Женски покрет

ђународној аграрној комисији у Паризу. Њиховим старањем створена је нарочита женска секција на међународним аграрним конгресима на којима he од сада инициативом Пољкиња жене имати своју репрезентацију. Положај Пољкиња на међународном женском терену је моћан и то признају и њихови непријатељи Немци. Београд.

Радмила Ленард.

ЖЕНЕ ПРЕДСЕДНИЦЕ ОПШТИНА.

Енглеске жене триумфују још једним успехом, јер наименовање г-ђице Маргарете Бивен (Beaven) за председника општине у Ливерпулу није само лични успех, него се убраја у успех свих жена феминисткиња Г-ца Бивен је „Lord Mayor“ ливерпулски а част лордмајорску имају само три вароши у Енглеској. Нови Lord Мауоr позната је јавна радница и одлична организаторка. Њена доброта, њена издржљивост да доврши започето дело довели су је до високог положаја, који она данас у своме месту заузима, у месту са 803.118 становника. Она је била изабрана са огромном већином, јер је био само један једини одборник општине противан њеном избору. Тај факт неограниченог поверења даје још више вредности њеном избору. Гђица Бивен је први председник једне велике општине, али није први председник општине у опште. Поред ње су још три жене у Енглеској на томе положају, коje су дошле на тај положај заслугом свога јавнога рада. Колико се радујемо овоме напретку енглеских жена, толико нам више пада у очи консервативност средине, у којој радимо ми за политичко изЈедначење жене са мушкарцем. Кад имају хладни и трезвени Енглези то лико поверења у жене, Енглези који нису склони неплодним експериментима, могли би и наши политичари и наша јавност мало озбиљније посматрати жену, која тражи равноправност у правима и у раду.

Да размислите!

Колико се радујем кад читам о раду и мишљењу наших напредних и агилних жена, али се одмах иза тога снуждим, кад се сетим колико још има интелигентних и школованих жена и девојака, које се баш ни мало не интересују за наше женско питање. Жалосно је, али истинито. Те жене нису сигурно никад помислиле на то да још пре педесет и више година није било свесних и пробуђених жена, које су тражиле да се отворе школе и за женску децу. не би те жене, које су данас самосталне, уживале у овим успесима. И сад место да из захвалности, што данас могу јести свој хлеб и бити у много бољем положају, него што су наше бабе биле, да помажу рад и напредак жена, оне мудро окрећу главу и сагласно са мушкарцима веле »није за жене политика него кућа и деца«. То је издајство и незахвалност. Саме бацају себе и руше што се тешком муком стиче. Имаде их и матера, које су исто уживале плод рада женских напредњака, са женском децом, али су опет противнице женских права као да то неће бити на бољитак њима самима и њиховој деци. Морам говорити више о добрима за појединце, јер видим да их је мало, које интересује опће добро. Maлo их је које виде да, помажући рад за опће добро, раде за своје добро, баш своје лично. Није доста да само поједина жена у својој кући и у свом друштву стече неко право. То је све ништа, јер је по закону ипак ниже биће и подређено вишем бићу и то човеку. Исто тако као што је животињи у доброг газде боље и ужива неко право као на пр. да је не туку и иза рада има одмора, док код рђавог газде то нема, тако је и еа нама. Која жена има доброг мужа, т.ј. газду, тој ј е боље, има права на себе; док у противном нема ништа, па ни

одмора, него батина. Закони и параграфи је не штите. Животиња остане животиња, нема органа за говор да може протестирати и тражити своје право на боље поступање. Да могу да говоре, сигурно би и оне тражиле боље. Да, али зато има друштво за заштиту животиња, које говори, бори се и ради за њих. А жене? Шго радите за њих? Кад би им што требало, оне би саме радиле. Једна ради, десет не раде. И то је мало што сам казала десет, треба рећи 20, 30, па и више. Жене, зар немате у себи поноса бар да радите, да се ваша личност уздигне, кад већ немате амбиције да урадите нешто добро за свет и за своју децу? Дајете утисак да нисте способне за то и тиме помажете наше непријатеље, док знам да није тако. Има у вас способности. него нећете да гледате, ваша свест спава. Изговарате се »мене политика не занима, што ћу још ићи гласати?« Не састоји се наша борба да само то постигнемо, па да тиме будемо оруђе у добро и појединим политичким странкама, да се што више куглица има, него да се жена упозна са задатком сваког свесног грађанина што има да ради и према томе да ради, да води бригу о том да ли се тако и ради. Затим, да стече права, која јој подижу углед у друштву и породици. Видимо у малом друштву, у породици, са коликим разумевањем и пожртвовношћу се жена бори да своју децу однегује и живот им учи ни бољим, а то нам је довољан доказ, да се види како ће радити у великој породици, у држави. Потребно нам је зато да имамо право гласа да и жене могу бити биране за посланике, да се оне саме боре за своју децу. Лепо каже наш народ »По поруци вук меса не једе«. Зло би било за нас кад би сви мушки били противни напретку жене као некоје жене. Али, хвала Богу, има много људи који се уз нас боре за нас и нашу децу, своју децу. То су они који поштују своју матер и своју жену, то су они који су признали женско право и без законских параграфа. Благо оној кући, где се отац и мати брину за своју децу и кућу Кад обоје раде заједно и са разумевањем, зашто ово ваља, а оно не ваља. Људи, зар вас не вређа да сте учинили везу са нижим од вас, зар вас не понижава? Радите да будемо равноправне, па Heћe бити ни виших ни нижих и биће мање понижења, а више поноса. Земун.

