Женски покрет

протне! Ко је спречио та друшта да дођу на други састанак? Ко је спречио та друштва да остваре хармонију у раду женских организација, када су па првом састанку делегати једногласно изјавила, да то сви желе? Председница Народног Женског Савеза је у своме језгровитом говору, који је дубоко дирнуо све присутне, изјавила још једном њену искрену жељу да се дође до хармоничног рада мећу свима женским друштвима, и да не постоје жртве која она не би поднела, само да се до те слоге дође. Председница Савеза је и овог пута доказала, да дубоко схваћа тежње и жеље Савезних друштава, и да увек Савез води оним путем, који је најкориснији за добро наших жена и целе наше отаџбине. И ако овај други наш састанак није дао никакав резултат, према искреним тежњама друштава Народног Женског Савеза и према изјавама преставница друштава која су у склопу Народне Женске Заједнице, за које смо уверене да су такође искрене, верујемо да рад на споразуму није прекинут, и да ће његове присталице умети наћи начина да отклоне препреке, које стоје на путу остварењу једне потребе наших женских друштава. Општи интереси то траже, и сви које су у служби општих интереса, и који се потпуним само, прегорењем раде за општо добросложиће се у томе. Да ли ће лични интереси и овога пута бити јачи од општих? Да ли ће се схватити да је мањи грех начинити грешку, него је не хтети поправити? Најближа будућност ће нам на ова питања дати одговоре.

Улазила је у душу ученица. Свака генерација се са највећом љубављу сећала ње. Њен утицај се осаћао на свима њеним ученицама. А то значи постигла је све што се радом у школи може постићи. Г-ца Олга Гаврилорић је 1892 године свршила гимназију у Зајечару, и као редовна ученица — што је тада била реткост уписала се на природно математички одсек. Геологију је предавао г. Жујевић, ботанику поч. Јакшић, биологију је сама радила у Вишој Женској Школи и Женској Гимназији. Школску 1904-5 годину провела је у Солуну. Та година је била интересантна у многом погледу: г-ћица Гавриловић је турски чиновник, под турским законима. Бугари су имали велику пропаганду. Све је било забрањено. Ту г-ђица Гавриловић, природњак, предаје српски језик. Деца су била изванредна интелигентна и вредна, сакупљена из села Македоније. Било је тридесет шест девојчица. Сваки час се претило претресањем школе. Али она је ипак набавила Цвијићеве карте и шаље у школе по Македонији, а нарочито дописнице са сликом Краља Петра. То је било време најјаче четничке акције . Отворила је и материално помагала једну школу, где је свештеник био учитељ уз скроман хонорар. Радила је све што је могла у националном духу. Помагала четнике, чак давала новац за набавку оружја, и

имала због тога пуно трзавица. То су биле македонске прилике. Из Солуна је ишла у Дојран, у Воден, да посети домове својих ученица. Било је шест ученица из Водена, а све куће је, на позив, морала посетити. Тешка срца се идуће године растала од својих малих питомица у Солуну. 1909 10 школску годину провела је на одсуству у Греноблу, где је слушала медицински П. С. Н. и лисанс биолошки. Г. Жујевућ Је дао довољно знања из геологије. Али, у гимназији предајући зоологију и ботанику, а у Учитељској Школи целу природну групу, увек осећа потребу за даљим радом. То у Греноблу допуњава. Ипак, има стално нових ствари, јер је метод предавања свуда други. До 1910 године служи у Вишој Женској Школи, затим у Учитељској Школи. За време окупације у Врњ цима ради са децом бесплатно, а не прима ни четвртину плате од Аустријанаца. Али је са том децом било уживање радити. Деца су жељена знања и била свесна да само радом могу одржати себе. Г-ђица Олга Гавриловић је једна од оснивачица Дома Учени ца, сада у пра вна чланица Дома и управитељица Занатске Школе. Г. Жујевић је био духовни вођ младих природњака. Њему има да захвали за спрему и подстицај за рад. Међутим, и добри ђаци су понос и пријатност професора. Г. Жујевић је био запамтио г-ђицу Олгу Гавриловић из-

међу четрдесет седам својих генерација. Он је дао највећу похвалу у овим речима: «Мала Олгица, тако сам је увек звао, истицала се међу мојим ђацима као најозбиљнија и највреднија. Била је од оних сигурних интелигенција које вас никад не обмањују; Притом невероватно скромна; увек се повлачила да се не истрчи, па ипак увек је била прва. Сећам се да је увек ћутала и није хтела да одговарала на она питања, која је само она знала између својим друговима. Запамтио сам њене «стручне квалификације», семинарске радове које смо тада увели... Најтежи и најплеменитији рад јесте рад у четири зида, са катлогом, посвећен деци. Скромно и лепо, и ако врло тешко разуме се само по себи провела је г-ђица Гавриловић тридесет и једну годину у четири зида, за каталогом, између деце. То је време, то је читав живот: То су две заиста заслужне и велике просветне раднице, које могу да служе за пример младим генерација ма и чије су фигуре релљефно истакнуте између многих. Београд.

