Женски покрет

гатих и раскошних мотива: Ветрић, вода, зове које се дижу у небо, сунчано прамење које пада на ниске стрехе од сламе сељачких кућа, лаки таласи реке Спреве, жуто пољско цвеће које расте поред канала, шева која пева у зору високо у небо, то су њени главни мотиви. Њена поезија живи у пролеће, односно то није ни пролеће, то је тек слутња о пролећу. Зиме нестаје, на њена Блота долази пролеће, није још дошло, али песникиња слути да долази, појављују се први зраци овог пролећа. Готово свака песма одзвања овом слутњом и надом на пролеће. Њени патриотски мотиви често су врло снажни, искрени и топли. Одмах прва песма носи наслов: „Српски народ“ и почиње: „Одавна су тебе убијали, бацали су тебе у гробове, запевали су теби смртну песму, али ти још нећеш да умреш. Већ давно си осуђен на смрт, али ти нећеш да умреш, ти си раскомадан и раздробљен, али још увек дишеш“. Даље налазимо песме о сунцу у којима пева, како пролетње сунце баца своје зраке на пупољке у врту поред њене кућице и греде почињу да живе. А онда моли сунце: „Смилуј се, на своја створења која се сагибају земљи и пропадају, пробијају се све јаче кроз маглу и младо лишће тако дуго док не дигну своје главе!“ У једној песми апострофира српски народ: „У дубоком сну спаваш ти, наш поробљени српски народе, а туђински дух улази у твоју светињу као вампир“. Снажно и енергично позива она свој српски народ: „Буди свој, и воли у туђем мору ово своје драго домаће острвце. Тражи то што имаш у себи и поуздај се у своје снаге, које одавна спавају у теби и чекају да се пробуде". Још снажнији je њен позив српским песмама: „Заори се поново, српска наша песмо, која већ давно дремаш у пећинама! Појави се, о Боже, ово велико чуло? да се живот пробуди код нас Срба! Захучи нам као вихор у пролеће, раскини све што нам стеже срца, проби нам столетни лед, радосном снагом зари се у њега и пролетњим налетом уништи га“. На крају ове збирке налази се неколико превода из којих можемо закључити, које језике песникиња познаје. Ту имамо неколико превода са чешког, једну песму преведену са руског, једну са словеначког, и једну са горње лулужичко српског језика. Све што зна, морала је научити сама без икаквих школа и учитеља и са најскромнијим средствима. Чешки језик савлађује потпуно добро у говору и писању. Руски језик говори прилично добро, па и пише. Недавно је научила и наш српски Језик. Чула је о лепоти наше поезије

и хтела је да чита јужно српске песме, како то они кажу. Писала је некој чешкој књижари у Праг да јој пошаље неко српско поетско дело. Чудним случајем ова књижара послала јој је као узор српске поезије песме Матије Ваљавца, старог словеначког песника трећег реда, који је умро пре неколико деценија. Из ове збирке превела је једну кратку песму и штампала на свом доњо српском језику са примедбом да је то песма словенских Срба. После је увидела да то није чисти српски језик и писала је поново овој књижари да јој пошаље српски речник и граматику. Послали су јој један хрватски речник и граматику у којој је била и ћирилица. Из ових књига научила је сама да може написати прилично добро писмо на нашем српском језику. Поред свог књижевног рада Мина Виткојц је један од најбољих лужичко српских новинара. Она уређује недељни лист „Српски Гласник", једини лист који излази на доње-српском наречју. Недавно се преселила из Будишина у Хоћебус, средиште Доње Лужице, да би била ближе своме доњо-српском народу. Сем тога она ради још у српском соколу и у разним српским друштвима. Њена средства и послови јој не дозвољавају да би могла много путовати. Али кад јој се пружи прилика, она је искоришћује да се упозна са словенском браћом. Тако је имала неколико пута прилике да посети чешки народ. Судбина јој није још дозволила да види и посети јужне Србе. Београд.

Радмила Ленард.

нула пажњу украјинских кругова на њен ванредни таленат. Од овог дана није могла више да пише немачки. „Битка“ је револуционарни мотив. Под сликом борбе човека са природом описује Олга Кобиљанска револуционарну борбу. Радници, најамници и слуге страних капиталиста дошли су да посеку огромну шуму на Карпатима. Шума се бори и распламти се огорчена битка, а најпосле побеђују раденици, и шума пада. Исти мотив обрадио је касније на други начин велики пољски књижевник Казимир Тетмајер у збирци својих приповедака „На скалнем Подхалу". Али, он је из овог мотива ухватио други моменат. Дивљи ловац Бартек Брониковски страсно је волео дивљу прашуму на високој Татри. Једном се разболео и целу годину није могао ићи у шуму. Међутим, дошли су дрвосече и посекли шуму. Кад је оздравио, узео је поново пушку и хтео да посети шуму. Кад је видео да је шума посечена, обузео га је такав бол, да је у очајању крикнуо и срушио се на земљу. Још касније је Максим Горки обрадио исти мотив у својој снажној поезији: „Секу шуму, младу још зелену шуму.“ Олга Кобиљанска из овог мотива описује само момент борбе, Казимир Тетмајер бол због жртава које тражи ова борба, а Максим Горки победу. После ове прве приповетке Олга Кобиљанска је написала новелу: „Људина“ у којој обрађује главни предмет

