Женски покрет

НАТРАГ.

Алојзија Штеби.

Требало је да дочекамо годину 1927 да видимо потпуни слом једне ванредно важне гране државнога социалнога рада заштите деце и младежи. У једном смелом полету године 1918 ношеном високим социалним идејама, које су поникле после страшног рата, остварена је била државна заштита деце и младежи. Ужасну жетву рата требало је надокнадити смишљеним, постепеним радом на очувању младих генерација, да би оне физички и душевно јаке стварале нову моћну државну и националну заједницу. Неколико година изгледало је да постоји код меродавних фактора озбиљна и чврста воља за рад на подизању деце и младежи, која из каквих било узрока захтева свакојаку заштиту. Устав има одредбе, које обавезују државу да изводи ту грану социалнога рада. И на основу тих уставних одредаба добили смо године 1922 Закон о заштити деце и младежи. који у истини не одговара свим захтевима модерног схватања заштите деце, али је база за скроман рад. Али, са доношењем тога закона изгледа да је била постигнута кулминација. После 1922 године рад на заштити деце почео је све више и више опадати, и задатци, постављени законом, остали су неизвршени. Кредити за извођење једног систематског плана постајали су из године у годину све мањи, у станове су се демонтирале, нове се у опште нису стварале, чак и голе одредбе предвиђене за административну организацију, остале су неизвршене. Буџетске дебате тога важног питања се нису ни дотакле. Министри Финансија су кресали кредите немилосрдно, срдити да ратној сирочади још није крај, пошто се још само у име ратне сирочади по нешто могло извући! Ни један Министар Социалне Политике није показао озбиљног интересовања за заштиту деце, а један је чак изрекао речи, које су откриле сву беду његовог социалног схватања и смисла. Када га је упозорила једна управитељица дечјег дома на веома рђаву опрему дома, министар је одговорио: »За сиромашну је децу и то довољно добро«. И кроз овако трњевит пут, државна заштита деце је доспела до године 1927, у којој јој је задат смртни ударац. Закон нам још остаје за параду пред иностранством. Годинама већ постоји закон о облаласним самоуправама, годинама се говори о преносу извесних државних функција на области, и сада, кад је дошао моменат, све се преко ноћи бацају на области послови, за које већина нису спремне да их приме. Министарство Социалне Политике је врло примитивно извршило пренос

послова за заштиту деце: где год постоји у некој области дечји дом, он се предаје тој области без обзира у какве сврхе је до сада служио. Ми имамо приличан број државних дечјих домова у којима су нашла уточишта деца из целе земље. При подели домова на области, затећи ће се велики број деце из других области у тим домовима. Наравно да ни једна област неће хтети издржавати децу из других области, јер можда да ни за Своју децу неће имати довољно материалних средстава. Да ли је г. Министар Социалне Политике, који ужива глас стручњака за социална питања, мало помислио на ту децу, која ће бити за један моменат на улици? Чл. 4. тачка 5. Закона о Заштити Деце гласи: да оснива (т.ј Министарство Социалне Политике) дечје установе заједничке за целу државу, и да њима управља. Ове ће се установе оснивати у првом реду за одојчад, малену, болешљиву, ненормалну и напуштену децу. Преко тога се сада ћутке прелази, и ако би био најпогоднији моменат да се прогласи бар овај малени број специалних дечјих домова, као што су на пр. Ладиславов Дом у Црквеници. Дом за Трахоматичну Децу у Суботици, »Колевка« у Суботици и т.д. прогласе за државне дечје домове. Али, на то се не мисли, јер деца прогнана из тих домова још немају права да бацају куглице о изборима. Све што ће нам остати од државне заштите деце, биће можда два чиновника у Министарству да врше надзор над домовима, које сада Министарство тако лака срца даје несигурној будућности. Принципиелно мора важити да свака област мора вршити заштиту деце за свој делокруг, и да сама има све оне институције, које су јој зато потребне. Али, наше области су тако мале, а у многима још није пробуђена свест за социалан рад, да би требало још за неколико година причекати за извршење овога принципа. Министарство Социалне Политике би прво требало да спроведе у живот закон такав какав је сада, јер за пет година то није учињено, а тек после би се могло приступити подели рада на области. Немачка, која је имала све услове боље и друкчије за извођење заштите деце но што има наша држава, пуне две године после доношења закона је радила на томе да припреми терен пo областима, окрузима и општинама за примењивање закона. Сва лакоумна површност, сва безначајна политика наших државника и политичара, опет се испољила на најсјајнији начин. Заштита деце је

код нас багатела о којој нс вреди ни да отвори уста ни један посланик, и о којој не води рачуна чак ни ресорни министар. Све ће се то страшно осветити. Нико не-ће у овој земљи да помисли да је заштита деце ствар свих нас: појединаца, друштва и државе. Место да смо ту, за напредак народа и државе тако важну грану социалнога рада, сваке године све чвршће изграђивали, ми смо је сваке године рушили. Место напред, ка једној систематски израђеној мрежи сваковрсних установа, ми идемо натраг у примитивно доба, где је заштита деце ствар милосрђа. Београд.

Годишња Скупштина Женског Покрета.