Даринка Стојановић.

Удружење университетски образованих жена.

Народни Женски Савез је покренуо акцију да се оснује и у нашој земљи Удружење Университетски Образованих Жена, које већ постоји готово у свима земљама. Ово удружење има за задатак да се бори за равноправност у напредовању и награди жена са највишом школском изобразбом, у свима гранама науке и практичног рада. Већ је свима нама познат факт, да и у оним земљама, у којима су жене изједначене са мушкарцима у политичком животу, да је и у тим земљама још велика неједнакост међу мушким и женским колегама, да су још многи положаји недоступни женама и да су награде за исти рад. још у многим случајевима неједнаке. Можемо рећи, без бојазни да грешимо, да још свуда конкуренција и пред-

расуде онемогућавају женама да заузму оне положаје, за које оне показују велику способност како по стручној спреми тако и у резултатима практичнога рада, Ова организација прво је основана у Лондону 1920. год., а затим се проширила у целоме свету. Сва национална удружења су учлањена у Интернационалну Федерацију Университетски Образованих Жена, чије је седиште у Лондону. Интернационална Федерација нарочито ради на томе да помогне добро организоване националних организација и да олакшава женама могућност усавршавања у њиховим студијама. У Београду је одржано неколико састанака у циљу оснивања ове оргаганизације, и изабран је један акциони одбор, којеме је стављено у задатак да изради правила, изврши све припреме, како би се у септембру месецу могла одржати уставотворна скупштина, која би примила правила и дефинитивно изабрала Управу. Народни Женски Савез је обавестио и све по краинске делове Управе да заинтересују своје жене за ову организацију, како би се створила једна јединствена организација за целу земљу. За сад је одзив врло добар, и надамо се да ће ово удружење имати успеха у своме раду, што ће неминовно ојачати и феминистички покрет у нашој земљи. У акциони одбор су изабране: Атанацковић Радмила, правник; Д-р Бартош Божана, лекар; Богдановић Катарина, професор; Замбони-Влајић Даница, правник; Д р Мара Илић, биолог; Кићевац Петровић Вера, бактериолог; Крстић Милица, архитекта; Д-р Максимовић Олга, лекар; Мурић Десанка, правник: Д-р Палић Олга, лекар; Д-р Јелица Петровић, лекар; Д-р Пешић Братислава, лекар; Поповић Стинсфелд, лектор енглесог јез; Д-р Стојановић Стана, зубни лекар. Све чланице Женског Покрета, које желе да добију детаљна обавештења о овој организацији. молимо да се јаве или Народном Женском Савезу или Акционом Одбору на адресу: Д-р Јелици Петровић, лекару, Београдска 4

Извештај Друштва Народа о трговини белим робљем.

Позната немачка списатељка, Ана Папприц, која је пре више година основала немачку секцију Интернационалне Аболиционистичке Федерације, објавила је у ревији „Deutsche Zeitshcrift für Wohlfahrtspflege" (god. 1927, sv. 3.), чланак под горњим нат-

писом. Ради актуелности питања и ради тога, што открива овај извештај сву безпримерну гадост трговине белим робљем, доносимо тај чланак у преводу. Чланак, неколико скраћен, гласи: „Већ је тридесет година од како су се основале скоро у свима еуропским културним земљама удружења, такозвани »Национални Комитети за борбу против трговине белим робљем» да излече тај гадни злочин и да нађу пута и средстава за помоћ. Јавност их је исмевала, власти игнорисале и тако је било потребно дуго година за припремни рад, да се увери јавност о постојању трговине белим робљем и да се одлучи за борбу. У годинама 1902 и 1904 били су у Паризу интернационални конгреси којима су присуствовале владе преко официелних делегата. Ови конгреси довели су до уговора међу појединим државама. Одлучено је било да оснује свака држава централно место за сузбијање трговине белим робљем и да су та места у међусобној вези. Централе су имале и своје телеграфско писмо. Посланства и конзулати су добили упуства да посвећују томе питању нарочиту пажњу. Замишљена је била строга контрола пристаништа и граничних станица и све државе обећале су контролу над посредницима; Обавезале су се да ексрадирају трговце белим робљем и без трошкова изврше репатриацију жртава. 13 држава приступило тој конвенцији. Дуго је трајало док је конвенција ступила на снагу, али за неко време ипак су се видели успеси међусобног интернационалног рада. За време рата престала је трговина белим робљем бар у границама Европе, али после закљученог мира она је јако ојачала. На послетку одлучило је «Друштво Народа» да продужи прекинути интернационални међусобни рад и основало је Комитет за студију тога питања. На другој седници Комитета марта 1923 г. предложила је представница Сједињеник Држава Сев. Америке да се приступи тачном истраживању начина и опсега трговине белмм робљем. Амерички Институт за Социалну Хигиену дао је у ту сврху суму од 75.000 долараРезултате тога истраживања публиковало је сада «Друштво Народа«, и то први део, који даје општи преглед, а други део, који још није објављен, садржаће тачне статистике, уређене по државама. За истраживање било је састављено нарочито тело стручњака, које је радило под водством Др. Виљама Ф. Снова, члана Америчког Института за Социјалну Хигијену. Истраживања