свог књижевног рада: „женско питање“. Исти предмет имају њене доцније приповетке: „Некултурна“ и „Природа". У једној описује културну жену младу уметницу, у другој некултурну природну жену из карпатске природе. Велика новела „Земља" епопеја је земље, на којој и од које човек живи. Женско питање и карпатска природа, то су уопште главни предмети књижевног рада Олге Кобиљанске. Олга Кобиљанска свакако је интересантна појава на књижевном пољу, леп уметнички таленат, и заслужује да се сетимо ње приликом њеног јубилеја. Београд.

Радмила Ленард.

Учитељице опет запостављене!

Министарство Просвете издало је пролетос уредбу о учитељским дисциплинским судовима, против које се дигло све учитељство, а нарочито учитељице, јер су оне биле потиснуте опет у грађане другога рада. Оне нису имале право да буду изабране за заступнике учитељства у дисциплинским судовима Њихове организације протестовале су, протестовала је и Алианса Женских Покрета против те консервативне одредбе са добро документованим разлозима. Али, сви протести нису били у стању да разбију застареле појмове меродавних фактора. Прва одредба је била укинута и нова одредба издана 3 октобра. Али, и нова уредба није поправила неправду, и учитељице опет немају пасивно право гласа у тој важној сталешкој корпорацији. Алианса Женских Покрета протестоваће поново против те неправде и неће престати докле год се не призна учитељицама равноправност.

Ово поновно запостављење нека буде свима учитељицама гласна опомена да се организују тамо где се боре жене за политичку равноправност, то јест у Женским Покретима. Само успех у борби за политичку равноправност, донеће и успехе на другим пољима јавнога и сталешкога живота.

„Женски Покрет" у Сплиту.

„Женски Покрет“ је почео одмах после летњег распуста да ради најинтенсивније на ширењу нашег програма. Његов делокруг је скоро цела Далмација са острвима, јер постоји само још у Шибенику „Женски Покрет". Све његове акције су имале досад најлепше успехе и јавност сматра с пуним правом његов рад врло озбиљним и корисним. Прва његова акција после ферија је била протестна скупштина због укидања женске реалне гимназије у Сплиту. Дворана Соколског друштва је била у вече, 21 септембра, препуна. ОкобОО особа је било присутних, међу њима председник општине Др. Тартаља, народни посланик Др. Гризогоно, представници Обласног одбора Др. Ђунио и Масовчић. Скупштину је отворила председница Ж. П. г-ђа Ђунио, која је образложила штетне последице укидања једине женске средње школе у Далмацији. Главни реферат имала је г-ђа Др. Јелка Перић, секретар Ж. П., која је свестрано осветлила потребу једне женске средње школе у Сплиту. Њена излагања изазвала су бурно одобравање. У име мајки говорила је г-ђа Винка Булић и после су говорили још Др. Мајстровић, Др. Рубић, који је поставио питање: хоћемо ли културну или некултурну жену и нарочито се задржао на националној важности женске средње школе у Сплиту. Затим је говорио још професор Барбети. Бискуп Др. Бонифачић послао је писмо, у коме каже да се слаже са оправданим протестом због укидања женске реалне гимназије. Друга акција је било предавање г-ђе Др. Јелке Перић 2 октобра на Јелси о теми: „Дужности и права жене у савременом друштву". Предавање је било одлично посећено. Др. Перић дотакла се најпре питања о савременом уређењу друштва и историјом показала, како је принцип једнакости мало по мало крчио пут од Христових времена па до данас. Приказала је борбу, која се водила међу мушкарцима да се процес изједначења потпуно проведе и име је објаснила и сметње на које данас наилазе жене код мушкараца кад траже своја права. Јаким разлозима доказала је како жена има право да тражи

средства за заштиту својих интереса и како јој изборно право има да послужи не као циљ, већ као средство да унесе мало више топлине у ту велику обитељ, што се зове држава. После предавања је била врло лепа дискусија, при којој су се нека питања још боље објаснила. Предавање Др. Перић је било примљено са највећим одобравањем. 9 октобра је сплитски „Женски Покрет“ спровео своју трећу манифестацију сјајну скупштину за женско право гласа, о којој смо већ јавили. 28 октобра одржао је опет састанак својих чланица, са рефератом. о овогодишњој скупштини Народног Женског Савеза.

К питању о одбацивању плода.

