Женски покрет

АНКА ПОПОВИЋ.

Један од најтежих губитака, које је претрпео Женски Покрет од његовог оснивања, јесте смрт Анке Поповић, председнице Женскога Покрета у Босанском Броду. Тихо и скромно је живела и сасвим тихо је напустила овај земаљски живот, као да је умиру-ћи имала нарочиту бригу, да последњим тренутцима свога живота никога не намучи, да никога не узнемири. Разговарајући се још увече, пред одлазак дому на спавање, имала је пуно лепих планова за рад са својим сарадницама. Заспала је, и зора, која је 31 марта осванула, затекла ју је мртву у постељи. Угасио се један релативно млад живот, живот према коме судбина није била ни мало милосрдна. али болови, којима су је ударци судбине често излагали, само су оплемењивали њену душу, и она је у њима црпела снагу ла утире пута другима, да би они лакше пролазили кроз живот. Анка Поповић је дете угледне трговачке породице из Босанског Брода. Одгајена у духу наших старих српских босанских породица, у којима се за народ живело и умирало, Анка је имала све најлепше особине наших Босанки. Она је свршила средњу школу и Трговачку Школу у Сарајеву, затим се одала банкарској струци. Вредна, поверљива и до крајности исправна у раду, брзо је почела бити цењсна, и још пре десет година постаје прокуриста Српске Банке у Славонском Броду прва жена прокуриста банке у нашој земљи. Поред напорног и оданог рада у Банци, који својом сухопарношћу није могао да задовољи потпуно њену племениту душу, Анка је тражила душевне хране у социалном раду за опште добро свога народа, и брзо се истиче мећу нашим социалним раденицама. 1924 год. њеном иницијативом се оснива у Босанском Броду Женски Покрет. Она прво у њему ради као секретар, а 1927 године постаје његова председница. Храбро и са пуно љубави, као права феминисткиња, Анка крчи путеве раду и идејама Женскога Покрета у томе малом месту, а преко Алиансе Женских Покрета учествује у целокупном феминистичком раду у нашој земљи. Увек смо се поносили радом Женскога Покрета у Босанском Броду, чија је душа била Анка Поповић. Све време, које јој је преостајало после канцелариског рада у Банци, она је не штедећи своје слабо здравље и налазећи одмора само у раду, посвећивала за просперитет Женскога Покрета. Њеном инициативом, се неколико одличних сарадница из

Управе, отварају се течајеви за неписмене и за ручни рад муслиманске деце. На овај начин она се приближава народу, кога је толико волела; одлази чак и у села, настоји да се и тамо отварају течајеви за неписмене, ради неуморно, буди свест жени, убеђена да ће на тај начин највише учинити за свој народ. На два дана пред смрт писала је председници Алиансе: »Интересантне сам ствари последњих дана доживела. Говорила сам са неколико сељанки из Славонских села све су за права жене, и упућене све да треба да добијемо право гласа. Нажалост нису их жене у томе обавестиле, већ Радић. Али најинтересантније је да су упућене и у све прилике и неприлике данашње и како лијепо и паметно о томе просуђују.

Колико ме је та свест жене обрадовала! Па ипак, тако сам се ражалостила кад помислим на Нашу Босну - специално на Српкиње, оне су ту силно заостале, и страховито их експлоатишу. И што више о томе мислим, све ми црња слика наше јадне Босне долази. Морамо свом снагом и са највећим пожртвовањем радити да је подигнемо. Немојте молим Вас, да то сматрате неким локалним патриотизмом, али је збиља наше стање у Босни најжалосније. Наша школа 1) ради, гледаћу да у мају припремимо изложбу и дјеци какву малу забаву, а кад се све сврши ја ћу се мало одморити али ће ми бити врло жао и необично што не идем више у школу! А и ученицама је жао, чак су и плакале када сам им о томе говорила...«

Није знала да ће она школу напустити још пре, но што завршни радови ученица буду готови. Ученице тешко оплакују ненакнадиви губитак, али у њиховим младим срцима остаће незаборавна успомена на ону, која се сва посветила само да њима отвори очи и да им покаже шта је прави живот, живот рада и стварања. Анка Поповић је један светао пример мећу нашим феминисткињама. Великом болу њене самохране матере, придружују се сви Женски Покрети у нашој земљи, који су у Анки Попоповић имали најоданијег, најискренијег и најдрагоценијег друга. Једина утеха у огромном губитку некаје та, што Анка Поповић спада у оне бесмртне душе, које нису живеле само за себе, и стога својим вечитим одласком из средине у којој су живели не ишчезавају потпуно, њихова успомена живи много дуже после њихове смрти и она, као сјај већ одавно угаслих звезда, светли и показује правац онима, које надахнуте њеним идеалима и даље иду оним путем, који је она почела крчити. Истрајност у раду, која нас је све сјединила, биће најлепша захвалност увек светлој успомени Анке Поповић.

1) Школа Женскога Покрета за аналфабете и ручне радове.

Милена Атанацковић.

Госпођа Корбет Ашби у Југославији.