Н. Бошковић.

Конференција за студију питања о миру.

Као што смо раније објавили у нашем листу. Интернационална Феминистичка Алианса припремила је једну Конференцију Мира од 17 до 19 новембра у Амстердаму. Интернационална Алианса сматра да су узроци свих досадашњих ратова били веома компликовани, и да никада зараћене стране нису признавале прави узрок њиховог непријатељства. Полазећи с те тачке гледишта, Интернационална Алианса је решила да je потребно, ради велике акције за одржање светскога мира, да се простудирају сва питања, која могу иза звати интернационалне сукобе. Циљ ових студија је у томе да се жене упознају на какав би се начин њихово решење могло постићи без опасности да се изазову интернационални сукоби. За ову прву конференцију је стављено на дневни ред испитивање проблема из политичке и економске области. Програм је следећи: 1) Резолуције економске конференције Лиге Народа, и акције, које су разне државе предузеле ради њиховог остварења. Референти: Г. Морет (Maurette) Представник Интернационалног Бироа Рада: Г. Удеџ (Oudegeest) Генерални секретар Син-

дикалне Федерације; Г-ђа Др. М. Лидерс (Dr. М. Lüders) посланик немачког Парламента и делегат на Економској Конференцији у Лиги Народа. 2) Сировине и могућност интернационалне контроле. 3) Политички узроци интернационалних недаћа. 4) Сигурност и Арбитража: Референт: г-ђа Кливер (Klyver) замењеник делегата Холандске на Скупштини Лиге Народа; г ђа Мос (Moss) замењеник Аустралианског делегата на Скупштини Лиге Народа. 5) Оружање: опште ограничење. Веза овога питања са одржањем мира и економском стабилизацијом. 6) Регионално разоружање Референти: г. Мадариџа (Madariaga) директор секције за разоружање у Лиги Народа: г. Луј де Брукер (Louis de Brouskere) белгиски сенатор, професор Университета и делегат на Скупштини Лиге Народа; Адмирал Ален (Allen); г-ђа Еми Френдлих (Emmy Freundlich) члан Аустријеког Женског Савеза, делегат на Економској Конференцији у Лиги Народа.

Југословенска Женска Сенција Фидака.

Стари ратници свих савезних земаља организовали су удружење под именом Интернационална Федерација Старих Ратника, или како је кратко називају Фидак. У свима тим државама ова Удружења имају једну помоћну женску секцију, која помаже удружењу у извођењу постављених задатака. Задатак Фидака је у главном да сачува успомену и пиетет према палим ратницима, да се одужи њиховим сенима помажући њихове породице и да ради на успостављању сталнога мира. Женска Секција Фидака у нашој земљи, чија је председница г-ђа Даница Агатоновић, састављена је од присталица свих женских друштава у Београду. На годишњем конгресу Помоћне Женске Секције Фидака, који ће се одржати у Паризу 9 т. м., и на коме ћe присуствовати као делегат наше земље Гђа Агатоновић, поднеће се извештај о једногодишњем раду наше женске секције, који је био веома плодан. Поред задатка, који су на себе примиле чланице Фидака, да негују и чувају ратничка гробља у целој земљи, наша женска секција Фидака је успела да се у Београду подигне костурница за све ратнике, пале у ратовима 1912-1918 године, а чији су напуштени и забо рављени гробови били расејани по целој земљи. Преко женских организација, које сарађују у Фидаку. Женска Секција Фидака је успела да смести већи број незаштићене ратне сирочади и да им обезбеди будућност, а такође у току целе године је помагала и невољне удове и по родице палих ратника. На конгресу ћe бити прочитан апел, који је Женска Секција Фидака упутила женским секцијама свих осталих земаља у знак протеста против последњих напада бугарских бандита. Нашој Женској Секцији Фидака желимо успех на конгресу као и најлепши напредак у будућем раду. Београд

Жене у Финландији.

