Женски покрет

Француза у главном је то што значи реч; лист за кога може на брзу руку дознати, шта је било ново у току дана. Тај лист купује на улици кад јури до прве станице »Метропола« и чита га узгред, пре него што је сео у купе. Ова штампа примо рана је већ због конкуренције да износи сваку сензацију, коју може да ухвати. Скандали, љубавне и брачне трагедије дешавају се и по другим земљама и то могуће још у много већој мери, али оне се не износе толико у јавност. Често избију у јавности најсензационалније ствари, тек после много месеци приликом судске расправе. А у Паризу сваки догађај износи одмах штампа опширно и драстично. Једном речју, Французи су велики и зрео народ, који је после великих перипетија и катастрофа постигао велику равнотежу духа. То важи у пуној мери тако исто за Францу скиње. Београд.

Радмила Ленард.

децу (узевши то генерално) са којом бм се могло идеално радити. Али, кад нема наруџбина, клоне дух деч ји и сва енергија родитеља, који очекују материалну корист од дечјег рада. После свршене школе тешко осећа интелигентна раденица, стручно образована учитељица неправду, када се опште поверење нс обраћа њој, да јој се предпоставља свака неквалификована раденица. И друштво је тешко оштећено, ако довољно не цени школованог раденика, изашлог из наше школе, него се задовољава дилетантима и лајицима. Шта вреди труд Ж. Задруге, оданост учитеља, наклоност надлежних, озбиљна брига родитеља, добра воља ученица, кад се све то не склопи у органску целину са целим друштвом. Ми смо изоловани, зато наш труд не даје најбољи плод. Учитељи основних школа требало би да више заинтересују децу за нашу школу. Између средње школе (гимназије) и наше школе морала би се извршити, правилна расподела деце, с обзиром на њихову способност. Родитељи би требало са више стрпљења да сачекају резултате нашег рада и заједно са нама да раде на васпитном пољу. Публика би морала признати вредност наше школе. Док ову општу заједничку сарадњу. допуњавајући једни друге не постигнемо, неће наша школа бити на оној висини, на којој желимо да је видимо. Ми желимо сретне, задовољне, способне интелигентне раденице у занату. Верујем и желим ову будућност и зато велим; Ако бих срела веселу мајку са лепим дететом, која би ме питала, коме да поверим своје дете, ја бих јој одговорила: женској занатској школи где се ствара лепота, где ничу народне шаре, где се радом веселе. Ако бих срела очајну мајку, која би ме питала, где да ухлебим своје дете, ја бих јој одговорила у женској занатској школи где се сузе бришу, где се способност цени, сваки рад награди. Ако бих срела забринуту мајку, која би ме питала, где да просветим своје дете, ја бих јој показала златна слова, која се далеко светле, и посматрала бих њен лик како се разведри, кад је прочигала реч: Занатство, које значи рад и срећу, сјајну будућност наше јаке расе. Панчево.

Ј. Познанова.

Породица са правног и моралног гледишта.

Проф. Др Емил Свобода:

Љубити човека значи обраћати се саучешћем онима, који не могу да пробуде нашу наклоност. Е. Свобода. (крај)

Човек етички види у сваком човеку - па и у оном најбеднијем - човека, личност себе самог. Не прима радост пошкропену туђим сузама Не пробија се напред рушећи људске егзистенције. Осећа се саучесни

