Женски покрет

ничје ни одобравање ни подстицање и храбрење. Она налази задовољства у самоме раду. у слободном стваралаштву ума и срца. Она је јака по својој енергији, инциативи, по својој племенитости. Јест, она је племенита, великодушна, и то не само према слабима који живе од рада њених руку или од њене душевне снаге, него је племенита и према јакима уклањајући се испред њихове божем надмоћности место слабости, рањеног поноса. Ми доста често видимо да жене веома истакнуте у науци и научним проналасцима, или у књижевности, увек остају на најскромнијим положајима, и више воле да се усаме него да јуре за славом. 1 ) Колико је даровитих жена чија се даровитост троши и пропада у напрезању, као што пропадају дарови оних злосрећника који немају могућности да се развију до гениалности Под још овако ненормалним погод бама за општи живот, још веће поштовање заслужују жене богате моралном и умном лепотом, снагом личне инциативе и воље, које теже своме личном усавршавању. Нама су такве жене особито интересантне и драге. Праг, 1927.

К. Б. Брешковска.

1) Госпођа Кири, хемичар, Соња Коваљевска, математичар, Жорж Санд, романсиер; а већ није мало ни жена које су у педагогији и медицини прве величине, а радиле су и раде сасвим нечујно.

страха пред казном и неразумевањем, постаје жртва несавесних бабица и гинеколога. Устао је велики број правника, лекара и социалних раденика, који траже брисање параграфа који драконски кажњава преступнице ове врсте и траже установљење једног посебног суда, који би имао да одлучи да у извесним случајевима и до извесног времена лекари могу вршити побачаје, н. пр. када је грудноћа настала после насиља, када је дотична мати већ преоптерећена децом, када се налази у беди, или томе слично. Изашло је много брошура и књига, које стручњачки расправљају о овој теми. Међу многима нарочито се истиче дело »Борба против казне за вештачко отклањање трудноће«, које су написали Dr. Helena Stöcker, филозоф Dr. Stabel, лекар и Dr. Weinberg, правник. Међу приврженицима ове идеје налазе се научњаци • светскога гласа као што су М. Мах, Е. Heckler G. Blei, Hans Gros и др. Аутори дотичне брошуре „Борба против казне за вештачко отклањане трудноће“ подробно испитују разлоге за и против становишта овога деликатног проблема. Факт је да одкада постоји свет, човечанство војује против превеликога множења. Дивљачки народи су једноставно одмах после порода убијали децу, у првом реду децу женскога пола. Код народа високе културе као што су били Грци и Римљани, било је уобичајемо вештачко оклањање трудноке, пошто то законом није било забрањивано. Што год је већи ступањ културе у толико се више показује дисхармонија између сексуалног нагона и потребе за прираштајем. Идеал је да се у утроби зачне онолико амбриона, колико може да се пристојно одгаји. Све остало је зло! Али, док се нс достигне тако далеко, ваља изабрати мање зло. И рат је убијање у много интенсивнијој мери и то убијање људи! Међутим, амбрион, нарочито у почетку, не стоји ни на ступњу живог животињског створа То је клица, плод, емфибије, плод сисавца, то није Још човек. У осталом, шта користе поуке када се у свима земљама у свима временима, убија и одстрањује новоођенчад, и када велики број неудатих и удатих жена пред опасношћy смрти или робије — дају да се одстрани плод. Било би фарисејство да их на то гони лакомисленост или поквареност. То је нужда виша сила! И нико ни држава. ни појединац, немају право да жену приморавају да paђa, док њој и њеном детету не ocигурају поштено име, брезбрижан и срећан живот.