су била проширена на 28 држава и 6500 особа било је испитаних. Од тих особа 5000 је из кругова индустрије проституције. Њихове изјаве су се најпажљивије ислеђивале и примљене су биле у извештај само тако, ако је била њихова истинитост несумњиво доказана. Главни учесници у трговини белим робљем су: «Принципали», «Посредници» и «Мадаме» (газдарице бордеља). Они имају опет целу армаду агената оба пола Принцинала има прилично мали број, али су од највеће важности, јер имају организацију у рукама. Већином су бивши посредници (souteneurs) који су толико зарадили да могу трговину финансирати. Они праве утисак имућних трговца, издају се као хотелијери или власници породичних пансиона. Њихови агенати се представљају као трговаци парфема, накита, тоалетних предмета и т. д. и том приликом пронађ у девојке, које су способне за њихову «трговину». Принцинал остаје код своје куће, али у његовим рукама су сви конци; он има врло разгранате везе по свима замљама, води опширну кореспонденцију (у нарочитом жаргону који прикрива праву намеру и штити га пред полицијом), прима поруџбине за девојке. Најчешће се силно обогати. Један од тих принципала изјавио је иследнику да да је зарадио за 14 месеци 20.000 долара. Мадама, газдарица бордела, је обично жена или љубазница неког приннципала или посредника за кога фигурира као домаћица. Једна између њих, у Тунису, дала је овај извештај о вођењу трговине: «Девојка мора унапред платити за стан и храну од 25-30 франака дневно. Поред тога зарачунава још издатке за осветљење, грејање и рубље. Посетилац плати мени 5-10 франака за упорабу собе и још има да плати пиће. Девојка узима од њега колико год може да добије. Дали задржи новац за себе или га мора дати свом посреднику, као што је најчешћи случај, то се мене не тиче. Једанпут недељно је слободна, али никад суботом, недељом и празником. Имам пуно крштеница за пољубну упорабу. Код мене су девојке из Белгије, Холандије, Француске и Италије, и врло радо би још узела Шпанкиње. Али девојке које не чине перверзности, не могу употребити.» Овај извештај је карактеричан за све бордеље. Посредник преводи девојке у туђину и даје их бордељима, где морају радити за њега. Ако девојка не заради довољно, добије батине. Понеки посредннк има по 6 девојки под својом

Књижевност.

Ново дело госпође Ј. Беловић- Вернажиковске. Наша позната културна раденица Ј. Беловић - Вернажиковска, која је можда на страни још више цењена него у домовини, написала

је ново, опширно дело о обичајевима нашега народа. Дело ће изићи у току овога месеца на немачком језику и зове се „Die Siten der Südslawen“. (Издавачка књижара Aretz Paul, Dresden.) Госпођа Беловић описује у том југословенском фолклористичном делу све лепе обичаје Срба, Хрвата и Словенаца. Из садржине књига наводимо следеће: Пролеће и Љубав Идеал лепоте Ашиковање и љубавна поезија - - Сватба и брачна ноћ Велике свечаности плодности и Љубави Брак Свечаности за мртве и бадњак Дужност и Љубав Плес и игра Враћање и чарање. Дело је илустровано. О овом делу врло ласкаво су се изразиле признати капацитети фолклористике и „Journal des Debats" већ је писао оњему. Професор њујоршкога универзитета, инжењер Лазар Принц Хребљановић, превешће дело на енглески језик. Искрено се радујемо успеху госпође Беловић, која за свој досадашњи рад није добила баш много признање тамо, где га обично добијају они, који су вешти да обрате пажњу на себе. Госпођа Беловић је толико скромна да то не уме, јер ради из идеалне љубави за своју земљу. Свима нашим читатељицама обрачамо пажњу на најновије дело госпође Беловић.

„Последњи погледи на свет и живот". Уредништво »Женског Покрета« је добило књигу под горњим насловом од београдског писца г. Стевана Радосављевића-Бдина. Број 12.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ<

Страна 3.