ком у туђој несрећи, готово да се стиди за своје здравље и срећу усред немоћних и несрећних, а тај свој стид растерује присилним трудом: помоћи, ублажити болест, изазвати осмех и наћи покој. »Служење идеји не ослоба ђ а човека као морално и разумно биће од дужности, да за свога живота учини бар једног човека практично т. ј. стварно срећним«. Шта помаже исповедати узвишене идеје, а живети при томе у мржњи, злоби, зависти и лакомству? Како би изгледала црква Христова, када би изгнала све чланове, који не живе по његовом учењу? Људске масе нису дозреле за стање када ће живети по моралном реду. Моралне идеале треба одржати и наглашавати свима. Не само пониженима, онима који трпе и гладнима. На против, пре свега треба учинити моралнима горде, оне који сјаје у сунцу среће и моћи, сите чија је себичност, грамзивост, извором зла. Али, поред проповедања идеала мора бити још и трезна, приморавајућа моћ правна моћ. Она је средство делом морални ред, о чему се ради. Обазримо се на породицу: Брачна веза везује мужа и жену за време живота. Да ли би могли у то сумњати, када би се потпуно предали етичком схватању, па родили су дете а дете потребује родитеље, јер је слабо и невољно у борби за живот. А жена која је можда имала неколико деце, и служила за њихову прехрану, њиховом здрављу и душевном развићу 20 година, изнурена је, мање способна за самосталну животну борбу, да се обезбеди у случају болести. Да ли би могао човек који љуби и који је праведан, напустити породицу, која зависи од ње говог рада и његовог социалног положаја? Али, закон не пита за морал ну вредност човека. Он пита Шта ће да буде ако то ипак учини? А из те сумње излази брачно право не само питање постанка и дела, него и много теже питање развода брака, питање судбине деце, у случају да се веза мећу родитетељима потпуно уништи. У данашње време указује се мноштво случајева таквог разврата, да је без тешке кривице правилно немогуће сачувати брачну везу. Ту је немогуће обликом права поправити однос, који се стварно распада. Истовремено појављује се стварност, да атмосфера разрушеног породичног живота није благослов него клетва за децу. Не само деца, већ и сами родитељи треба да се спасу пред још горим злом. А право изриче услове развода одре ђује његово деловање, узајамне дуж ности према деци, према жени; изриче их у границама достижности; тражи релативну сврху са социалног гледишта. оставља моралном закону и његовом незнаном судији, да можда са свога гледишта индивидуално суди и осуђује, ако је стварна унутрашња кривица, можда и потпуно опасна, тој грешци којом је према спољним стварностима изрекао пресуду развода. Социални поредак настоји да родитељи детета буду брачни пар, и да они за своју децу створе поро дичну атмосферу. Преко тога не може закон забранити ванбрачно зачеће и рађање ванбрачне деце. Неповољно одговара данашње право и на питање, да ли се може приморати да родитељи буду у брачној вези Брак који је законом изнуђен био би супротност браку, који се законом не може развести - обоје било би исто несмислено и узалудно. Брак треба да буде морална веза, и по своме постанку, и по своме трајању. Биће дакле родитеља, који нису везани браком. Право долази - не да ослаби нити да уклони моралну везу мећу родитељима незакоиитог детета, већ да помогне и најгорем, ако ту нема моралне везе. Стара се пре свега о детету, чију опскрбу и васпитање налаже оцу. Брине се о мајци у критичном моменту порођаја и бабиња, не приморава на брак, али ако доће до њега позакоњује

дете, т. ј. сматра га као да се из тога брака зачело. Развој који предстоји, приближи почасну, незакониту мајку ближе к законитој мајци и одузме јој срамоту, коју не заслужује, ако рођеном детету жртвује исту бригу и љубав као и законита мајка. У срамоти остају само оне мајке, које не могу да назначе оца дечијег, које су заиста понеле дете усред неморалног живота. У правом смислу речи не постају људи родитељи само оплођењем и рођењем детета, него тек тиме како се понашају према детету после његовог рођења. Поштовање и љубав не стичу родитељи тиме, што су телесно дали живот детету, ако се у опште може рећи, да су родитељи дали живот. Они су заиста само посредници, предају оно, што су и сами примили. Морају се трудити, да задобију љубав и поштовање деце, исто као и љубав дру гих људи. Ако постигну, добију неоцењиво благо. Ако не успеју, никаквим спољашњим средствима не могу је изнудити, ни казном, ни претњама, ни обећањима. Оставимо глупу предрасуду, да је страх изнуђен батинама или другом суровошћу, исто што и поштовање, или да јо лицемерна подлост, купљена играчкама и поклонима разне врсте, исто што и Љубав. Не може пробудити љубав човек, чије је срце без љубави. Ако хоћемо да имамо добру децу, треба да се трудимо да и ми сами поста немо бољи. Само онај који уме да љуби човека, биће љубљен од људи Деца су по правилу огледало родитеља, а родитељи често се труде, да батинама истерају из деце особине којима су их сами заразили, (не можда наследношћу, већ целом домаћом атмосфером). »Хоће те ли и овде можда да помогнете законом?« Нећемо, па ни на ум нам не пада да бисмо могли помоћи, јер знамо савршеност свога оруђа. Но постоји одређена најмања мера телесног и душевног обезбеђења, коју закон обезбеђује детету поштопото. Мора га добити како законито дете, тако и дете чији су родитељи раздвојени или разведени, дете незаконито и потпуно сироче. Тако установљава закон. Али у стварности га изводе људи. Хиљаде и хиљаде родитеља извршују своје дужности, не водећи бригу о томе шта морају по закону испуњавати и шта прелази границу закона. Правилно су само изузетно рђави родитељи. Али, ипак је мноштво несрећне деце. деце којима прети опасност К њима се пружају руке вођене човечношћу. Удружено социално старање настоји да постигне, да не буде несрећне деце. Јер, нема на свегу страшније речи од тих »несрећно дете«. Замислите се над том речи. Подигнете ли ваш поглед, и ако вам он падне на такво дете, немогуће је да не пожелите дати му љубав која му до сада није дана. Преведено из књиге "К бољем животу", с чешког. Љ. Ш.