Не сме се заборавити да јавност дознаје само за оне случајеве насилног отклањања трудноће, коje се свршавају смрћу или долазе пред суд. То ипак није ништа, према ономе броју, који остаје непознат. Из париских канала се годишње извлачи no 100.000 амбриона. Професор Д-р Диерсен, женски лекар, цени да се око 300.000 случајева трудноће насилно отклони у Немачкој. Од године 1882 до 1014 у Немачкој бpoj ocyђених особа због насилног отклањања трудноће повисио се годишње од 19l на 1678. Са правом упозорује Немачка Независна фракција Социал-демократске странке да под § 218/219 трпи поглавито cиpoтa жена. Бoгaтa има могућности да набави средства која спречавају зачеће, и има средстава да се повери лекару. А ко се заузима за ову сироту служавку, која јe пoстала жртва каквог несавесног господина, који јој је ставио неколико динара у руке и побегао. И ма како да се урођени или традицијама подржавани инстинкт човека брани против укидања дотичног параграфа, он не може остати недирнут на пребацивање да »до год човечанство пусти да велики број рођене деце пропада у нужди и беди, нема права да се заузима за њихово рођење.« Јер, како Nietsche вели: „Nicht fort solit ihr euch pflanzen, sondern hinauf“. Праг.

Д-р Јулка Хлапец-Ђорђевић.

Јапанкиње које се не смеју удавати.

Јапанкиње cу се за време последњих година јако модернизирале. Данас већ има велики број лекарки, професорки, раде по свима канцеларијама и фабрикама, има међу њима и уметница њихов живот није ни мало друкчији но што је живот европских жена. Феминистички покрет је код њих врло јак, и оне се састају по клубовима, по женским друштвима, и оне траже право гласа као и ми. Али у животу Јапанкиња дођу моменти, који их снажно потсете да стотине и стотине година старих традиција чине да модеран живот није у стању угушити све предрасуде. Јапанци сматрају сваку шесетпрву календарску годину судбоносну с обзиром на жене. Девојка, рођена у тој години, коју називају »Хинве Ума» не сме се удавати јер доноси несрећу. Последња таква година је била 1905, и девојке, рођене у тој години већ су у доба за удају. Јапанкнње су веровале да су се Јапанци већ толико модернизирали, да им при избору жене неће више сметати ова празноверица. Али су се превариле! Неке су хтеле да прикрију праву годину рођења, и када је вереник сазнао, одмах је веридбу раскинуо. Ако још помислимо на то, да Јапанкиње много теже подносе неудавање, но што је случај код Европљанка, можемо лакше разумети факт, да је само лањске године 300 девојака извршило самоубиство, зато што су рођене те несрећне године. Каква страшна трагедија пазноверне традиције! Али, оне које су ведријег темперамента помириле су се са судбином, и траже само начин да себи створе самосталну егзистенцију. Тако је ћерка бившег председника Јапанске владе јавно објавила, да ћe од бити сваку понуду за удају, и да ће се посветити раду у дечјем забавишту. Она је упутила свима јапанкињама. које се налазе у истим околностима један проглас, у коме их позива да ступе у редове феминисткиња, и да се заједнички боре за ослобођење народа од тих ужасних празноверица. Пошто девојке из године 1905 немају наде за удају, оне су нарочито ишле у школе за болничарке. Судбина тих девојака по целом Јапану изазива велико сажаљење. Јапанци су створили нарочито друштво, које пропагира удају по слободној вољи, на супрот оној, која се склапа из материалних интереса. Тим начином мисле сузбити старе

празноверице. Ово друштво је издало проглас, у коме позива брачне парове, у којима је брачни друг жена из раније године „Хинве Ума“, да се јаве и да кажу да ли су били ти бракови срећни. Свакоме ко се јави, обећана је висока награда. Као први се јавио гроф Исхигуро, који је имао жену из такве године, и који je живео 64 године у најсрећнијем браку. Тако видимо да су предрасуде у Јапану још за сада Јаче од модерног напретка, али верујемо да ће одлучна борба јапанских феминисткиња коначно победити.

Јавне раденице.

