близини америчке границе, где се за време сезонских трка распростире права бордељска варош. Исто је било примећено ва Тунис, Алжир и Египат, где се «Мадаме» за време путничке сезоне побрину за довоз из свију земаља. Да је зарада велика већ сам напоменула. Власник неког бордела казао је иследнику: «С једном од мојих девојака зарадим недељно 500 долара.» Врло лак посао имају агенти са девојакама које не зараде довољно у своме позиву и зато желе побољшати свој живот са даровима неког «пријатеља». С најрафиниранијим средствима приближе се агенти лакоумним девојкама, поклањају им одела, накит, воде их у ресторане, позоришта, док не дозволе, надајући се доцнијој удаји, да путују са њима на страну. По некад се изврши венчање одмах, још у домовини, с привољењем исто тако лакоумних родитеља. По некад фигурира саучесник агентов као «раби» или «свештеник» и изврши привидно венчање. или се изврши сасвим легално венчање, које за агента није обавезно, јер наступа са лажним именом. Сви ти људи располажу увек великим бројем путних исправа и крштеница са различитим именима, како за њих саме, тако и за њихове Жртве. Кад је отпратио »венчани муж» своју «жену» на страну, изјави јој да није његова жена и смести је у бордел, или злостављањем примора да «ради» за њега по улицама. На тај начин се нарочито придобивају такозване «зелене девојке«, т. ј. невине, које имају врло високу цену. У трговини белим робљем велика улога припада посредовању рада. Девојке се ангажују као васпитачице. служавке, боне, приватне секретарке, за стране државе, када стигну, онда их сместе у бордељ. Агенат има уговоре ангажмане, који су у стању да преваре и најбољу полициску власт. Врло омиљен начин за продају девојака је начин, који се сада највише употребљава, састављање »уметничких трупа« од играчица и вариетских уметница. Тако звани “импресарио“ врбује трупу анонсама по новинама, према потреби даје девојкама и кратку обуку, после се направи уговор у коме се уговори добар хонорар и слободан повратак, - све само обећања, која се никад не испуне. На страни се девојке приморавају да наступају у најнижим, најозлоглашенијим локалима. када сврше продукцију

на позорници, морају се помештаги међу публиком, пити са господом и ићи са њима у какву забачену собу или стан. Девојкама се ње исплаћује хонорар, и оне су приморане да испуне услове, о којима нису имале ни појма када су склапале уговор. Ако показују најмањи одпор, избаце их на улицу, и бордел, им остаје једино уточиште. Мадаме су са тим импресаријима у најтешњој вези. На такав начин последњих година је било упропашћено много немица, како каже извештај „Немачког Националног Комитета“. Главне путничке пруге, које употребљавају трговци белим робљем иду од Источне Еврпе преко Цариграда у Малу Азију и Северну Африку, или од шпанских и португалских пристаништа у Северну и Јужну Америку. Трговци избегавају директне путеве, иду по локалним возовима и малим паробродима, искрцавају се и укрцавају у малим пристаништима. Девојке су приморане да зараде већ на самоме путу, „Ако се оне од тога града бране, морају умрети од глади", каже извештај. Извештај је писан стварним објективним, језиком, без моралног згражања, без етичког патоса, али баш тај скромни приказ факта потреса читатеља. Секретари комисије Друштва Народа Dame Rachel E. Crowdy казала је пре кратког времена на предавању у Лондонском „Guildhause“ „Овај извештај је такав да човек очајава за човечју природу али ипак не смемо изгубити наду на побољшање “ Ако се извештај проучава, чита се између редова нада, да се јасно види да је легално призната проституција „занат" који је извор трговине белим робљем, да државом концесионирани бордељи престављају пазар, који једино подржава ту трговину. У државама, где је укинита реглментација проституције и бордељи, фактично је нестала трговина белим робљем, Холандија је зато најбољи пример, и врши се једино још као транзитни саобраћај. Докле год постоје још у неким државама бордељи, у корист највеће пажње од стране власти није могуће срушити тај транзитни саобраћај, и није могуће спречити да девојке и тих напредних држава не постану жртва трговине белим робљем. Да постоји воља да се ово зло енергично уништи, доказује факт да је услед напора Друштва Народа приступило већ 32 државе истернационалној конвенцији. „Али тако завршава извештај све мере заштите су узалудне, док морални ниво људскога друштва подржава потраживање Само васпитањем младежи оба пола у високом моралном гледишту, може довести истинито побољшање".

Жена и деца у Совјетској Русији.

На своме путу по Средњој Европи посетила је Лидија Сејфулинова, Праг, где се у Винохрадском казалишту баш давала њена драма „Виринеја". Праг са врло јаком комунистичком странком примио је г-ђу Сејфулинову врло љубазно и обасипао ју је гостопримством. Г-ђа Сејфулинова је имала неколико интервјуа са чешким журалистима и одржала је и једно предавање у Моцартеуму »Жена и деца у Совјетској Русији«. Ваља одмах напоменути да је ово врло разочарало. Објаснити то да се једино с тим, да г-ђа Сејфулинова није хтела много шта да каже или да су јој наше прилике тако стране, да није знала шта би нас могло интересовати. По њеним речима такозване галантерије у Совјетској Русији више нема. Жена се сматра за равноправног члана друштва, те не ужива нити посебне охране нити обзира. Број жена које издржава муж је врло мали, то су жене-супруге. Претежна већина жена, нарочито из кругова интерлигенције