Женски Покрет у Београду одржаће своју годишњу скупштину у суботу 17 децембра у 4 часа по подне у просторијама Женског Клуба, Кнез Михаилова 46. Моле се сви чланови Женског Покрета да изволе Скупштини присуствовати.

Изложба Женске Удруге

за промицање Пучке Уметности из Загреба и Кола Српских Сестара у Београду.

Осми новембар тек. год. представља датум за све нас, представља датум када су сестра Хрватица и сестра Српкиња, заједно руку под руку, приредиле једну заједничку изложбу у нашој престоници изложбу везива, изложбу онога народног блага, што су жене из народа Хрватице и Српкиње стварале. И као год што су дивне хармоније боја на тим рукотворинама наших жена, исто је тако тога дана заблистала хармонија душа сестара Хрватица и Српкиња. И Женска Удруга из Загреба и Коло Српских Сестара силно су осетили да је то велики дан, дан који ћe уродити златним плодом, заједничким делањем наших жена за што тешњу сарадњу на свима оним пољима за која се свесна жена залаже а за добро и срећу своје отаџбине. И последњи јесењи сунчеви зраци раскошно су просули свој сјај и сву топлину, као да су и нехотице хтели да поздраве ову лепу манифестацију наших жена. Већ на неколико дана пред изложбу осетила се у Матици у Дому Кола Српских Cecтapa ужурбаност. Живо се радило: одвајали се предмети за изложбу, спремало се, кројило се, шило се, давале се идеје за примену наших лепих мотива које су некад радиле наше сестре из Јужне Србије. а који се сада примењују на модерне ствари. Ту је управа са својом председницом која и сама неуморно шије лепе модерне торбице, и која бодрим оком прати све припреме око уређењу изложбе као и за дочек драгих гошћа. Око свих чланица управе и старијих и млађих, као шарени лептири облеће нада К С. С. „Девојачко коло“, јер на млађима свет остаје. Хитро и вешто играју игле у њиховим рукама и стварају вазда уз ћеретање, безброј оних дивних предмета који се данас

дају применити у разне сврхе. Најзад је дошао и дан кад су на београдској станици дочекане драге гошће и одмах одвезене у дом К. С. С. О у за њих већ опремљена оделења. одмах се заједнички израдио план а изложбу и за мало у великој дворани К. С С. врило је као у кошници. Са врло много укуса, са рекло би се правим уметничким разумевањем, са топлом жељом да се истакне најлепше међу најлепшима, да се подвуче оно што је класички лепо и по складу боја и по савршенству линија, да се заокругли, да поред све разнобојности, Шаренила и хрватских и наших рукотворина, да се најзад за гледаоце пружи што лепша слика. Неизгладимо лепо је било оно што су се сестре и Хрватице и Српкиње узајамно помагале, допуњавале и саветујући се излагале и распоређивале објекте из обе колекције. И тако је дошао осми новембар, дан отварања ове лепе заједничке изложбе. Дворана К. С. С. изгледала је некако свечаније но други пут. Кроз њене велике прозоре сунчеви снопови падали су но изложеним предметима, давали им пуно живота, топлине, тако да су живе боје са хрватских рукотворина изгледале као најзаноснија башта пуна најшаренија цвећа; затрептало је злато и сребро нашег везива као да је причало о слави и царству некадањем, а суморни везови канда су били још суморнији казујући бол и тугу из времена ропства. Изложба је отворена у 11 час. пре подне. И Хрватска Удруга и К. С. С. одликовани су пажњом са највишег места, јер су отварању изложбе присуствовале Њ, К. В. Кнегиња Олга и Њена сестра грчка принцеза Јелисавета у пратњи дворске даме г ђе Хаџић. Отварању изложбе присуствовали су још Министар Вера г. Обрадовић, Министар Грађевина господ. Шуменковић, скопски митрополит г. Варнава, пољски посланик г. Окенски са госпођом, гocпoђa чехословачког посланика Шеба. Од стране београдске општине био је п.пред. г. др. К. Јовановић, онда градоначелник града Загреба г. Хајнцл, од стране Министарства Просвете г. В. Петровић, биле су изасланице свих женских хуманих и културних друштава, у лепом броју народни посланици. као и мноштво света из београдских највиших кругова. Изложбу је отворио у име Министра Трговине и Индустрије инспектор г Паја Зуровац: који је са пуно лепих речи истакао значај ове изложбе. После њега узела је реч г-ђa Франгеш, жена нашег признатог уметника Роберта Франгеша и представница Женске Хрватске Удруге и истакла је не само задовољство што је уcпeлa ова заједничка изложба, но и жељу за узајамни рад са сестрама Српкињама. Председница К. С. С. г-ђица Мирка Грујић топло је захвалила г-ђи Франгеш. изјавила јој је сву добру вољу за узајамни рад са сестрама Хрватицама и најзад је позвала све присутне на разгледање изложбе. Хрватска Удруга изложила је одабрану збирку веома укусно опремљених рукотворина на којима су очувани стари народни мотиви. Удруга је савршено успела да примени те дивне мотиве на сасвим модерне ствари. Тако смо видели особито лепих хаљина. марама, кошуља, јелека,

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредници : АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 30 новембра 1927. БРОЈ 21 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.