Већ одавно очекујемо посету председине Интернационалне Алиансе Женског Права гласа г-ђе Корбет Ашби и сада са задовољством обавештавамо наше чланице да ће 17. маја г-ђа Ашби стићи у Београд, па после краћег бављења у Београду отпутоваће за Загреб, Марибор, Љубљану. Г-ћа Ашби долази у нашу земљу да се упозна са радом наших феминисткиња. Долазак ове велике и веома интересантне жене очекујемо са великим задовољством. Ма да су наше чланице већ имале прилике да о њој слушају и читају, ипак ћемо данас да их кратким потезима упо знамо са њеном биографијом. Г-ђа Ашби је млађа жена, кћи веома велике феминисткиње, г-ђе Кор бет која је у сиромашном крају Лондона вршила бесплатну адвокатску праксу за сиромашне жене. Одгајена је у феминистичком духу. Свршила је студије, класичну групу, на Университету у Оксфорду. Као студент јако се истиче Мећу својим колегама, а по свршеним студијама ступа активно у редове енглеских феминисткиња. Активни је члан Либералне Странке, на чијој је листи била кандидована за последње изборе за Парламенат. Г-ђа Ашби је постала председница Интернационалне Алиансе 1923 год. када је заменула чувену американску феминисткињу и оснивачицу Алианса, г-ђу Чеман Кет, која је повукла, већ истарела, пошто је провела 21 годину као председница Интернационалне Алиансе. Од када је г-ђа Ашби постала председница, неуморно ради, путује по целом свету и обилази феминистичке организације, дајући им пулса за рад. Сада долази у нашу земљу, и Алианса Женских Покрета срдачно дочекује ову велику жену, која се не уморно бори за права жене, и позива све наше жене да ову велику феминисткињу, необично симпатичне спољашности и велике вредности, што срдачније у нашој средини примимо.

Централни Социални Институт општине Праг.

У извештајима које смо објавили лањске године са Конференције Мале Женске Антанте у Прагу, споменут је био централни социални институт, који подиже општина Праг у Врчу, најближој близини Чехословачке пре стонице. Ове године довршава се овај велики споменик социалне свести општине Прага који ће бити како каже »Прагес Преса« најлепши јубилејни дар за становништво Прага. Исти лист описује овај завод онако: велике светле зграде у павиљонском систему, обавијене су шумом. Над свима доминира главна зграда са великим торњем са сатом. Овде ствара општина дело највишег квалитета за инвалиде и пензионере живота. Ако се прође кроз полу-довршену зграду и посматрају високи прозори, модерна вентилација и помисли на мрачне просторе, који су последња етапа многих, који су кроз цео живот радили и мучили се, онда се човек развесели над временом, не страхујући од корака ка бољем. Комплекс зграда обухвата заправо више институција. Овде ће бити осим дома за осиротеле граћане општине Праг, и дом за неизлечиве болеснике.

Како стоје зграде тако Једна поред друге, са кино-позориштем у средини, у коме је место за 600 особа, са просторијама за забаву, кантином и малом продавницом дувана, даје тај комплекс утисак потпуне самоће и задовољства. 2.500 особа одраслих може добити места у зградама и поред тога још 250 деце. Мислили су на све: пет кућа за старе људе и пет за неизлечиво болесне ванредно су угодне, широки ходници воде у поједине собе, које су спремљене за три или четири особе. Собе нису мале јер служе искључиво за спавање. У собама нема ормана јер су узидани у зидове ходника. Све собе имају парно грејање и двоструке прозоре. Нарочито су интересантни павиљони за децу са неизлечивом бо лешћу. Павиљони имају сунчане терасе на крову, ходнике за лежање и лифт, којим се може подићи цела постеља на терасу. Простори за купање и умивање, у којима је свуда проведена топла вода, врло су велики и лепи. Купање ће бити будућим становницима право уживање. Специално треба споменути кухињу завода, из које ће нарочито мали аутомобили на посебном колосеку преносити храну у поједине павиљоне. Кухиње највећих прашких ресторана су можда обичне собе према За старе брачне парове постоји нарочити павиљон. У свакој соби је радио и кино што ће сигурно много обрадовати становнике. Неке прашке филмске фирме већ су обећале да ће бесплатно давати заводу филмове. У парковима мећу павиљонима постављене су клупе. Сунце сипа своју светлост на цео комплекс а од шума долази ветрић, који мплује воду у великом базену за пливање, који је смештен иза дечјег павиљона

Жена у економском животу Немачке

Веома интересантан је преглед о продирању жене у економски живот Немачке на основу статистичког пописа становништва из године 1907 и 1925. Године 1925 је три пута више жена, које самостално зарађују, нарочито у трговини, но што је то било године 1907. Од целокупног становништва Немачке, данас је више од 15 процената жена запослених у различитим звањима, а мушкарца 37%. Само 11% немачког становништва обележено је у последњем попису становништва као ј г брачне жене-домаћице. Осталих 37% су: старе особе и деца оба пола. Од ових 11% само брачних жена-домаћица треба још један прилично велики део убројити у запослене жене, које зарађују кућном индустријом, издавањем соба и сличним тихим женским радом а које није могуће статистички проверити. У појединим провинцијама Немачке стање запослених жена је следеће: у Виртембергу је половина женског становништва запослена; у Баварској су од 100 жена 42 у послу и само 22 које се наводе као брачне жене, остале су старе жене и деца: у претежно аграрним провинцијама је однос друкчији, и ту је 20% брачних жена домаћица и само 30% у послу. У Хамбургу је било године 1925 пет пута више жена запослених него године 1907, а у малом Анхалту чак 13 пута више. У трговини и саобраћају је прираст жена и највећи а врло је назадно у кућним пословима. За последњих двадесет

Поштарина плаћена у готову.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Београд, 15 априла 1928. БРОЈ 8 - ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. - Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. - Примерак 2 динара.