Овогодишњи интернационални конгреси за социална питања у Паризу.

I. Интернационални конгрес за ставове од 2 до 8 јула 1928 на Сорбони расправљаће о следећим питањима (генерална секретариат: Paris, 29 Rue de Sevigne): 1. Народни стан. 2. Организација социалнога рада у појединим варошким квартовима. 3. Техника код изградње градова II. Интернационални конгрес за јавну и приватну социалну помоћ од 5 до 8 јула 1928 на Conservatoire des Аrts еt Metiers (генералки секретариат: Paris, 49 Rue de Мiromessnil): 1. Постепени развитак социалне помоћи. 2. Помоћ странцима на основу досад склопљених уговора. 3. Помоћ особама, које нису сасвим без средстава, али им је ипак потребна социална помоћ.

4. Социална помоћ душевно ограниченим. III. Интернационални конгрес за заштиту деце од 8 до 12 јула 1928 на Conservatoire des Arts et Metiers (генерални секретариат; Paris, VII-е, 27 Аvenue Victor Emanuel III): 1. Домови за мајке (азили за трудне жене и дојеће мајке). 2. Упоредне студије о најбољим средствима и путевима за пропаганду дојења. 3. Организација ваздушних копели за децу са медицинског и педагошког гледишта. 1. Путеви и циљеви заштите деце. 5. Практично испитивање о делатности младинских судова. На овом конгресу има један реферат код тачке 2. професор на београдском университету Д-р Матија Амброжић као специални известитељ. У свима секцијама овога конгреса има референата жена, а у петој секцији има један реферат познати младински судац Lindsay из Сједињених Држава Северне Америке. IV. Интернационални конгрес за јавну добробит и социалну политику од 8 до 13 јула 1928 на Conservatoire des Arts et Metiers (Генерални секретариат; Рaris, 2 Rue Velasquez): 1. Свеукупна организација социалнога рада. 2. Спремање за социални рад. 3. Методи социалнога рада у појединачним случајевима. 4. Социални рад и индустрија. 5. Социални рад и социална хигиена. У секцији „Спремање за социални рад“ председава позната социална раденица Д-р Алисе Саломон из Берлина, а у секцији »Методи социалнога рада у појединачним случаје вима« Американка госпођа Глен из Њу Јорка. На том конгресу има такође много жена референата. На свима конгресима допуштени су следећи језици: француски, немачки и енглески. За време конгреса (од 15 јуна до 15 јула) биће и изложба са овим одељењима: Куће и вртови, Економија станова у градовима, Заштита деце и младежи, Јавна и приватна социална помоћ, Јавна добробит и социална политика. Приређивачи свих ових конгреса су следеће организације: Лига Дру штава Црвеног Крста (Париз), Интернационална асоциација за заштиту деце у првој години (Tours), Интернационална унија за заштиту деце (Женева) и Национални комитет за децу (Париз). Мислимо да би било веома корисно да наш Народни Женски Савез има на тим конгресима своје делегате.

Белешке.

Предавање у „Женском Покрету" у Бео граду. Женски Покрет у Београду позива све своје чланице на предавање г. Д-р Николића, професора трговачке академије о »Новом пореском закону«. Предавање, веома важно за жене, биће у суботу, 17 о. м. у 6 часова поподне у Женском Клубу, Кнез Михаилова 46. Конференцнја Интернацноналне Лнге Жена за мир и слободу у разоружању биће 18 и 19 марта о. г. у Женеви. Обравнаваће се у главном о отровним гасовима у рату. Резолуције те конференције предаће Лига конференцији за разоружање Друштва Народа, која почиње непосредно после Лигине конференције. После Лигине конференције биће седница Лигиног председништва на којој ће се решавати о конгресу у години 1929 који намерава Лига одржати у Балканским државама. Летња школа Лиге, која се одржава сваке године у другој земљи, биће ове године у Енглеској од 27 јула до 10 августа са темом: нове форме владавина —• социализам, бољшевизам, фашизам и њихови односи према интернационалном миру.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНГКИ ПОКРЕТ«

Бпој г 6

Адвокат Милица М. Влајић налази се са канцеларијом у Дечан ској улици бр. 7 - Тел. 51-18.