Женски покрет

вот једном великом делу. Сасвим је јасна, век из нацрта, разлика између ових зналачких развијања смисла и значаја феминизма и разних празних говора о њему. Г-ђа Хелена Пирнио, посланик код Друштва Народа од стране интернационалне федерације радничких синдиката, сматра да је карактеристика модерне жене отворена интелигенција, жива сенсибилност и конструктивна воља. Ова жена је срећнија од непросвећене, јер њена срећа не зависи више од случаја, него од ње саме. Напослетку, г- ђа Бакер Норт, члан нидерландског парламента, гледа у феминизму социални захтев. „Свет који пати не може више да допусти себи луксуз да искоришћује само половину људских снага. Женски покрет је проширио хоризонат женин, и обогатио је њен живот“. Ова анкета је, с једне стране, захваљујући свесним женама што су у њој узеле учешћа, бацила доста јасну светлост на неколико тачака из програма женскога покрета. С друге стране, она је поново и оштро подвукла жалосну чињеницу да постоји велики број жена, чак и интелектуалки, чак и оних што о жениној души пишу трактате, које преко најживотворнијих услова женине егзистенције прелазе са грешном фриволношћу и слепом брзоплетошћу. Кад би из феминизма могло да се отклони неразумевање самих жена, био би сломљен непријатељ што најсудбоносније омета правилно решење тога фундаменталног социалног питања. Париз

Ксенија Атанасијевић.

Жена у социално-хигиенском позиву

У доба редукција, које увек пре свега обухвате жену, у доба када су учитељске и друге школе препуне. потребно је да се обрати нарочита пажња родитељима, васпитачима и девојкама на социалне позиве, који се код нас. још тако мало цене, а за које је баш жена позвана. С тога је Женски Покрет у Љубљани замолио г-ђу Др Амалију Шимец. директорку школе за сестре помоћнице у Загребу, да одржи предавање о организацији и циљу те школе. Пре давање је одржано 30 јуна т. г. и

имало је преко 200 слушалаца. У тој школи се спремају девојке за једно од најлепших звања, које води жену у народ и у коме она може у корист просвете и народа да развије све своје способности. Предавачица је у главном казала следеће: „Социална помоћ“ и „социална мисао“ су толико старе, као што је стар човечји рад, само што су раније биле називане другим именом. Човек је увек указивао помоћ нај радије болеснима, и зато је у почетку била развијена само нега болесника, која је дуго Времена била нека привилегија калуђерства. Жене уопште нису могле вршити негу болесника ако се нису покалуђериле. Али тада нико није имао нарочиту стручну спрему за тај позив. Стручну спрему тражила је прво позната Енглескиња Florence Naghtingale која је за време Кримског рата основала прву стручну школу за болничарке,. у коју је примила искључиво само сестре које нису калуђерице. Данас после толико година, можемо констатовати да је основа, на којој је Florence Naghtingale градила, била толико јака, да је нега болесника развијена у Енглеској боље но игде на свету. Какав утисак прави нега болесника на странце, који студирају у Енглеској, види се по речима предавачице. која је дошавши из Енглеске казала: »Ако бих могла изабрати место лечења, када се разболим, изабрала бих енглеску болницу, јер тамо нега болесника није више механичка ствар, већ наука, знаност.« Десет година доцније, после оснивања школе у Енглеској, основане су и у Америци сличне школе за сестре, али већ у новом правцу. Преовладало је уверење, да није добро лечити човека када је већ болестан, већ да је много боље одстранити све што проузрокује болести. Истраживања су доказала да су болести врло често последица слабих прилика и да има много више болести код сиромашних него код богатих, и с тога је пре свега потребна социална и економска помоћ. И тамо, где су слабе социалне и економске прилике, тамо и у погледу хигиене није боље. С тога се почело са хигиенском пропагандом, и нарочито се обратила пажња на правилан и здрав начин живота као први услов здравља. Почело је темељито проучавање т. зв. социалних болести, и добро израђена статистика показала је где треба пре свега радити. Медицина је добила нов правац: превентивни Превентиван рад постигао је за кратко времт сјајне успехе, можда најсјаније у на-

