Женски покрет
Надајмо се да је био последњи, али страхујем да је био тек претпоследњи. Наша воља има да изабере између страха и наде. Не знамо шта нам носи будућност, а знамо шта да тражимо од ње. Тражимо стање, у коме ће поједине гране човечанства своје конфликте решавати само на тај начин, као што се решавају конфликти између немачких племена, између америчких савезних држава, швајцарских кантона и британских доминиона. Главни уговор против овог захтева је да је рат увек бивао и да ће га због тога увек бити. Овај аргуменат је исто толико без основе као да је пре тридесет година изјавила техника да још никада није летела машина, која је тежа од ваздуха и да зато никад неће летети: дошао је аероплан и доказао супротно. Развитак човечанства је увек изненадио оне, који су гледали у будућности само огледало прошлости и којих фантазија није била довољно јака да победи успомене. Борба за мир захтева много фантазије, много вере, много инициативе и много, много моралног јунаштва.« више имао никаквог мириса ни укуса. Г. Густав Лансон, велики историчар француске књижевности, чији је ђак био наш Скерлић., пишући о средњевековној француској књижевности, вели да је стил старих писаца невешт, неуглачан, али да он више воли то него лакоћу писања савременијих књижевника. Воли га баш због тога што речи имају сву своју вредност, нису избледеле ни остариле, нису постале још као оне руже које се негују у стакленим баштама и изгледају као да су од воска. Тада је дошао нов покрет с намером да оствари један препорођај, да одбрани индивидуалност. Један од француских модерних писаца на пример, Кокто, труди се да васкрсне у себи ону непосредност и свежину коју је имала његова душа кад је био дете, пре него што је пошао у школу, да осећа лепоту плавог неба она ко како би га оно изненадило и зачудило док је још био мали, а не онако како је научио да му се диви од других песника. Тај покрет се пренео и на остале уметности; зато Кокто запањује добре људе својим цртежима за које бисте рекли да их је цртало дете од седам година. Може се узети да је наш Достојевски претеча нових (али не претеча, то је мало, учитељ). И он је открио много новога, и то ново, каже Андре Жид, није било толико ново, колико незапажено. Андре Жид, го-
ворећи о тим новим душевним видицима које нам је открио Достојев ски, каже да Достојевског можемо у том погледу упоредити са пејзажистом Кором. Кад је чувени пејзажиста Коро почео да слика, један духовити критичар узвикнуо је: »Јесте ли при метили како је природа од неког времена почела да подражава Коро-а, и како њени предели почињу личити на Коро-ове пејзаже!« Природа се наравно, није променила; али је дошао човек који је опазио нешто, што су пре и други гледали, али нису видели. Достојевсково дело је ново, оригинално, моћно, јер је он гледао својим очима, а не туђим. Да ли су наше потребе, да ли су наше прилике изискивале да по-ђемо за модерним француским писцима, и то онако, како смо пошли, у то нећу за сад да улазим. Несумњиво је да је наша књижевност богатство је произишло из те тежње за оригиналношћу, за непосредним, личним опажањем. Колико смо данас далеко од Јанка Веселиновића и Војислава Илића! Лепо је и велико и оно што су они писали, али живот се не може зауставити. Свако доба живота и народа, као и појединца, има своју сопствену лепоту, и тако је добро. Париз.
Вукосава Милојевић.
Царински Балкански Савез као миротворац на Балкану (Горанском).
Горанско је мост на светском путу из Азије у Европу и обрнуто. Како су се кретања Азиских народа вршила доста пута из Азије у Европу, то је поред Русије и Балкан био често поприште непрекидне борбе, тако да никада није представљао једну једнолику државу у народном погледу као н. пр. што је данашња Шпанија, Данска и др., нити се Балкан средио и сталожио као други крајеви у Европи. Балкан је стално у току векова био изложен надирању и покушајима надирања. До мира 1918 године покушали су Германо Угри да надиру ка Солуну, а и сада се надирање покушава са запада. Дакле, нама на Балкану увек прети опасност, увек нам предстоји борба и потискивање, ако не и рат. Да би се Горанско осигурало од сваког надирања, потребно је да су народи и државе на њему солидарни између себе ,и да не допуштају ни покушаје надирања.
