Женски покрет

година је продрла жена скоро у све индустријске гране: У техничкој индустрији је од целокупног радништва половина жена, исто тако у живилској индустрији, у индустрији хартије четвртину и у ресторацијским и њима сличним чак три петине жена. У звањима која су у вези са позориштем и музиком преовлађују мушкарци за једну петину, у трговини су три де сетине од свих запослених жена. Скоро сва кућна и болничка послуга је у женским рукама, а најмање има жена у грађевинској струци и ако има много жена надзорника грађевинских и архитекта.

Епикурова доктрина о Боговима (Из дела: „L’atomisme d’Ерicure“.)

Грациозно учење Епикурово о боговима' има уметничку вредност; оно импресионира као какав сунчани предео. Док је Демокрит држао да богови дају људима сва добра, Епикур их је замислио на врло оригиналан и врло чудан начин Богови, којих према закону изономије има исто ко лико и људи, поседују природу сличну човековој, али префињенију и савршенију. Они уживају у вечитој бесмртности и блаженству, слободни су од болова и опасности и нису ни осетљиви на људске пажње, ни приступачни љутини. Људи се варају кад мисле да богови кажњавају рђаве, а награђују добре. У истини, вечна бића ништа не предвиђају; она се не брину за људе. У својим мирним боравиштима, у интермундијама, где атоми не могу да продру, богови живе без икакве везе са људима, јер би свака од тих веза замрачила велики одмор и врховно блаженство њихових душа. Епикур је обдарио своје богове великим и племенитим достојностима, тиме што их је разрешио људских брига, које су мучне и недостојне врховних бића. Ово схватање је необично утанчано и ингенуозно, и чињеница да је било сурово побијано може да се објасни само утилитаристичком тежњом човековом да очекује од Бога помоћ и награду. Наиме учење да богови не прибављају људима ни добра ни зла, изгледало је очајно. Људи се нису могли утешити тиме што Епикурова теорија у исто време онемогућава и страх од богова. Јер људи претпостављају да се боје и надају, него да истодобно буду лишени и страха и наде. Али сам Епикур је доиста поштовао своје богове, та блажена и равнодушна бића, удаљена од свих људ ских пометња; поштовао их је због тога што су они поседовали атараксију, крајњи циљ Епикурове филозофије, који је био истоветан са срећом. Теодисеја је сјајна тачка атомистичаревог система; она је поема у којој је материалистички филозоф обесмртио своју чежњу за мирноћом душе која ће вечито трајати. А из тога се види да смртност душе, коју је утврдио у жељи да ослободи људе патња и мука, није потпуно апсорбовала Епикура, него да је он радосно замишљао и друге могућности.

Д-р Ксенија Атанасијевнћ.

Д-р КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ прва жена професор Университета.