шој држави, где га води Д-р Штампар, који је баш услед тога толико добро познат у лекарским и филантропским круговима Америке. У Америци триумфује превентивна медицина и велика задруга зато припада сестрама помоћницама, које раде у народу. У Америци јс највише развијен рад преко диспансера, којих има свих могућих врста: за трудне жене одојчад, малу децу, школску децу, за умно заосталу децу, за позиве и тд. тако да је развитак детета праћен од почетка па док не узрасте и не постане способан за самосталну егзистенцију. Сестре помоћнице воде свакога кроз тај део његовога живота. Свака фабрика има свој диспансер, свака школа своју сестру. Најинтересантнија је она институција, која се брине за здраву и дообру игру за децу, и тај рад је поверен сестри помоћници Цео напредак хигиенског живота у Аме рици је у рукама жена сестара помћница, које стварају права чуда С тога је разумљиво да је смртност за десет година смањена у Америци за једну трећину. Енглеске школе се славе као нај боље за негу болесника, а американске за сестре помоћнице. По америчком узору је организовина и наша школа за сестре помоћнице у Загребу (сва подробна обаветтења даје Школа за Сестре Помоћнице у Загребу, Млинарска ул 12.) Услови за пријем у загребачку школу су: старост 20 до 30 година, изузетно се примају и старије учитељице, (до 35 год) јер је искуство доказало да баш учитељице имају врло еп успех: фи зички и душевно кандидат мора бити здрав; школовање што више тим боље, али је услов мала матура или шест разреда гимназије и двогодишња трговачка школа. Наравно да је најбоље свршена средња школа или учитељска школа. За све питомице важи тромесечна проба Пит мице плаћа ју по 700 динара месечно, по неке добију и државну стипендију, и брину се само још за унифо>рму, али зато морају примити обавезу да по свршеној школи буду најмање ч тири године у државној служби. Оне, пак, које добију само пола стипендије, морају се обавезати да проведу две године у државној служби. Школовање траје две године и садржи теориски и практични део. Теориски део обухвата: медицина у ко лико је потребна за доцнији рад дезинфекција, нега и прехрана болесника Практични део: кување, ши вење. кухање за здраве и за болесне. диетско кухање. Кроз целу прву годину су ученице на практичном раду по болницама, јер је нега болесника

пре свега потребна за сестрин рад на селу. Друге године посећују ученице нарочите социално-хигиенске институције: раде у дечјем диспансеру, школској поли-клиници, антитуберкулозном диспансеру, код лекара-диететичара. Понекад прате ученице лекара када иде на асанациони рад на село. Ту виде на какав начин је могуће подићи социално-економске прилике: преправка куће, градња хигиенских нужника, одвајање воде ит.д. По свршеној школи ученице добију сведочанство, које даје право на самостално вршење позива сестре помоћнице по здравственим станицама (као што су у Словенији Луковица а у Србији Пећ), или у индустриским центрима, или у варошима по социално-хигиенским заводима, или као општинска сестра помоћница. По школској спреми су разврстане у државној служби у II или III категорији, а више пута имају у бесплатан стан и храну. Која је девојка способна за тај посао? Жена која изабере позив сестре помоћнице мора бити, укратко речено, права идеална жена, мора имати љубави за рад и за народ, у коме она мора да живи и за кога да ради. Ниједан рад јој не сме бити одвратан, латити се мора сваког посла, знати мора све, говорити мора мало, а радити много. Успех постиже само она, која се сва преда раду, а не мисли на себе. Њен делокруг је толико опширан, да је тешко приказати целокупну слику њенога рада. Она је 1) помоћница лекару у социално-хигиенским установама; 2) чуварица људскога здравља и увек на стражи против болести; 3) најбоља помоћ за време заразних болести; 4) прва помоћ у несрећним случајевима, јер много пута води сасвим самостално здравствену станицу и самостално доноси одлуке; 5) васпитачица и учитељица народа, његов најбољи саветник, јер је само она у сталној вези са свима установама, које пружају помоћ, а за које народ обично не зна. Она зна куда треба упут ити находче, које приватне или државне устан ве дај у помоћ деци, она познаје тачно организацију болесничких благајни, она пронађе ако то нико други није у стању извор новчане помоћи, а увек само на основу тачних информација. Могла бих набројати још многе такве ствари, али наводим само још то, да тамо где већ раде сестре, кажи изрека: „Каква сестра, такав округ“. Зар то не даје подстрека, да се што већи број наших жена посвети овоме позиву? Љубљана.

Ц. Ш. П.

Вука Велимировић вајар.

Појава г-ђе Вуке Велимировић значи несумљиву уметничку вредност. Њен таленат је један од ретких. Она нам у камену и у бронзи прича топлину своје душе, поезију и лепоту... Г ђа Вука Велимировић је рођена и одрасла у Пироту, у средини мало погодној за виши духовни развој и за уметнички рад. Али, њене наклоности, које се још из најранијег детињства јављају, доказују да је она била рођена за уметника. Још у својој деветој години она је написала своју прву песму „Вече". 1 ) Писање песама продужила је и даље, али их није штампала, сем песме Растанак 1915 . посвећене брату Саши који је погинуо у Албанији. Као дете је почела и да црта, прво оловком прегледајући копије славних мајстора, а после ради из природе и живота пејсаже и ликове И акварелама, и угљеном, и масним бојама радила је као самоук и задовољавала велику потребу своје душе. Њен таленат је дуго лутао тражећи свој израз. И напослетку се, после више година, определила одала се са великом љубављу вајарству. Кад јој се јавила прва жеља за длетом, у најранијем детињству, у Пироту је вајарство било нешто сасвим непознато ако не рачунамо украс на једној кавани у виду једне женске

1) Све биографске податке љубазно ми је дала сестра г-ђе Велимировић, г-ђа Попадић.