Начело: Балкан Балканским народима, баш се подвлачи од стране наших С. X. С-ких државника. Оно је стављено као водиља нашој политици, и ако нису извучене све консеквенце из тога начела у многом погледу и може се рећи не поступа се увек по томе начелу. Начело то не може се замислити без извесне солидарности међ Горанским државама, без јачих споразума међу њима и готовости да се у питањима чувања Горанског од надирања залажу за заједничку одбрану. Ta чврста веза, та солидарност међу Горанским државама постигла би се најуспешније мирним, нереволуционарним, ненасилним путем, Царинским Савезом Балканских Држава: наше, Румуније, Бугарске, Грчке и Албаније. Кад буде Балкан постојао као један савез ма и царински способан да се одупре свакој навали, и други народи ван Балкана одустаће и од покушаја надирања. Тако ће Балкан у најмању руку за дуже време бити осигуран од рата. Осећање сигурности допринеће у многоме да се Горански народи посвете мирнодопским циљевима, подизању културе и цивилизације код својих народа, који су услед вековног робовања Турцима јако заостали у многоме погледу. Те државе се нису средиле ни политички ни економски у знатној мери; нису организовале на савременим начелима производњу. Пољопривредна производња је примитивна, те су тако остали доста оскудни, не могу да задовоље ни своје битне основне потребе, које се сада постављају код савремених народа; нису довољно просвећени, нити су на довољном ступњу здравствене килтуре и организације, да умеју у широким слојевима чувати своје здравље. Дакле, балкански народи имају много и напорно да раде, да би достигли данашњи ступањ образованих и културних народа. У погледу расе, несумњиво да Балканци представљају једну расу способну за савремену културну организацију, те је заосталост искључиво услед историских прилика. Дакле, и нама Балканцима потребан је мир и то дуготрајан мир не само због економске исцрпености, која је последица рата. већ и због политичке недовољне сређености и заосталости у култури, и у културној и радној организацији. ♦ * Шта би нам још донео Царински Савез? Царински Савез доноси Горанским државама велику Царинску област.
Онда би у економском погледу представљало Горанско у неку руку једну државу од преко 40 милиона пoтpoшача, представљало би једну економску велику силу. Индустрија код Балканских држава је слабо развијена. Она треба да се у току времена развије, а без велике и солидне потрошачке области она се тешко развија. Који су разлози за развој индустрије код нас? Индустрија запослава велики број живља као раденике и чиновнике, дакле исхрањује их. Индустрија оспособљава једну државу да смести и исхрани знатно већи број свога живља но што би то урадила као пољопривредна држава. Тo је поодавно утврдио и Цвијић код нас. Индустрија и техника уопште јесте носилац културе и културне организације у садање време, јер се напредак у култури не да уопште замислити без велике помоћи индустрије и технике. Творничка производња представља економију у снагама и времену, представља јевтинију производњу, ствара вишкове, резерве, те према томе богати народе, који је имају. Треба имати на уму да се војска све више механизује, да се уводи код војске све више творничких производа за рат, почевши од оружја ватреног пушке, топа, митраљеза, оклопних аутомобила, тенкова и т. д., па до оклопљених лађа, подморница и авиона. Тако исто потребна је за рат огромна количина муниције разне врсте, пушчане, артиљериске, бомби, хемиских средстава за напад и одбрану, творничка прерада намирница итд. Сем тога за савремени рат потребна је јака железничка мрежа, а тако исто и огроман број аутомобила поред густе и добре путне мреже. Дакле, за савремену земаљску од брану потребна је развијена и јака индустрија и радиност уопште. Ако немамо бар већим делом те индустрије, плаћаћемо сувим златом страним државама за та средства за одбрану; запославаћемо стране народе, међ којима и наше противнике, док ће многе десетине. хиљада незапослених наших остајати код нас без рада, да гладују или да се селе. Наша је индустрија слаба. Царинским Савезом ћемо се ојачати као што ћe се и наши Царински Савезници ojaчти у својим државама. Царински Савез са државама са јаком индустријом као што је Чехословачка, Мађарска, Аустрија, Италија и др. значи угушење наше индустрије, значи намерно заостајање на нижем ступњу производње и културне организације, значи лишавање једнога моћног оружја за опстанак и одбрану. Лако је н. пр. Данцима и Скандинавцима у погледу одбране, јер нико нема прохтеве за њиховом земљом; противности између њихових као и и околних држава