Београд се још сећа кад је пред препуном свечаном салом старог Университета бранила своју тезу г-ђица Др. Ксенија Атанасијевић. То је било код нас прво полагање доктората од стране жене и уједноједан од првих научних радова Др. Ксеније Атанасијевић. Нема од тада ни пуних пет година, а Др. Ксенија Атанасијевић је написала четрдесет и пет већих и множину мањих радова, уз то и многобројне реферате, критике, приказе, преводе. Др. Ксенија Атанасијевић обрађује научно историју филозофије. Највише је радова дала из историје грчке филозофије, где врло често постоје само посредни или фрагментарни извори, па зато треба критички реконструисати поједине системе. Сматра да су коначно прошла времена замрачене филозофске терминологије; ваља писати јасно, синтетично и сочно. Специално се бави концепцијом дискретума, за коју се определила Према томе, природно је да је привлачила обрада атомистике Леукипа, Демокрита, Епикура, Лукреца и Ђордана Бруна. Утврдила је да је Демокрит био исто тако знатан етичар, као атомистичар, а да је Епикур био већи и далекосежнији теоријски ми слилац него што се до данас слутило. Дала је покушај где се доказује да Епикуров морал није био инспирисан киренаичком етиком, него је постао на линији Демокритовог моралисања. Први пут је протумачила, анализирала и проценила дело "De triplici minimo" Ђордана Бруна. Та књига је ушла у европску библиографију о Бруну. Дала је анализу учења о бићу Елеаћанина Парменида, и у њу унела неколико нових погледа. Доказала је да је тежиште стварања софисте Продика са Кеоса био један темељно изграђен и дубоко проживљени песимизам, а не његова језичка. испитивања, као што се до сад држало у историји филозофије. Њену студију Песимизам Продика са Кеоса превео је чешки филозоф Карел Воровка, и штампао у прашком Филозофском Покрету. Дала је више опширних студија о софистима. Пронашла софисте другога реда. Створила је једну посебну хипотезу о еристичарима браћи Еупидему и Дионисодору. Дала је студију о животу и филозофскоме раду (који је раније остао неиспитан) Цара Јулиана Апостате. У њој тврди да цар није представник чисто грчке културе, како се то обично мислило. На против, он је својим наклоностима према морбидном празноверју и према заплетеној идеологији био непосредни претеча средњевековних филозофско теолошких мистичара. Утврдила је у једној француској расправи да су питагорејци инспирисали Бруна за израђивање његове монадологије. Др. К. Атанасијевић сматра да је врло важно давати живе портрете личности појединих филозофа, јер психолошка анализа личности необично помаже да се разуме филозофска док трина. Она је дала портрете: Питагоре, Емпедокла, Продика, Цара Марка Аурелија, Епикура, Ђордана Бруна и других. Њена дела на француском језику добила су врло повољне стране критике. * Савршена стручна спрема, независан критички дух, брзо улажење у битност ствари, неисцрпна енергија јесу особине Др. Ксеније Атанасијевић. Стил њен, високо литераран, састављен је из кратких, јасних, живих реченица, тако да и нестручњаци са уживањем читају њена дела. Античка филозофија нашла је у Др. Ксенију Атанасијевић јединственог на учног радника.

Г-ђица Др. Ксенија Атанасијевић рођена је 1894 године. Матурирала је у Београду. Студирала филозофију у Београду, Женеви и Паризу. Одрасла је у породици богатој децом. Отац јој је био познати лекар, пок. Др. Светозар Атанасијевић. Друга жена Др. Атанасијевића је из породице старога српскога војводе Конде: то је једна отмена, ведра и напредна духа стара госпођа је истрајни прати лац Ксеније Атанасијевић, одржавајући крај ње српску, топлу, специфично београдску породичну атмосферу. Интимна црта гђице Ксеније Атанасијевић, поред научничког духа, јесте и љубав према музици и осталим уметностима. Има неоспорно знатан број црта у карактеру Др. Ксеније Атанасијевић које тумаче наклоност њену према старој грчкој мудрости пуној етичности. Данас г-ђица Ксенија Атанасијевић заузима на нашем Университету једну од великих и важних катедара на филозовском факултету: катедру опште историје филозофије.

Милева Милојевић.

Свeчана седница у част Д-р Ксеније Атанасијевић.

5 априла т. г. у Женском Клубу у Београду одржана је свечана седница у част Д-р Ксеније Атанасијевић. Просторије Женскога Клуба имале су тога дана свечани изглед, и биле су испуњене најодабранијом публиком наших феминисткиња и жена оданих јавноме раду. Г. Д-р Чеда Митровић, ректор Университета, одазвао се позиву и присуствовао је овој реткој и лепој свечаности. Г-ца Атанасијевић ступила је у салу очевидно узбуђена, и била је дочекана бурним и одушевљеним аплаузом. Седницу је отворила г ца Алојзија Штеби, председница Алиансе Женских Покрета, и у једном језгровитом говору истакла је важност овога великог догађаја избор прве жене за ванредног професора Университета - за цео наш феминистички покрет. Подвукла је у своме говору, да је очевидно да наши, све јачи феминистички редови, једно за другим бележе успехе жена у њиховом напредовању, и да их на томе путу више ништа не може зауставити. Жене код нас могу да уче све школе али по завршеним студијама оне не могу још да продру на све положаје, на које те студије дају право, и с тога овај успех г-це Атанасијевић која је освојила једну позицију више за нашу жену, сматрамо за успех целокупног Женског Покрета, па чак и свих феминисткиња света. Та радост, која је на овој свечаној седници окупила феминисткиње, у толико је већа, што је за овај успех прокрчила себи пут г-ца Атанасијевић искључиво својом личном вредношћу и несаломљивом енергијом и истрајношћу. Факт, да је г-ца Атанасијеваћ у редовима бораца из Женског Покрета, чини нам овај успех још милијим, и г-ца Штеби је пожелела на крају да г-ца Ксенија Атанасијевић и даље остане у нашим редовима одани друг, а Алианса Женских Покрета ће, да би јој се захвалила за победу коју је она феминизму дала, удвостручити своју енергију за постигнуће наших заједничких циљева. Затим је слављеницу поздравила гђа Лепосава Петковић, председница Народног Женског Савеза, која је у своме говору нарочито нагласила да је г-ца Атанасијевић учинила један велики успех жене на научном пољу, а то поље, може се рећи, до сада није било много приступачно женама ни многих далеко културнијих