фигуре, у седећем ставу, са чинијом пуном воћа у руци. Али у кући свога оца она је имала прилике да добије појам, ако не о раду бар о делима великих уметника. До старе куће, ограђене високим, турским зидом, у којој је обитавала многобројна породица поштованога свештеника, допирали су зраци уметности и културе у облику илустрованих листова, часописа и масе књига. Ту је писмо разносач улазио свакога дана доносећи писма и пуно карата које је слао брат, студент из Русије. Те карте су биле енциклопедија у малом не само чувених научника и књижевника знаменитих оперских и драмских глумаца, свих могућих руских типова, него, можда, све копије радова из Трећаковске Галерије. Рускога Музеја Александра III, Римске Галерије, и париских салона. и других. Тако је г ћу Вуку Велимировић захватио први талас уметности. Ту је она, још као мала девојчица, у башти и подруму родитељске куће, прво од земље, а затим од лончарске глине, без икаквог алата, нежним прстићима почела да прави главе, фигуре и читаве групе, и да их пече у домаћој пећи. Тек доцније она ступа у УметничкоЗанатску Школу у Београду, где јој прво школско знање даје наш познати уметник г. Ђока Јовановић. По свршетку рата била је две године у Паризу код највећег живог Француског уметника г. Бурдела и у Акаде-

мији Лепих Вештина. Затим је годину дана била у Риму у Академији, радећи у личном атељеу чувеног италианског седамдесетогодишњег уметника г. Егора Ферариа. У Паризу је г-ђа Вука Велимировић израдила велики број радова које је излагала у Салону (le Grand Palais) и који су добили награду. У Риму је тај број умножила новим делима. У погледу лепоте и уметничке вредности ја не бих знала коме њеном делу бих пре дала првенство. Да ли врло познатој и много хваљеној Бисти М. Батистиниа . чувеног свегског баритонисте, са римском тогом пребаченом преко широких плећа и са минуциозно израђеним цртама самопоузданог мушког лица? Треба поћи од високог чела и оштрог, далеког погледа: најјачег сведока свести и несаломљиве јачине, па силазити постепено преко снажних и чврстих мишића лица на дубоке сенке до склопљених усана, па да се никад не заборави ово господство и ова снага увереног уметника. Најпотпунија хармонија влада у свакој појединости Или би прво место заузео Последњи уздах, уздах њенога брата који је погинуо у Албанији, дело за које је везана њена душа и ум. Ту је она, инспирисана огромним болом, дала сву величанствену мирноћу велике тајне смрти која се над њеним братом одиграла у гудурама сурове Албаније. У њему је, као симболу, оличена смрт целе једне младе гене-

рације која је своје кости оставила у крше витој Албанији. Или Enigma Eterna вечита загонетка, жена пред којом се мора застати. Овај израз озбиљан, благ и тих, пун је тајне. Лепота тела ове жене израђена је са великим познавањем технике рада. Од хладног камена исклесана, она даје илузију живе лепоте: и црте лица, и поглед ока, и став, и облина руку. и прсти, и свака појединост, свака сенка, све је фино извајано. Живот свуда бије живот. И то баш и задивљује, јер је то и ак камен .. А затим се рађају дивна дела: Смрт Мајке Југовића и туга љубе Дамјанове, Снага народа из »Јеке од гусала», Продирање кроз живот Борба векова, Анатема, Жеља, Самоћа, чувена Самоћа, Медицина, Госпођа Попадић, лик сестре. Мадаме X, Портре кнеза Лво■ ва, „ Да или не“ и много, много других. Свако од ових дела даје један нов уметнички израз пун снаге талента и гениалне интуиције. Г-ђа Вука Велимировић је до сада поред великог броја портрета и симболичних фигура извајала и пет великих статуа за палату Врачарске Задруге у Београду. Учествовала је на многим изложбама појединим радовима, али до сада још није приредила колективну изложбу својих радова. 1 ) Учествовала је на конкурсу за споменик Незнаном Јунаку. Ретко способна за монументалну скулптуру, 1) Енциклопедија св. 3 стр, 335.

Бро! 13 и 14

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТс

Страна 3.