сведени су на најмању меру а нама на светској ветрометини остаје да се добро узмемо на ум, ако не желимо да будемо плен других народа. Царинским Савезом ће се повећати и радиност у опште, а нарочито трговина. Ту се већ може водити трговина на широј и поузданој основи и Царински Савез ће дати већег полета трговини, јер Царинским Савезом ми доводимо Румуне и Бугаре на Јадран а они нас на Црно Море. Грци нас, Бугаре и Румуне изводе на Бело Море а ми и Бугари њих на Дунав. Узајамним мешањем и бољим и интимнијим познавањем утицаће повољно једни народи на друге у погледу културног подизања и напретка у опште. * И Мала Женска Антанта ставила је у дужност на своме прошлогодишњем састанку у Прагу својим националним секцијама да раде на економском зближењу па и на Царинском Савезу држава Мале Женске Антанте. Ми држимо да се по питању Царинског Савеза Мала Женска Антанта треба да подели у две секције. У једну Горанску (Балканску) у коју би дошле државе; наша, Румунија и Грчка а што пре требало би да уђе и Бугарска и Албанија. Средње ев-
ропској би припала Чехословачка и Пољска а требало би да уђу и Мађарска и Аустрија. Горанска секција имала би да ради не само на економском, политичком и социалном зближавању, већ и на Царинском Балканском Савезу. Та секција би могла имати своје засебне састанке поред састанака целокупне Женске Мале Антанте Наше жене су много више свесне свих страхота рата него Људи. Оне их и више осећају од људи, те им је рат и далеко одвратнији но људима. Оне су, морамо признати, и много мирољубивије, много су мање убојице но људи те и по својој природи могу више учинити за мир од људи. У погледу миротворства ми држимо да оне могу много више урадити да се савремени народи више упитоме, да своје спорове решавају само споразумима, судовима а ,не оружјем. С тога држимо да треба што јаче да раде на Царинском Савезу Балканском, јер на тај начин стварају гарантије за сигурност и мирни развој, напредак и полет Балканских држава, а то све заслужује да се и проширена Балканска секција Мале Женске Антанте заложи за Царински Савез, јер он не значи само мир већ и готовост и одлучност одбране тога светског пута од сваког нападача. Но поред Мале Женске Антанте требало би и сва женска удружења а нарочито Женски Савез да прихвате поклич за Царински Савез и пораде енергично на њеном остварењу. Тако ће баш Балкан постати претеча за мир Европи, па ће допринети у многоме и миру у целом свету.
Закон о породичним додатцима у Белгији.
У Белгији је донет закон о породичним додатцима. Овај закон, чији је инициатор један велики феминиста Carton de Wiard, је нарочито интересантан због свога великог социалног значаја као и због повољног утицаја на породични живот. Белгија има 1,93/ 000 раденика, од којих се више од 400.000 користе породичним додатком, установљеним од самих предузећа. Од прилике 338.000 других службеника такође користе се породичним додатком, које примају од специалних институција. Нови закон прописује да држава, покрајина и општина не могу дати ни једну поруџбину већу од 50.000 франака Једном предузећу, које није члан једне од установљених благајна. Предвиђа се да ће она одредба учинити да још најмање 600.000 подпадну под режим породичних додатака. Закон је врло еластичан и ни мало не спречава развитак приватне инициативе; благајне могу саме направити своје статуте према локал. ним и финансијским могућностимаОне чак могу у мањој мери изменити висину додатака. Закон предвиђа месечни додатак од 15 франака за прво дете, 20 за друго, 40 за треће, 80 за четврто и т. д. Предвиђа се такође да благајне нису обавезне да исплаћују више од три процента од целокупне суме, коју издаје дотично предузеће за плате својих чиновника и раденика. Додатак се издаје такође за децу усвојену или коју издржава дотична породица. Додатак се издаје за децу до 14 године, а ако дете иде у какву професионалну или какву другу школу или које се налази на каквом занату, који је под државном контролом, добија додатак до 18 године. Жена раденица прима сама додатак за своју децу и сама располаже њиме. А такође према закону благајне могу признати удатој жени право да она прими додатак, који се даје породици на основу мужевљеве зараде. Муж се може успротивити исплаћивању породичног додатка жени, али његов протест се може узети у обзир само у случају, ако" би суд одобрио његов поступак. У случају да према статутима извесне благајне муж има право примања породичног жена се може томе успротивити и према одлуци суда
Претплаћујте се на „Женски Покрет"!
Bpoi 13
»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«
Страна 3