народа од нашег. Због тога баш овај успех за све наше жене има двоструку вредност. Као хероју у борби феминизма у нашој земљи, г-ђа Петковић је пожелела Д-р Атанасијевићевој да свој успех крунише највећим одликовањем за једнога научника да дочека избор за члана наше Академије Наука. У име Београдског Женског Покрета, сарадница г це Атанасијевић, које са њоме већ годинама раде за ширење феминистичких идеја у нашој средини, поздравила је г-цу Атанасијевић г-ца Милена Атанацковић. Она истиче личне врлине и способности г це Атанасијевић, која као права феминисткиња, још из ране младости, свесна своје вредности, употребљава све своје снаге да развије своје способности и да не дозволи да се угуше њене стваралачке моћи, само зато што је жена. И ако под доста тешким приликама, она неуморно ради на науци, и тражи да јој се то призна, и бори се да не дозволи да јој се затворе она врата, која би сваком мушкарцу њених способности била отворена. За ову победу феминизма, г-ца Атанацковићева на првом мести благодари слављеници, а затим и целом њеном колегиуму на Университету, који су једногласним избором г-це Атанасијсвић дали доказа своје високе свести да је за једног научника потребно имати само личне способности и истрајност у раду - а не искључиво припадати мушкоме полу. Иа крају г-ца Атанацковић је пожелела слављеници да дуги низ година са тога узвишенога места Университетске катедре одакле се увек неустрашиво прокламује научна истина, доказује целоме свету да жена нема мање способности од мушкараца, и побија најсјајније оне, који још покушавају да докажу њену неспособност. На крају је г ца Атанасијевић изговорила ове речи: Ја сам, госпође, веома узбуђена великом пажњом и свесрдношћу којима поздрављају мој успех г-це Алојзија Штеби и Милена Атанацковић, у име Женскога Покрета, феминистичке организације која ми је најближа и најмилија, и г-ђа Лепосава Петковић, моја драга пријатељица, у име Женскога Савеза. Топло захваљујем госпоћама на њиховим срдачним говорима у којима, доиста, нису штедиле похвале. Сматрам за дужност, госпође, да овом приликом нарочито подвучем једну ствар. Наиме један од важних услова за мој успех који је уједно и успех свију вас било је запажљиво снажење принципа феминизма код нас, и данас већ код наших жена веома развијена свест о томе да феминистичке захтеве треба што активније остваривати, јер је тек, кад се они реализују, могуће доћи до обезбеђења нормалнога, правилнога и дубоко етичкога живота и прогреса једне друштвене заједнице. Тој високој свести наших жена о њиховим правима, вишој него што је имају жене многих далеко културнијих народа него што је наш, тој свести основаној на беспрекорно моралној и на нужној и неизбежној социалној и економској подлози, имамо да захвалимо за сва знатна побољшања положаја жене у нас. Није много удаљено у правцу прошлости време кад се наша жена тек са најмучнијим напорима пробијала да оствари задобијање најоскуднијих права свакога живога бића. Данас, мећутим, она троши своје снаге да достигне највиша права једног развијеног и слободног индивидуума, јер је убеђена у то да их је заслужила у пуној мери. Из овога што сам казала сасвим је јасно да је опште стање феминизма у нашој земљи, стање које је јасно обасјано свешћу и потпомогнуто самопрекорним радом наших жена, било један од неопходних услова за

Страна 2

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 8