има свој позив, а осим тога брину се саме о домаћинству и деци. Дакле, оптерећена, или боље речено преоптерећена, је као многе жене буржоаских држава. Међутим не сме се заборавити да је једна од главних тачака програм социализације ослобођење жене од бремена домаћинства и неге деце, било комуристичким институцијама било помоћу мужа. То би значило, дакле, фиаско С.С.С.Р. у женском питању! Јер, ми у интересу здравог развитка жене не смемо пустити да се на њу натоваре већа бремена него на мушкарца. (Од физичког материнства, ношења и рађања, не може жену, наравно нико ослободити. У том погледу бране је посебни закони и прописи и дају јој известан еквивалент против мушкарца). У интересу истине мора се нагласити да физичко материнство у С.С.С.Р. ужива велике охране. Преоптерећење жене са домаћинством у комунистичкој заједници показује да су навике често милије него закони и да правна равноправност не значи још фактичну. Дакле, и тамо је још потребно много рада, специално револуционирање духа мушкарчевог. На жалост, г-ђа Сејфулинова нам скоро ништа није говорила о разним новинама у брачном праву, уопште о променама у сексуалној области, право прелаза брачног имена матере на Децу, дозволе уметничког прерушења трудноће, и т. д. Тврдила је да се очеви врло брину за своју брачну и ванбрачну децу , и да су кратки бракови т. ј. да се слободна љубав у С. С. С. Р. много мање провађа него што се у Западној Европи мисли. Једни изванредно симпатична појава која се само тешко да у склад довести са чињеницом да комунизам проповеда разорење породице, моменат у коме се ни најслободоумнији човек не може с њиме сагласити Од највећег значаја била је социалистичка револуција за раднице и сељанке. У свима деловила С.С. С. Р. заведена су посебна женска одељења која пазе на то, да не увреде жене суровошћу, да се трудна жена не употреби за тежак рад и т. д. Ова институција је особито од велике користи у источним крајевима где се жена, услед мухамеданства или старих традиција сматра још за роба. Врло велику пажњу обраћа С.С.С.Р. детету. Стара се за његово здравље бесплатним лекарским прегледима, давањем лекова и т. д. Школе су додуше у многим местима на врло ниском нивоу, али власти се труде да брзо дође до подизања. Г-ђа Сејфулинова је одбацила тврдњу непријатеља бољшевика; да је младеж С.С. С.Р. покварена и особито у сексуал ном погледу цинича. Тешко је просудити: да ли истина стоји на страни оптужбе или одбране. Али, г-ђа Сејфулинова на сваки начин добро зна прилике, што се тиче деце. Од ње је врло добра књижица »Избеглица«. Праг. Јулка Хлапец-Ђорђевић

Белешке.

Промене адресе уредника. Г-ђица Алојзија Штеби преселила се у Рајићеву улицу 22/II - Пенсион Метрополе, а г-ђица Даринка Стојановић у Његошеву улицу 57. Према томе, рукописе треба слати на горње адресе. Наш уводни чланак Изјаву Алиансе Женских Покрета која је изнета у

уводном чланку последњег броја нашега листа, с об чиром на изборе, прештампала је београдска »Правда« у броју од 2 јула. Борба жене за улаз на берзу. Госпођа Biach је управни саветник великог индустријског предузећа у Аустрији. Она тражи да јој се дозволи трговина на берзи у Бечу. Том тражењу се противи статут берзе, који искључује жене са берзне трговине. Госпођа Biach сада енергично тражи измену закона о берзи у том смислу да се и женама отворе врата берзе. У својим трговачким рубрикама региструју и коментирају све средно-европске новине овај догођај, и као обично кад се појављује жена са новим захтевима, не баш много симпатично за тражење госпође Biach. Онима који су противни захтеву госпође Biach због тога јер је жена, каже „PragerPresse" следече: »Жене данашњег доба не могу више себи дозволити луксуз да се интересују поред кухарчких рецепта само још за средства улепшавања и кораке различитих игара. У времену, у коме добија премију живота онај, који уме радити, не може се интелигентној жени забранити да се расправи за мушкарцем и на паркету берзе. Ако госпођа Biach после измене закона о берзи буде имала само губитак, она ће ипак постичи да жена иа курсној табели социалне вредности порасте за неколико тачака ..“ 70годишњица Кларе Зеткинове. 5 јула довршила је поред Розе Луксембургове најмаркантнија личност међу интернационалним социалисткињама Клара Зеткин, 70 година. Она је била дуги низ година међу вођама немачке социално демократске партије и услед својих одличних способности и у првим редовима Друге Интернационале За време рата, у марту 1915 г., водила је интернационалну женску конференцију у Берну, на коју су дошле социалискиње из неутралних земаља и из оних које су ратовале. Била је то прва велика интернационална манифестација за мир. После расцепа немачке социално демократске партије. она је отишла на левицу и преселила се у Русију, где још и сада ради. Њен преокрет ни најмање не смањује ведност оног Њеног рада кога је вршила свесно и с пуно пожртвовности у социалистичкој интернационали. Пошто сматрамо сваки искрен рад за велике идеје да ли се с њима слажемо или не за напредак у корист целога човечанства, морамо и ми да се Сетимо Кларе Зеткинове о њеној 70 годишњици, као велике поборнице за женина права, за слободу и мир свију народа. Интернационални Социалистички Комитет Жена конституисао се ових дана. Међу представницама пољских социалистичких жена је у комитету председница Мале Женске Антанте, госпођа Tylicka-Budzinska. Ручни рад. У Новом Саду је почео излазити нов месечни часопис »Ручни Рад«, на 24 стране текста. Уредници су г-ђа Јулка Јовановићка, учитељица ручног рада, и г. Павле Твртковић, професор; власник , и издавач г. Сима Пилишер.

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 12.

Молимо све наше претплатнике који нису измирили своју претплату за прво полгође, да пошаљу Администрацији нашеглиста свој дуг.