На челу женског покрета стоје агилне жене, зато се не може тврдити, да искључиво жене решавају ово питање. Не одлучује пол, него модерно мишљење, какав ћe се став заузети. Многе жене гледају равнодушно, шта више са антипатијом сваки покрет, који се тиче подизања женског пола, док се многи мушкарци свесно заузимају за женска права. Зато немају права они који сматрају женски пoкрет као борбу оба пола. Мушкарци ће и да их жеља не подстакне, донекле путем закона или активне помоћи заступати интересе жена. У главноме може се рећи, да образовани мушкарац има више смисла за женски покрет од многих жена. Истина, има истакнутих политичара, који су отворени противници женског покрета, док многи консер вативни мушкарци пуно разумеју захтеве садање жене. - Женски покрет не потиче из разлике пола нити разлике класа, него су оба елемента помешана. Исти није нижа категорија социалног питања, јер далека будућност ћe исто тако имати своје женско питање. Није ни борба између жена и мушкараца јер видимо, да не стоји два табора у борби. Ово би било немогуће и штетно, Јер женско питање је, питање целог човечанства и захтева сарадњу целог човечанства. Зато је потребно да се баш саме жене више интересују за женски покрет. У господским и богатим круговима влада потпуна равнодушност спрам сваког труда, који се тиче напредка жене; у великим градовима, где јс модеран живот развијен, нешто су боље прилике, али ја мислим да ће свако делити моје мишљење. ко је са васпитаним госпођама о тој теми говорио. Жена бољих кругова не познаје беду, осим ако је гледала из ложе моловану беду породице. Истина, то није грешка исте особе. то лежи у култури садашњице. Мушкарац се налази у средини животне борбе, зато боље разуме Јавну раденицу. Али, док оне по положајима срећније жене, остају далеко од сваког женског покрета исти не може бити довољно моћан. Нека се навикавају да размисле мало о извесним друштвеним појавама мимо којих су равнодушно пролазиле. Нека прекину са предрасудама.

које cу досад припадали bon ton-y. Положај јавне раденидц ако је из добре куће и имућна, joш се доста добро развија. Али oнe хиљаде које су, без икаквих средстава шта да раде? Оне стоје у борби са немилосрдном судбином, а у овој борби треба племенита жена да их помаже, јер она јој је најближа. Жене увиђавне и мудре, топла срца, треба да помажу, да она коју је судба ставила у борбене редове има већег отпора, више вештине, у овом смислу радити је састринска дужност. Прилике се саме нуде. Свуда се труде, ду жене добију што више обрзвовања, школе до универзитета отворене су девојкама. Али, која је госпођа помислила у својој удобној безбрижности на горке тешкоће оних, које се пењу, падају са лествица, која Је завирила у лабиринт Јавног рада у коме се губе и оне најјаче. Велики део жена принуђен је сам себо издржавати, сва нужда која је присилила на самосталност, изједначила Је са мушкарцем. Зато припада свакој јавној раденици титула: гоcпођa. Панчево

Ј. Познанова.

Белешке.

Борба жена-гласача у Енглеској.

Борба жена-гласача у Енглеској. Као што смо већ и раније обавештавали наше читаоце у Енглеској се жене најенергичније боре да постигну потпуну равноправност жена и мушкараца у изборном закону. У томе циљу одржан је велики митинг у Trafalgar Square у који је био огромно пoceћeн, имао је низ најбољих говорница, које су ватрено браниле своје гледиште, на одушевљено одобравање сакупљеогромне масе света. За идућу годину Нациални Феминистички Савез припрема велики митинг у Queen's Hall-y одмах по отварању Парламента, а у Оксфорду се организује течај за младе жене-бираче. Поред борбе, коју жене воде за изједначење доба старости бирача оба пола, води се такође енергична борба да жене продру у Горњи Дом, пошто им је сада само слободно учествовање у раду Доњег Дома. Познајући борбеност и истрајност енглеских жена у сваком раду који предузимају, надамо се да ћe ускоро Енглескиње постићи потпуну равноправност пред законима, и да ћемо ускоро видети и коју жену у чувеном т зв. Hous of Lords.

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14 40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 1 6.

Молимо све претплатнике-це који нису намирили претплату за друго полгође 1927 године fa нарочито за прво полгође) да то учине одмах, : идо том приликом нарочито обрате пажњу да своју адресу ексвим читко испишу!

О Г Л А С. Управа Женског Клуба извештава све каставиице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и оне које би желеле да се задрже дуже време у Београду, да у Женском Клубу, иа најлспшем месту вароши. Кнез Михаилова 46, могу добити следеће: 1) Цео пансион 1200 дин. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну цену могу имати здраву собу и добру домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручак, ручак, вечера 50 дин. дневно. 3) Преноћиште и доручак 30 дин. дневно. Купатило у свако доба на расположење за скромну цену од 10 дин. Просторије Клуба тако су преуређене да ћe се сваки посетилац осећати угодно као код своје куће. Моли за посету Управа Женског Клуба.