М. А.

Четрдесет хиљада језера, шездесет хиљада острва, завидно образовање народа ево кратка карактеристика Финландије. У овој земљи је највећа еманципација жена. Средње школе, велике школе, сва звања, препуна су младих девојака и жена. Финска жена сматра за увреду реч: „незаштићена жена“. Гардедаму или мушког пратиоца она не треба. Способна је сама себе бранити. Воли спорт и сваку сличну вештину. Хоће сама да заради и одбија мужевљеву помоћ. Пошто су жене у великој

већини, а војска је искључена из политичког живота, из њихових редова излазе бирачи приликом избора. У Финландији се не може владати, ни политизирати без пристанка жене. Најлепши доказ позитивног рада жена јесте друштво „Lotta Svard“, које са својих 400 подружина и 25.000 чланова потпомаже добротворну финску народну гарду. За овакав је рад способан само алтруизам жене. У ресторанима, каванама, купатилима, берберницама има искључиво женских намештеника, који не примају бакшиш. Сваки сељак и раденик дужан је трипут недељно посетити засебне вечерње школе, до смрти. Панчево.

Ј. Познанова.

Белешке.

Чланицама Женског Покрета. Управа Женског Покрета у Београду упозорава своје редовне чланове да ће сваког првог четвртка у месецу држати шире састанке, на које моли све редовне чланице да изволе доћи. Нa тим састанцима ћe се дискутовати о актуелним питањима, која интересују чланице Женског Покрета. У четвртак, 1 децембра, г-ца Алојзија Штеби, председница Алиансе Женских Покрета. говориће о Социалним Школама. Ова се тачка ставља на дневни ред с тога, што се за организовање социалних школа код нас осећа велика потреба, и сматрамо за дужност да по овој ствари заинтересујемо наше чланице и чујемо њихово мишљење. Почетак у 6 часова по подне у Женском Клубу, Кнез Михајлова улица 46. Предавања. На позив Женског Покрета у Крагујевцу одржала је предавање у недељу 13 новембра г-ђица др. Ксенија Атанасијевић; на позивЖенског Покрета у Пожаревцу одржала је предавање у недељу 27 новембра г-ђица Алојзија Штеби, и исте недеље, на позив Кола Српских Сестара, г-ђица Милена Атанацковић у Јагодини. Сва предавања су била ванредно добро посећена и у сваком; погледу успела. Изложба г-ђе Иве Деспић. Врло богата и врло разноврсна изложба уметничких радова г-ђе Иве Деспић, из Сарајева, отворена је 20 новембра у Павиљону Официрског Дома у Београду. Поред биста, пројеката за монументе, барељефа, изложене су слике. акварели, цртежи, плакете. Препоручујемо ову изложбу о којој ће бити више говорено у идућем броју нашега листа. Изложба је приређена под покровитељством друштва „Књегиње Љубице". Изложба г. Живорада Настасијевића. У Новинарским Клубу приредио је изложбу двогодишњих својих радова: слика, фресака и цртежа г. Живорад. Настасијевић, један од најбољих наших младих сликара. Најпрецизније израђене, преливене жутом бојом у свима ниансама, слике г. Настасијевића остављају неизгладив утисак. Поред уметничке вредности, ове слике имају и документарну вредност, оне сликају стари Београд — „Варош Капија“, „Битољска улица", „Београдска улица" Београд који свакога дана све више ишчезана Исте такве вредности, јачине и снаге су и остали радови г. Настасијевића изванредни портрети, као и дивне фреске. Концерат г-ђице Јелке Стаматовић. У сарадњи „Цвијете Зузорић" приредила је 17 новембра у дворани Новог Университета г-ћица Јелка Стаматовић, концертна певачица, вече француске, италианске и шпанске песме са великим успехом. Топли топови њеног мецо-сопрана и изванредна прецизност задовољавали су потпуно. То су и огромни букети цвећа најречитије потврдили.

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка а. Телефон 14 40

»ЖЕПСКИ ПОКРЕТ«

Број 21.