У броју 40 т. г. недељног часописа „Műnchner Medicinische Wochenschrift“ објављује познати немачки гинеколог Др. Н Sellheim писмо неког руског лекара о питању одбацивања плода с обзиром на стање у Русији. Познато је да је то питање регулисано у Русији нарочитим законом, који дозвољава одбацивање плода ако су дане медицинске и социалне индикације. Пошто смо објавили у нашем листу до сад два чланка о томе питању и надамо се да ће се јавити још која од наших жена од интереса је да чујемо мишљење лекара из државе у којој су први прешли од теоријског дебатирања по томе питању на практичну примену захтева: да остане одбацивање плода у извесним случајевима некажњено. Мишљење- руског лекара је тим више занимљиво јер долази он с обзиром на јавно мишљење у Русији до таквих закључака, које многи не очекују из земље најрадикалнијих назора. У почетку свога писма каже руски лекар у главноме следеће: „Статистика не даје ни за једно научно питање тако мало сигурних података као што је то случај код питања о одбацивању плода. Статистика региструје само оне случајеве, који се сврше несрећно, јер за добро успеле операције, којих је много више, статистика никад не дозна. Шга зна статистика о хиљадама хиљада случајева одбацивања, које врше сваког дана приватни лекари, бабице и посве веште жене? Зато се не служим статистиком, него је основа мојих излагања моје дугогодишње искуство у Русији (Кубанска покрајина). Рат је уздрмао појам о светости човечјег живота и смањио је вредност моралних и етичких начела. За светским ратом дошао је у Русији грађански рат, у којем су све странке брутално изводиле принцип физичког по-

Љубав ¹)

1) „ Liebe" Roman von Helene Stöcker, 1926 Verlag đer neuen Generation, Berlin.

Женски покрет не тежи само за променама у правним и социалним питањима живота, како би се то често по рђавим излагањима феминистичких теорија мислило, него хоће пре свега да дирне у главни нерв људскога бића, у еротику. Сви успеси по формалној странци не би жену трајно задовољили, да не наступи еволуција у том погледу. А она је већ ту, и ако се то још мало опажа. Свугде: рушење, врење, зидање изнова... То објашњује и огроман интерес за - било белетристички било стручњачки обрађивање тих проблема. Сетимо се само о-

громног успеха, доста осредње књиге Karin Mihaelis „Опасни век“, разних „дневника изгубљених"... Жене и мужеви осећају да ћe се овде најљуће борити, најтеже моћи обезбедити и жени: место на сунцу. Књига еволуционарног духа је роман „Љубав" од познате немачке феминисткиње др. Хелене Штекер, издавачице изврсног часописа „Нова Генерација", председнице покрета за охрану материнства, ауторке темељитих радња са поља социологије, еугенетике и етике. „Љубав" преведена на стране језике, изазвала је дуги низ повољне критике и буру противречи у кругу реакционара и непријатеља женског покрета. И ова најновија књига др. Штекер је пре психолошка студија него роман, јер има пре свега мало догађаја. Она описује љубавне односе двоје интелектуалаца, изванредно изображеног естетички осећајућег, али женском сполу превише наклоњеног професора историје уметности Баумана и младе сликарке, модерним назорима одушевљене Ирене. Др. Бауман је везан уз болешљиву, хладнокрвну супругу, коју је додуше узео из љубави, али која тако мало учешћа узима у његовом раду, мишљењу и топлокрвном уживању живота да долази између њих до отуђења. Beћ тај моменат даје узроке ка конфликтима између др. Баумана и Ирене, али ауторка нарочиту пажњу полаже на то, да нам докаже да трагика у тој дубокој љубави, не настаје услед спољних

прилика, него извире из дисхармоније њиховог становишта према еротици и разноврсни x посматрања на живот. Шта више поставља хипотезу, да хетерогеност менталитета у жене и мужа in seksualibus, његова еруптивна, бурна чулност, његова активност и њом по мало се запаљујући али цело биће захватајући огањ, њена пасивност морају само собом довести до сукоба. Др. Штекер то сасвим тачно назива: „ die Verschiedenheit im Tempo der Lieoe“. Ha даље je факт да међу споловима не влада само неодољива воља к апсолутном уједињењу, него и известан отпор, омраза услед биолошке разлике њихових сексуалних дужности. У случају др. Баумана и Ирене долази к томе још велика разлика века, он је петнаест година старији од ње што инволвира и душевну удаљеност. Др. Бауман је национално васпитан, класичном уметношћу надахнут Бизмаркианац, док се Ирена одушевљава додуше за идеје Ничеа о надчовеку а у исто доба oceћa врло социално те пропагира теорије Маркса и Бебела. У уметности је модерниста. Карактери др. Баумана и Ирене су психолошки врло потанко описани. Нарочито пластично се издиже борба у души младе жене, коју самосвест и интелектуална самосталност гони к слободном поступању а љубав, к попуштању „прилагођењу жељама свога драгог". Она сама не зна како да се реши проблем „бити слободан човек и љубећа жена"? Роман „Љубав" хоће да

Bpoi 20.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3